МОЛБА
Лепо бих те молила,
не спомињи моје очи…
Прескочи тај тренутак
за који обоје знамо…
Плакала сам од среће,
а у твом погледу се назрео
сунчани вео,
и само зрео сутон
могао је да умије
и наше илузије,
да смо једно од другог
скрили, то што река
од обале није!
( с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 19 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.947 пута)
