Roždestvo ( rođenje) Čoveka – Nena Miljanović

neću o Vitlejemskom mitu i jaslama ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju grešna sam pesnikinja i ne znam za veću religiju od ljudskosti jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba da poverujem i propevam vera je kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje kad mi u očima sve … Настави са читањем “Roždestvo ( rođenje) Čoveka – Nena Miljanović”

neću o Vitlejemskom mitu i jaslama
ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju
grešna sam pesnikinja
i ne znam za veću religiju od ljudskosti
jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba
da poverujem i propevam

vera je
kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje
kad mi u očima sve ljudske oči planu kao svećice
i svetle me slobodnu od dogmi
ti živi polijeleji u hramu duše
više od religije je
ta duša drhtava
kad u sebi kao sebe osetim sve svetovno kao svetinje
pa zapevam dušom i telom Odu Radosti
svemu što se plodi i rodi iz semena
bez misli o grešnom i bezgrešnom
pevam veličanstvenom svetom Sveživotu
i božanskom činu ljubavi koja ga stvara

i ako bih da imenujem sakralnom rečju
TO u šta verujem i ljubim strasno bez straha
ne zbog nagrade obećanim rajem
TO što ljudi zovu Bogom i drhte u strahu
strepeći od kazne paklom
( može li se voleti svoj strah?)
imenovala bih Dobrota Tek Rođenog Deteta
a vi zovite kako mislite da će vam se odazvati
zovite Bog Allah ili Jahve…
…ja Ga ne z o v e m ni jednim imenom
jer tu je u meni stalno kao apsolut
tihuje i imenuje me Čovekom
u imenicama svih i svega što se rađa i produžuje ljubavlju
roždestvom Deteta Sveljubavi u meni
u jaslama moje (ne)verujuće pesničke duše

 

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ – Срећко Симић

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ Сваком пролазнику и одбеглом робијашу што тамницу своју домом за ситне радости прозва Сваком детету што очима тумачи језик птица и што га за трпезу безимена скитница позва Сваком цвету што зори враћа осмех а земљи вечност лепоте и сваком песнику што стих му се оте док ноћ у свитање пласти … Настави са читањем “ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ – Срећко Симић”

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ

Сваком пролазнику
и одбеглом робијашу
што тамницу своју
домом за ситне радости
прозва
Сваком детету
што очима тумачи језик птица
и што га за трпезу
безимена скитница
позва
Сваком цвету
што зори враћа осмех
а земљи вечност лепоте
и сваком песнику
што стих му се оте
док ноћ у свитање пласти
и свакој ласти
што се у погледу сликара гнезди
ветру што кроз снове немирне језди
и свему што живети иште
понављам с јутра
понављам ћутке и гласно
време је за чистилиште.

Чесница – Ивана Зајић

Вије се пламен дебели Изнад печене проје вруће, Од јутра дечји глас весели Кроз прозоре се ори из куће, У којој се за трпезом, Док пламен свеће гори И сви се каде тамјаном, Домаћин молитву говори За мир у целоме свету, За слогу свога народа, За срећу свакоме детету, Богатство свога порода. А када молитва … Настави са читањем “Чесница – Ивана Зајић”

Вије се пламен дебели
Изнад печене проје вруће,
Од јутра дечји глас весели
Кроз прозоре се ори из куће,
У којој се за трпезом,
Док пламен свеће гори
И сви се каде тамјаном,
Домаћин молитву говори
За мир у целоме свету,
За слогу свога народа,
За срећу свакоме детету,
Богатство свога порода.
А када молитва мине,
Свако се лати чеснице,
Прстима комад откине
И чврсто стежући песнице,
Потражи новчић скривени,
Не би ли богатство стекао.
И када радио и кад се жени,
И где год био, Господ га пратио.
Ал’ срећник овај, док ветар дува
И док се леде друмови бели,
У џепу своју срећу не чува,
Него је свима од срца дели.

ОДУВЕК……Миладиновић Сандра

ОДУВЕК Од када је истине, постоји и лаж, и прати је верно, као да је пас… Од када је правде, и неправда гори, зло се против доброг, нечастиво бори… Од када је љубави, постоји сујета, и у својој тами, неопрезно шета… Од када је ноћи, постоји и дан, таквих ноћних мора за немиран сан… Од … Настави са читањем “ОДУВЕК……Миладиновић Сандра”

20151230_090621

ОДУВЕК

Од када је истине,
постоји и лаж,
и прати је верно,
као да је пас…
Од када је правде,
и неправда гори,
зло се против доброг,
нечастиво бори…
Од када је љубави,
постоји сујета,
и у својој тами,
неопрезно шета…
Од када је ноћи,
постоји и дан,
таквих ноћних мора
за немиран сан…
Од када је човека
искушења блуде,
успех им је сваки корак,
што чини нељуде…
Од када је реке,
постоји корито,
али и поплаве,
да не пита никог…
Од кад зове небо,
постоје и птице,
станарице тихе,
и нежне селице…
И брда постоје,
да се смеју долу,
шуме су за крила,
рањеном соколу…
Од када је почетка,
постоји и крај….
али очи анђела
знају и за Рај!

(с) Миладиновић Сандра

Христос се роди – Ивана Зајић

Док у шпорету ватра пуца И бадњак тихо догорева, Док играју се по поду деца, Положајник песму пева:   Желим срећу и радост свима, Међу вама нек љубав цвета, Све што пожелело у сновима, Нек постане стварност детета.   У свакој кући слога нек блиста, На путу, ваздуху и у води, На дан рођења Исуса … Настави са читањем “Христос се роди – Ивана Зајић”

Док у шпорету ватра пуца

И бадњак тихо догорева,

Док играју се по поду деца,

Положајник песму пева:

 

Желим срећу и радост свима,

Међу вама нек љубав цвета,

Све што пожелело у сновима,

Нек постане стварност детета.

 

У свакој кући слога нек блиста,

На путу, ваздуху и у води,

На дан рођења Исуса Христа:

Мир Божји – Христос се роди!

TI NIKAD NEĆEŠ ZNATI – Milovan Petrović

Ti nikad nećeš znati šta moje srce krije nikad ti neću reći da si mi najmilije. Ni drugi neće znati da moje srce zebe, da noći su preduge moje kad duže ne vidim tebe. Vešto ću sve to sakriti negde duboko u sebi, da moju veliku tajnu odkrio neko ne bi. *** Ma… neću… ipak … Настави са читањем “TI NIKAD NEĆEŠ ZNATI – Milovan Petrović”

Ti nikad nećeš znati
šta moje srce krije
nikad ti neću reći
da si mi najmilije.

Ni drugi neće znati
da moje srce zebe,
da noći su preduge moje
kad duže ne vidim tebe.

Vešto ću sve to sakriti
negde duboko u sebi,
da moju veliku tajnu
odkrio neko ne bi.

***

Ma… neću… ipak ću reći,
i tebi i drugim svima,
zašto bih krio to lepo,
što nosim u grudima.

Reći ću da volim te jako,
da mi je do tebe stalo,
da mi je i život jedan,
uz tebe zaista malo.

Milovan Petrović

БАДЊАК – Срећко Симић

БАДЊАК   У плавој долини снега, на реци између два брега, и даље према шуми – Трагови зеца и лисице у перју заспале препелице, овога јутра нису сами   Туда људи и деца под ликом великог свеца, радост к`о бисер просипају. Зору и јутро са собом мире и блаженством пуни настоје да сву шуму исткају … Настави са читањем “БАДЊАК – Срећко Симић”

БАДЊАК

 

У плавој долини снега,

на реци

између два брега,

и даље према шуми –

Трагови зеца и лисице

у перју заспале препелице,

овога јутра нису сами

 

Туда људи и деца

под ликом великог свеца,

радост к`о бисер просипају.

Зору и јутро са собом мире

и блаженством пуни настоје

да сву шуму исткају

песмом секире.

 

Прекрсти се десница рука,

па у два маха,

у три одјека

и девет звука….

стресе снег са сувог лишћа.

А церово, ил` дрво благуна

к`о раскошна царска круна

расцвета снег поред жбуна.

 

После се бисер од много зрна,

дрво за дрветом

благун до цера

са истока, југа, ил` севера

стазом сребрном спушта ка реци,

на чијем леду цика се деци

разлеже песмом распевана.

А дрво храста, једно на друго

у жбун велики крај дућана

ређају веселе храстоноше,

да вином црним, ракијом љутом

прославе радост бадњега дана

 

Затим се кротко размиле поново,

и свако срцем среће препуним

на раме пребаци дрво храстово,

окити двориште свако крај друма,

И за час у подне хладно и златно

снежном долином међу два брда

у село израсте храстова шума.

 

 

 

ПОСЛЕ КИШЕ – Срећко Симић

  ПОСЛЕ КИШЕ   После кише и мисли су чистије и тише и њена коса на јорговане мирише што се кроз завесу са залуталим лептиром прикрада. После се кише изненада сетим њенога осмеха, и док последње капи умиру са стреха журим да нечије нечујне кораке стигнем, и дозовем њено име. После кише, у предвечерје, док … Настави са читањем “ПОСЛЕ КИШЕ – Срећко Симић”

 

ПОСЛЕ КИШЕ

 

После кише

и мисли су чистије и тише

и њена коса на јорговане мирише

што се кроз завесу са залуталим лептиром прикрада.

После се кише изненада сетим њенога осмеха,

и док последње капи умиру са стреха

журим да нечије нечујне кораке стигнем,

и дозовем њено име.

После кише,

у предвечерје,

док уличне светиљке у одсјају асфалта свој одсјај траже,

чекање је најдраже,

иако знам да је узалудно.

После кише срце је будно,

и увек се нешто чудно у души збива,

док се зеленило поља умива

речи нежне постају опоре и грубље.

После кише све су самоће света

самотније и дубље.

НЕМА НОЋ…… Миладиновић Сандра

НЕМА НОЋ Гледам у небо и још се надам да ћеш пристићи првим возом… Колико кошта само та карта сказаљке јуре брже за тобом?! Да није ове лудачке жеље, и ове душе словенске топле, одавно не бих чекала на те, а да и не знам ни сама докле! Далеко негде у измаглици, локомотиве чује се … Настави са читањем “НЕМА НОЋ…… Миладиновић Сандра”

giphy

НЕМА НОЋ

Гледам у небо и још се надам
да ћеш пристићи првим возом…
Колико кошта само та карта
сказаљке јуре брже за тобом?!

Да није ове лудачке жеље,
и ове душе словенске топле,
одавно не бих чекала на те,
а да и не знам ни сама докле!

Далеко негде у измаглици,
локомотиве чује се глас,
и све те пруге што се множе,
као да граде зид измеђ’ нас!

Ти ужурбано измишљаш разлог,
зашто те нема толико дуго,
а лажеш себе колико мене,
да и не тражиш мој лик у другој!?

А, ја ти ево већ опраштам,
на станици препуној непознатих,
кроз нему ноћ ћу шетати сама,
јер своју звезду одувек пратим!

(с) Миладиновић Сандра