MOJA МИЛА ПОЉА
Поплавњена су
моја мила поља
Моје беле куће
Росом умијене
И оне долине
Родне и поносне
Где си ми крочио
Мој рођени сине…
Поплављене су
Моје топле њиве
Семе набубрело
Што још никло није
Баште и стазе роднога
дворишта
О кћери румена
Моје мило име…..
Поплављени су путеви
И стазе, мостови срушени
Што обале љубише
Куда сад да нађем
Старе путаказе,
Да клекнем и молим се
Као да ме убише….
О небо љубим те
Опрости на тузи
На сузама што ми очи
И не суше
До јуче мислила сам
Да знам шта су муке
Али “туђе” муке
Сасвим ме срушише….
Ено сунца тамо
Вири за облаком
Ено мака носе га
Жестоки брзаци
Ено птице лете
Круже у надању
Да се опет сплету
ту густи врбаци….
Ено пчеле стрепе
Али су стрпљиве
Ено и кровова
који одолеше
све ће ово проћи
сви се ипак сете
али памте се
жртве што се догодише!!!
(c) Миладиновић Сандра