PROLEĆNE MAGIJE
Proleće mi neda mirno da spim,
jer svojim mirisima opojnim,
kao magija igra se sa svim!
Osećanja mi izmiču kontroli,
um sneno čeka znak andjela!
Čarolijama kosu mi mrsi,
i nosi misli do samog neba,
pred svake oči ili korak,
pred svaka vrata, izbor neda!
Nad rekom,
u krošnji bagrema i topole čujem slavuje,
kako se mole duhovima ovih svanuća,
što sve nas grle i tepaju nam,
ne bi li sastavili iskonske strune,
s’prošlošću koje nismo svesni, a tu je!
Čujem pesmu i daire,
ko da kaže- hej slavi me!
Proleće je od svanuća
prvi gost svih naših kuća!
I kad sunce ne vidimo,
Vasionom tajne svetle,
neke od njih ne postoje,
al’ na nebu šepure se kao paun,
i stapaju svoje boje sa bojama oko nas,
pa tako se i ogleda šarenilo svaki cas!
© Miladinović Sandra