*** Radenko Nastić

Iza zavese sna Patuljak u odaju kroči Sve je kao pre: U uglu dečak tužnooki, Trag mastila na prašnjavoj ploči Umesto:”oprosti”-snen neko je ušao O,zar sen to nije samo? I dečak je šaputao:tamo….tamo… I kiša je niz oluke kapala Tiho,tiše O,suze! To bisere duboko negde zaroniše.

Iza zavese sna
Patuljak u odaju kroči
Sve je kao pre:
U uglu dečak tužnooki,
Trag mastila na prašnjavoj ploči
Umesto:”oprosti”-snen neko je ušao
O,zar sen to nije samo?
I dečak je šaputao:tamo….tamo…
I kiša je niz oluke kapala
Tiho,tiše
O,suze!
To bisere duboko negde zaroniše.

ЗБИРКА СЕЋАЊА -Миладиновић Сандра

ЗБИРКА СЕЋАЊА Нити се сећања могу брисати, нити требају…. И осмех и радост, и туга и суза недостају…. Док се кроз гране назире хоризонт жеља, сећања постају као речи најбољег пријатеља! Нити се сећања треба бранити, нити бојати…. Као шкриња највећег блага могу засијати…. Док кроз пустиње вапимо за мирисном оазом, сећања постају путокази непознатом … Настави са читањем “ЗБИРКА СЕЋАЊА -Миладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

ЗБИРКА СЕЋАЊА

Нити се сећања могу брисати,
нити требају….
И осмех и радост, и туга и суза
недостају….
Док се кроз гране назире хоризонт жеља,
сећања постају као речи најбољег пријатеља!

Нити се сећања треба бранити,
нити бојати….
Као шкриња највећег блага могу
засијати….
Док кроз пустиње вапимо за мирисном оазом,
сећања постају путокази непознатом стазом!

Нити се сећања требају мрвити,
нити газити….
Као звезде у нама она ипак опстају и
постоје….
Путују мрачним ходницима и не могу се скрасити,
после невремена боје видике у дугине боје!

© Миладиновић Сандра

Peko Laličić, Moje sitne misli

Moje SITNE MISLI – m o z g a l i c e —————————————– * Ko pamti dobro, čini dobro. * Ko se na svaku svirku hvata u kolo, rano odsvira svoje. * Sa nekima delite sve, ali mišljenja ne! * Ne igrajte se sa onima koji igraju na poslednju kartu. * Kо sе sporo … Настави са читањем “Peko Laličić, Moje sitne misli”

Moje SITNE MISLI – m o z g a l i c e
—————————————–

* Ko pamti dobro, čini dobro.

* Ko se na svaku svirku hvata u kolo, rano odsvira svoje.

* Sa nekima delite sve, ali mišljenja ne!

* Ne igrajte se sa onima koji igraju na poslednju kartu.

* Kо sе sporo penje, sigurno se penje.
____________________________________
(autorizovano)
Peko Laličić u radnoj sobi     16. X 2011.

Пеко Лаличић, МОЈ АФОРИЗАМ

Пеко Лаличић МОЈ АФОРИЗАМ Србија је пред банкротом. Боже, правда ли је да и ми одсвирамо своје?

Пеко Лаличић

МОЈ АФОРИЗАМ

Србија је пред банкротом.
Боже, правда ли је да и ми одсвирамо своје?
Milić od Mačve, Portret Peka Laličića

****Radenko Nastić

Ne verujte tom Nevskom prospektu Gogolj Noću,sa taštim osmehom izloga U ljupkosti otrov se razlije i Sena dodje varljiva zacelo I zasenjene tako, žamor ih opije. I Dama u Crnom na ćilibar-trg Pod maskom Elizijuma stupa Težinom osame,težinom slutnje same Iza koprene ćutanja motre ih redovi klupa. Noću, sa pesmom pjanih trotoara U slepoti svojoj … Настави са читањем “****Radenko Nastić”

Ne verujte tom Nevskom prospektu
Gogolj

Noću,sa taštim osmehom izloga
U ljupkosti otrov se razlije
i Sena dodje varljiva zacelo
I zasenjene tako, žamor ih opije.

I Dama u Crnom na ćilibar-trg
Pod maskom Elizijuma stupa
Težinom osame,težinom slutnje same
Iza koprene ćutanja motre ih redovi klupa.

Noću, sa pesmom pjanih trotoara
U slepoti svojoj :Vidi!-Budi!
I ljube,i svete se nehotice
Mine sve potom.Imaska pokaže lice.

Пеко Лаличић, Моје ,,Ситне мисли” – мозгалице

Пеко Лаличић Моје ,,СИТНЕ МИСЛИ” – мозгалице Да смо од језика правили тврђаве, државу бисмо занавек заштитили. Оне које знате, не познајете. Оне које познајете, упознајте. Чувајте се оних који не знају ко су, а знају чији су. Сви чије главе настањује завист, немају нос – јер га свуда трпају. ______________________________________ (,,Ситне мисли” – мозгалице, … Настави са читањем “Пеко Лаличић, Моје ,,Ситне мисли” – мозгалице”

Пеко Лаличић
Моје ,,СИТНЕ МИСЛИ” – мозгалице

Да смо од језика правили тврђаве,
државу бисмо занавек заштитили.

Оне које знате, не познајете.
Оне које познајете, упознајте.

Чувајте се оних који не знају ко су,
а знају чији су.

Сви чије главе настањује завист,
немају нос – јер га свуда трпају.
______________________________________
(,,Ситне мисли” – мозгалице, у припреми
за штампу – све објављивано у часописима).
U vozu,    9. VI 2013.

Pesme nedelje za oktobar 2013. – Bira Ljuba Obradović

ТУЖНА ПЕСМА О ШАРОВУ Синоћ кад сам именом га звао, Док је болан лежао на трави, Задњи пут је главу подигао, Да ме види и да ми се јави. Ноћ се црна просула над нама, Па ни звезда ни месеца нема, У душу ми завукла се тама, Док га дижем рукама обема. Мој се Шаров … Настави са читањем “Pesme nedelje za oktobar 2013. – Bira Ljuba Obradović”

ТУЖНА ПЕСМА О ШАРОВУ

Синоћ кад сам именом га звао,
Док је болан лежао на трави,
Задњи пут је главу подигао,
Да ме види и да ми се јави.

Ноћ се црна просула над нама,
Па ни звезда ни месеца нема,
У душу ми завукла се тама,
Док га дижем рукама обема.

Мој се Шаров разболео тешко,
Па не може лавеж да изусти,
Видим да ће још у току ноћи,
Своју псећу душу да испусти.

Јутрос рано у свитање прво,
Тек што зора почела да плави,
Мој се Шаров пружио под дрво,
Ја га зовем, он ни да се јави.

Не знам шта се с њиме тако деси,
Све се збило к`о у некој причи.
Добро куче, то је био Леси,
Нико други на њега не личи.

Сада тамо у искрају баште,
Где се њише наша трешња стара,
Свежа хумка подсећа на место,
Где се Леси заувек одмара.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

 

Ponornica

Nekud su otišle,
nestale, ili su se s’krile,
iskrice, one što seti ne daju
oko da zasuze.

Tišina, kao oblak dok Suncu
mrači pogled oboren,
k’ dubinama krene se
zaboravljenima, pružene ruke.

Samo da kiše ne padaju,
trag povratku da ostane.
Kao kad se otkotrlja klupče,
raspetljaji da budu jasni.

A one,
kad reše zagonetku, povratak,
život, hoće li biti u istom sjaju,
jesenjeg jutra i kapima rose na listu?

© Branka Zeng

ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,
баш као путник
на кривудавом путу који предстоји,
лаког стопала и ваздушастог хода,
чинећи тако пут
за светлост да продре.

Сунце је у зениту
као ватрена лопта у подне
Тачно је дванаест часова
И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ
И морам да побегнем
од тога да будем заробљена у овом тренутку,
као Пепељуга у поноћ,
пре претварања кочије у бундеву
да се спаси оно што се спасти још може.

И блажено јурим
у пољу злата
моји снови позлаћени
Осећања неподељена.

Чаша до пола пуна
пенушавих перли бисера,
латица ружиних цветова
и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху
попут дуге од пољубаца,
неограничени поклон љубави
и звуци божанске симфоније
сви заједно стопљени
у мојој средовечној хармонији.

© Ратка Богдан Дамњановић RatkaBD

LjubomirVujovic

ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ

Погледај брате небо ка југу Тамо где божур цвета из рана
Где заветни сјај облаком дише И рујом вида голему тугу
У име Немање и Душана За љубав наде сунца и кише
Погледај због сна будућих дана Нек ти реч заструји непрестана
Кроз поздрав роду, куму и другу Догодине, код Газиместана
Погледај брате небо ка југу Ту заветни сјај облаком дише 

Ослушни звон са спаљеног храма Тамо где светост предака сија
На Косову, срцу душе наше Крст је срушен без имало срама
У колевци српства пошаст клија Просто било сили којом плаше
Ал догореће та свећа вучија Уз ова слова одабрана
Када се зачује са свих страна Догодине код Газиместана
Ослушни звон са спаљеног храма На Косову, срцу душе наше 

Нека прође и стотину лета Свануће дан да избрише тугу
Кад радоснице низ лице кану Тамо где божур из рана цвета
Озариће сјај тробојну дугу Српске зоре опет ће да грану 

Погледај брате небо ка југу Молитвом за поља разапета
Са вером у моћ праведног света Сачувај речи да не нестану
Па нек прође и стотину лета Догодине на Газиместану

© Љубомир О Вујовић