ВОЛИМ ДА ВОЛИМ!
Волим неверујуће,
онолико колико волим себе,
и све око себе…
Као васцели свет…
Јер најлакше је оптужити!
Та љубав храни моје постојање,
даје смисао моме животу,
и без ње ја бих постала
исто што и многи…
НЕВЕРУЈУЋА!!!!
А, то, то би ме убило
и зауставило проток
сваке искре светлости,
која допире до моје душе…
Све моје наде сливају
се у једну једину жељу..
да постојим, и да док постојим
живим не стидећи се свога
постојања…
Да дишем и да док дишем
трудом заслужујем сваки делић секунде
у тежњи да постанем бољи човек..
Па иако погрешим, поклекнем,
полако устанем и кренем даље…
Волим да говорим и док говорим
крепим душу изреченим речима
јер су заиста њен део,
потекле из њене суштине,
са самог њеног изворишта…
а не да су пуко понављање прочитаног…
Волим да патим,
и да док патим шапућем грленим
гласом сличном жубору воде,
који се у измаглици додирује са
граном од бора и спознаје
стварност обојену
бојама љубави!
ВОЛИМ ДА ВОЛИМ!
(с) Миладиновић Сандра