Један мали бата – Миладиновић Сандра

Један мали бата

У недрима једног птића,
почела је да се збива,
таква збрка, таква фрка,
с ким да спава,
ког да бира?

Да ли са мамом или татом?
Да наљути не би никог,
aко пође наопако,
Не може га спасит’ нико!

Досети се тај враголан,
ушушка се у средину,
кад је јутро освануло,
један бели образ вирну….

Куд се део, где је сада?…
у чуду се нашла мати,
па напипа малу руку,
и стопало нашем бати!

Од ува до ува смешак,
премеће се тамо амо,
и тату је пробудио,
‘’Устај војско није рано!’’
(с) Миладиновић Сандра