ИМЕНА МИ ТВОГА….- Миладиновић Сандра

ИМЕНА МИ ТВОГА…. Обаспи ме нежношћу и бисерима, загрли ме и одведи у звездано коло, на овој пољани тихог бескраја, сваки тренутак мирише вољом…. Твој шапат осећам на својој кожи, а, додир титра ми у грудима, без речи погледом ми реци, да чежњом виориш са ветровима…. У стрепњи шта ли ће небо рећи… док отвара … Настави са читањем “ИМЕНА МИ ТВОГА….- Миладиновић Сандра”

zaboravljena

ИМЕНА МИ ТВОГА….

Обаспи ме нежношћу и бисерима,
загрли ме и одведи у звездано коло,
на овој пољани тихог бескраја,
сваки тренутак мирише вољом….

Твој шапат осећам на својој кожи,
а, додир титра ми у грудима,
без речи погледом ми реци,
да чежњом виориш са ветровима….

У стрепњи шта ли ће небо рећи…
док отвара своја моћна бедра,
остајем будна сву ноћ на коси,
што походе виле када ноћ је ведра…

Као да играмо по жеравици,
румена лица – руке још топлије,
и надамо се оној жар птици
што пева само за ноћобдије….

Капљице зноја на мом су челу,
али, моћне су друге сатенске звезде,
као да гром се међ’ коло сруши….
Именом твојим буде ме брезе…

© Mиладиновић Сандра

MОЛИТВА -Миладиновић Сандра

МОЛИТВА Туговање остављам за сутра, данас срећи отварам меане, севдах мојом душом господари, румен боји небо чим осване…. Моје срце куца као лудо, као клепет птице усред ноћи, сутра ћу се опет ја зарећи, да пољаном ветрови ће проћи… Мирисаће тамјан на узглављу, спокојно ћу отворити очи, од пупољка процветаће ружа… Збогом туго и данас … Настави са читањем “MОЛИТВА -Миладиновић Сандра”

aaaaaa

МОЛИТВА

Туговање остављам за сутра,
данас срећи отварам меане,
севдах мојом душом господари,
румен боји небо чим осване….

Моје срце куца као лудо,
као клепет птице усред ноћи,
сутра ћу се опет ја зарећи,
да пољаном ветрови ће проћи…

Мирисаће тамјан на узглављу,
спокојно ћу отворити очи,
од пупољка процветаће ружа…
Збогом туго и данас ћеш проћи….

Пред починак склопљене су руке,
с’ небом када проговорим тихо,
молитвом ћу отерети сумње….
Збогом туго…. да не чује нико….

© Миладиновић Сандра

*** Radenko Nastić

Tavanica,zidovi,balzam-belina Raspored mladeža na koži neba Celov stakla,peščanik-paučina Samoća,samoća,ogledalo pogreba. Poluistine trajanje,vršak leda U nagosti pozlaćena praznina Potezom pera izbegnuto “da” Udar klatna.Tišina.Tišina.

Tavanica,zidovi,balzam-belina
Raspored mladeža na koži neba
Celov stakla,peščanik-paučina
Samoća,samoća,ogledalo pogreba.

Poluistine trajanje,vršak leda
U nagosti pozlaćena praznina
Potezom pera izbegnuto “da”
Udar klatna.Tišina.Tišina.

РЕЧ ПЕСНИКА – Миладиновић Сандра

РЕЧ ПЕСНИКА Отворим ли прозоре од душе, видеће се колико сам слаба, и река ће суза тад потећи, од свих мука големих и јада…. Отворим ли врата своје душе, полетеће песма као вихор, престићи ће реку набујалу, ко’ сребром да везе Месец питом… И притом док крила лелујају, стакло прсне и кап крви кане, са … Настави са читањем “РЕЧ ПЕСНИКА – Миладиновић Сандра”

aaaaaa

РЕЧ ПЕСНИКА

Отворим ли прозоре од душе,
видеће се колико сам слаба,
и река ће суза тад потећи,
од свих мука големих и јада….

Отворим ли врата своје душе,
полетеће песма као вихор,
престићи ће реку набујалу,
ко’ сребром да везе Месец питом…

И притом док крила лелујају,
стакло прсне и кап крви кане,
са истока ломиће се небо,
таме биће док Сунце не гране….

Пролеће ће увек опијати,
сетне душе мамиће весници,
отопиће највеће глечере,
топле речи – вечити песници…..

(c) Миладиновић Сандра

LIČNOST KOJU ĆETE JEDNOM UPOZNATI — Marina Adamović

“Znate, Vaše pesme su tako dobre da ih ne smem objaviti; niko ih neće čitati” “Oh, iznenadili ste me Kvalitetom kratkih priča, ali ne mogu ih smestiti u prostor namenjen romanima; prošrite strpljenje i jednoga dana, možda, možda…” “Čujte me dobro, radim na širenju ostataka strpljenja, a radujem se što sam ono što baš jesam, … Настави са читањем “LIČNOST KOJU ĆETE JEDNOM UPOZNATI — Marina Adamović”

“Znate, Vaše pesme su tako dobre da ih ne smem objaviti;

niko ih neće čitati”

“Oh, iznenadili ste me Kvalitetom kratkih priča, ali ne mogu ih smestiti u prostor namenjen romanima;

prošrite strpljenje i jednoga dana,

možda, možda…”
“Čujte me dobro, radim na širenju ostataka strpljenja,

a radujem se što sam ono što baš jesam, bez predubeđenja. 
Niko me ne može raniti, ni saseći dlaku pod mišicom.
Ja sam jedinstvena
nigde takve nema
nigde, nigde! 
Ne postojim ni u ličnim sentencama umnoženih snova!
Dokaz – ko to piše Vašim noktima među svojim zubima?
Da… možda…da, da, da

Пеко Лаличић, Мој афоризам

Пеко Лаличић Мој афоризам Кратко смо се радовали светлу на крају тунела. Неко је брзо угасио фењер.

Пеко Лаличић
Мој афоризам

Кратко смо се радовали светлу на крају тунела.
Неко је брзо угасио фењер.

Milić od Mačve, Portret Peka Laličića

****Radenko Nastić

Rekla si: Zastani! Ukradi oblak Gore,uGradu Svetlosti Čekaj da snovi budu I oprosti. Rekao sam: Nije isto Biti dalek I biti krik O čuće neko I to što boli I to što sam si Rekla si: Voli! Ćutao sam To što si rekla Gore,u Gradu Svetlosti Toliko slična nekom Što u snu šapnu mi: Oprosti!

Rekla si:
Zastani!
Ukradi oblak
Gore,uGradu Svetlosti
Čekaj da snovi budu
I oprosti.
Rekao sam:
Nije isto
Biti dalek
I biti krik
O čuće neko
I to što boli
I to što sam si
Rekla si:
Voli!
Ćutao sam
To što si rekla
Gore,u Gradu Svetlosti
Toliko slična nekom
Što u snu šapnu mi:
Oprosti!

Sasa Zbiljic-ORHIDEJA IZ BORA

ORHIDEJA IZ BORA U danima svojim satkanim od mora, zalutase misli k’o pogled u oci, setih se Orhideje iz Bora, koja raspiruje vatru mojih noci. U ogledalu neposlusne reke, k’o u samom staklu od prozora, ugledah nase zaspale puteljke, koje prodjoh sa Orhidejom iz Bora. U zenici nedoraslih zelja, bije srce kao zvuk motora, u … Настави са читањем “Sasa Zbiljic-ORHIDEJA IZ BORA”

ORHIDEJA IZ BORA

U danima svojim satkanim od mora,

zalutase misli k’o pogled u oci,

setih se Orhideje iz Bora,

koja raspiruje vatru mojih noci.

U ogledalu neposlusne reke,

k’o u samom staklu od prozora,

ugledah nase zaspale puteljke,

koje prodjoh sa Orhidejom iz Bora.

U zenici nedoraslih zelja,

bije srce kao zvuk motora,

u ledenoj vodi od jecma i hmelja,

trazim svoju Orhideju iz Bora.

U zgaristu besanih noci,

zacrnelih k’o magova odora,

jedino mi svetle njene nasmejane oci,

to su sitni plamci moje Orhideje iz Bora.

Kao spil karata zaigra mi srce,

u trenu kad mrak postade zora,

i taj topli glas obasja mi uvce,

to je glas moje Orhideje iz Bora.

U dusi je mojoj srecu utkala,

otvorila se za nju svaka moja pora,

usnama k’o koncem lepotu je tkala,

samo ona, moja Orhideja iz Bora.