Tišina….čuje se otkucaj starog sata.
Svaki udarac bolno odzvanja.
Boli me duša moja dođoška,
Večiti krivac i dalje pokušava da sanja.
Ne prekidajte zvuk klavira
Dok poznate mi note svira.
Boli me duša moja sanjiva,
Kap po kap….krv se u potocima sliva.
Nerazumne reči napadaju dušu,
Obična igra velikih demona.
Na pragu sam pakla,a u duši raj,
Znam da ničemu nisam kriva!
Ne okrećite glavu, dela govore sve,
Dok ispod veđa naslućujem kez.
Ne ubijajte strune što odsviraše
Moj poslednji životni ples.
Nisam kriva…i nisam ja…
Razbijaju se reči o hladne hridi.
Ni eho ne odzvanja, gluvo je vreme,
Ostadoh sama u tišini!
(Прочитано: 73 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.442 пута)
Bravo, bravo, bravo. Pročitaću ovu pesmu pažljivije sutra. Sada sam u žurbi.
…ovo su crtice osećanja SAD
…a sutra…
Lepo,Ksenija podseti me na labudovu pesmu………..
Aleksandra
Jako crvena pesma, svidja mi se!
Eto, mora bik da reaguje na crveno. hahahaha
Ha,ha….a,mozda je i koleginica pripadnik Vaseg znaka? pa postavlja crveno…hehehe….Ksenija pozdrav i ne zameri malo sale.A.
hvala…hvala…hvala…
aleksandra- nisam bik ali rogato DA! Jarac!
Bik reaguje na crveno tako sto dobro naostri rogove….hm, hm hm, pozdrav
