Када небески свод
спусти своје тамне скуте
на кровове мога града,
и када звезде
обасјају небеске долине,
Ја, погледом упртим у небо,
тражим Бога,
очекујући нешто.
Узалуд.
Поглед остаје
уперен у празнину.
И само понека искра сећања
зацакли у мојим очима.
Тек на крају свега схватиш
то је то.
И даље нема.
Стигао је крај
(Прочитано: 20 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.142.167 пута)
