DALJINA – Uroš Ljubisavljević

DALJINA Dok gledam u daljinu, i tužni pogled mrakom vijem, razmišljam što se krijem, u nebo, tu plavu visinu…? Gledam nijanse boja, kako se more i nebo spaja, a granica usta su im tvoja, Iza kojih ti kosa svet osvaja. Kažeš da je problem daljina, daljina koja nas deli. Evo proći će i ova godina, … Настави са читањем “DALJINA – Uroš Ljubisavljević”

Uroš

DALJINA

Dok gledam u daljinu,
i tužni pogled mrakom vijem,
razmišljam što se krijem,
u nebo, tu plavu visinu…?

Gledam nijanse boja,
kako se more i nebo spaja,
a granica usta su im tvoja,
Iza kojih ti kosa svet osvaja.

Kažeš da je problem daljina,
daljina koja nas deli.
Evo proći će i ova godina,
a mi još nismo veseli.

I tama sa neba pada,
u zvezdama ti vidim oči,
Još uvek me vrti nada,
da će srce moje,
srcu tvom da kroči.

(C) Uroš Ljubisavljević

 

MOJA МИЛА ПОЉА – Миладиновић Сандра

MOJA МИЛА ПОЉА Поплавњена су моја мила поља Моје беле куће Росом умијене И оне долине Родне и поносне Где си ми крочио Мој рођени сине… Поплављене су Моје топле њиве Семе набубрело Што још никло није Баште и стазе роднога дворишта О кћери румена Моје мило име….. Поплављени су путеви И стазе, мостови срушени … Настави са читањем “MOJA МИЛА ПОЉА – Миладиновић Сандра”

01

MOJA МИЛА ПОЉА

Поплавњена су
моја мила поља
Моје беле куће
Росом умијене
И оне долине
Родне и поносне
Где си ми крочио
Мој рођени сине…

Поплављене су
Моје топле њиве
Семе набубрело
Што још никло није
Баште и стазе роднога
дворишта
О кћери румена
Моје мило име…..

Поплављени су путеви
И стазе, мостови срушени
Што обале љубише
Куда сад да нађем
Старе путаказе,
Да клекнем и молим се
Као да ме убише….
О небо љубим те
Опрости на тузи
На сузама што ми очи
И не суше
До јуче мислила сам
Да знам шта су муке
Али “туђе” муке
Сасвим ме срушише….

Ено сунца тамо
Вири за облаком
Ено мака носе га
Жестоки брзаци
Ено птице лете
Круже у надању
Да се опет сплету
ту густи врбаци….
Ено пчеле стрепе
Али су стрпљиве
Ено и кровова
који одолеше
све ће ово проћи
сви се ипак сете
али памте се
жртве што се догодише!!!

(c) Миладиновић Сандра

ЛАТИЦЕ ТРЕШЊЕ…. – Миладиновић Сандра

ЛАТИЦЕ ТРЕШЊЕ…. Латице трешње по лицу се просуле у косу умрсиле парче неба окусиле па лелујају као анђели…. У трави се скривају даљине дозивају док тајне откривају, сећања и погледе као прапорци… Чини се тако да дрвореди ниодкуда настају неки чудом и само ничу уз бајковиту причу свуда около…. Стазе као у земљи мерака шумови … Настави са читањем “ЛАТИЦЕ ТРЕШЊЕ…. – Миладиновић Сандра”

d5ca1a81-Cvijet trešnje2

ЛАТИЦЕ ТРЕШЊЕ….

Латице трешње
по лицу се просуле
у косу умрсиле
парче неба окусиле
па лелујају као анђели….
У трави се скривају
даљине дозивају
док тајне откривају,
сећања и погледе
као прапорци…
Чини се тако
да дрвореди ниодкуда
настају неки чудом
и само ничу
уз бајковиту причу
свуда около….
Стазе као у земљи мерака
шумови иза сваког даха
играју коло
Латице трешње
миришу слатко баш као топли
пољупци,
и снежно бели ат их носи
касом у мирисној поруци…
У збрци руку, додиру очију,
уздаху додира,
одзвања градом бат корака
…. магија и водиља…..
……заљубљених….

(c) Миладиновић Сандра

Хаику – Душан Ружић

И ове године тај дивљи божур ниче на истом месту. Косовски божур газим росну траву, вредан је тога. Река плави, на парчету земље сад човек и змије.  

И ове године
тај дивљи божур ниче
на истом месту.

Косовски божур
газим росну траву,
вредан је тога.

Река плави, на
парчету земље сад
човек и змије.

 

Eh, da je bilo samo malo više volje …

Možda smo mogli drugačije, bolje, možda, samo da je bilo malo više volje … Manje vređanja, napada i svađa iz toga se samo velika mržnja rađa.Umesto ljubavi, zidove smo gradili slomljeni od bola oboje padali … Zaslepljeni inatom, tvrdoglavi oboje, eh, da je bilo samo malo više volje … Od onakve ljubavi, pakao smo stvorili … Настави са читањем “Eh, da je bilo samo malo više volje …”

Možda smo mogli drugačije, bolje,
možda, samo da je bilo malo više volje …

Manje vređanja, napada i svađa
iz toga se samo velika mržnja rađa.
Umesto ljubavi, zidove smo gradili
slomljeni od bola oboje padali …

Zaslepljeni inatom, tvrdoglavi oboje,
eh, da je bilo samo malo više volje …

Od onakve ljubavi, pakao smo stvorili
da smo se samo malo više borili …

Ne bi bilo zidova, pakla, ni zgarišta,
ali volje nema, ostalo je NIŠTA …

01

Da l’ se to ljubav zove – Kristina Simić

Kad ju je sreo tog dana, tog jutra, Ispod redova bagremova belih, Delovala mu je ko devojka druga A ne ona sto ga potajno u srcu veseli. Na njenim zarumljenenim obrazima Beše utisnuta ljubav što plamti Da, ona je bila voljena, Njen sjaj mu sad beše potpuno nepoznati. Zar godine duge čekao je baš nju, … Настави са читањем “Da l’ se to ljubav zove – Kristina Simić”

Kad ju je sreo tog dana, tog jutra,
Ispod redova bagremova belih,
Delovala mu je ko devojka druga
A ne ona sto ga potajno u srcu veseli.

Na njenim zarumljenenim obrazima
Beše utisnuta ljubav što plamti
Da, ona je bila voljena,
Njen sjaj mu sad beše potpuno nepoznati.

Zar godine duge čekao je baš nju,
Da uzvrati mu bolom na ljubav njegovu,
Ljubomora na nepoznatog srce mu sprži
Zareče se da mrzeće je svu.

I umesto da slatko prožme svoje snove
I da začini nadom svoje buduće dane,
On klonuo duhom sav posednut pade
U naručje mržnje, gde sam i ostade!

PREPOZNAJES LI ME…- milka vukic vujnovic

PREPOZNAJES  LI  ME… . Oslusni sapat cveca i rose Poberi mesecinu s kose… Nastace promene, Zaustavices vreme. Leptiri ce prestati plakati Ljuvav ce, Samo zaljubljeni dan radjati. . Dotakni dlanom nebeske prozore Lahorom omotaj obrve Svileno lice procvetace… Svetloscu radost utkace… Prostrujace vihor krvnim zilama…. Dusa se iznova radja, Blagodacu Gospodnjom dopunjava. . Oslusni cvckovu simfoniju… Zagrli … Настави са читањем “PREPOZNAJES LI ME…- milka vukic vujnovic”

PREPOZNAJES  LI  ME…

.

Oslusni sapat cveca i rose

Poberi mesecinu s kose…

Nastace promene,

Zaustavices vreme.

Leptiri ce prestati plakati

Ljuvav ce,

Samo zaljubljeni dan radjati.

.

Dotakni dlanom nebeske prozore

Lahorom omotaj obrve

Svileno lice procvetace…

Svetloscu radost utkace…

Prostrujace vihor krvnim zilama….

Dusa se iznova radja,

Blagodacu Gospodnjom dopunjava.

.

Oslusni cvckovu simfoniju…

Zagrli magnetsku svezinu…

Ne odbacaj zvezdanu prasinu

Zasij je u grudnu nutrinu….

Zaviri u zenice istine,

Prepoznajes li me!?

Tu sam za tebe.

ВИТЕШКОМ РЕДУ СВЕТИ ЂОРЂЕ

Модроплаве-виолет таме посред, у одаји скромној витешкога стана, састао се миран Светог Ђорђа Ред решен да, наксутра, током Видовдана кад отпочне битка и фијукну стреле и, о штитове, распрше се копља тврда, и улубе челичне кациге се беле, од људских и коњских тела начине се брда, пођу сви из Реда, под барјаком дивним, ка центру … Настави са читањем “ВИТЕШКОМ РЕДУ СВЕТИ ЂОРЂЕ”

Модроплаве-виолет таме посред,
у одаји скромној витешкога стана,
састао се миран Светог Ђорђа Ред
решен да, наксутра, током Видовдана

кад отпочне битка и фијукну стреле
и, о штитове, распрше се копља тврда,
и улубе челичне кациге се беле,
од људских и коњских тела начине се брда,

пођу сви из Реда, под барјаком дивним,
ка центру Османа, око њега стени,
чинећ стазу мечава ударцима силним,
у рухо с грбом српског цара одевени.

И кренуше сви, секућ Турке, к циљу,
а коњи им прескакаше пободено коље.
Од њих дванаест, слутану у изобиљу,
први стиже витез штита с три главе кобиље.

Он смрска султана својим тешким мачем
а, на њега, крену од јањичара стена
те паде под њом, а близу, што ко корбачем
шибала је, паде рука одсечена

топличког војводе, па прободе га сабља.
Друге, још спремне да охолост сатру црну,
сачека оштра, из турских лукова, паљба
и тела им, већ мртва, престаше да трну.

А, под трупом с Косанице витеза,
још сјаји у тами (што страшна се хвата),
и с осталих уз народ и његовог кнеза,
девет медаљона Реда Светог Ђорђа (носише их око врата)…

Крв Исусова – Ивана Зајић

            КРВ ИСУСОВА Рекли су ми да сам грешна и да морам да се покајем. Пођох да се причестим и грехе окајем, Мада ми одлука беше смешна. Осећала сам укус вина и хлеба, Слушајући у цркви проповед свештеника О томе како међу људима нема безгрешника И да се свако пред … Настави са читањем “Крв Исусова – Ивана Зајић”

422903_119612431499500_645610498_n

 

 

 

 

 

 

КРВ ИСУСОВА

Рекли су ми да сам грешна
и да морам да се покајем.
Пођох да се причестим и грехе окајем,
Мада ми одлука беше смешна.

Осећала сам укус вина и хлеба,
Слушајући у цркви проповед свештеника
О томе како међу људима нема безгрешника
И да се свако пред Богом покајати треба.

Код куће смо колач над упаљеном свећом
Поливали вином, окретали и секли.
Гледала сам како су потоци Исусове крви текли,
И тело и душа ми се обузеше срећом.

(C) Ивана Зајић

POROK milka vukic vujnovic

Zao mi je…. Oprosti mi, Molim te, zaboravi  sve –  ako je moguce. . Gluha, slijepa i  tvrdoglava Lebdila  sam  sujetnim mastama , Nakljukana   svim  gordostima ….. Kroz  sluzbu  zlih   demona Poslusnost  sam  dokazala. . Danas samo Bog zna Kada i zasto zena  postaje  takova… Mozda sam neki greh strugala, Al’  razum  sam posve izgubila…. . A, volela sam…. Volela … Настави са читањем “POROK milka vukic vujnovic”

Zao mi je….

Oprosti mi,

Molim te, zaboravi  sve –  ako je moguce.

.

Gluha, slijepa i  tvrdoglava

Lebdila  sam  sujetnim mastama ,

Nakljukana   svim  gordostima …..

Kroz  sluzbu  zlih   demona

Poslusnost  sam  dokazala.

.

Danas samo Bog zna

Kada i zasto zena  postaje  takova…

Mozda sam neki greh strugala,

Al’  razum  sam posve izgubila….

.

A, volela sam….

Volela sam te…..

Ljubav nisam pokazala,

Nisam je ni primiti  znala….

Svoj sam dzelet i sudija,

Rob  robu licnom  ostala,

 

Brazde lica jos  suze podmazuju,

Tupi bolovi jecaje blokiraju,

Praznom  nutrinom  um krvari

Sjena  sjene i u snu  me  se stidi.

Volim!…

Jos te volim!

Porok ne  mogu da uklonim.