Чесница – Ивана Зајић

Вије се пламен дебели
Изнад печене проје вруће,
Од јутра дечји глас весели
Кроз прозоре се ори из куће,
У којој се за трпезом,
Док пламен свеће гори
И сви се каде тамјаном,
Домаћин молитву говори
За мир у целоме свету,
За слогу свога народа,
За срећу свакоме детету,
Богатство свога порода.
А када молитва мине,
Свако се лати чеснице,
Прстима комад откине
И чврсто стежући песнице,
Потражи новчић скривени,
Не би ли богатство стекао.
И када радио и кад се жени,
И где год био, Господ га пратио.
Ал’ срећник овај, док ветар дува
И док се леде друмови бели,
У џепу своју срећу не чува,
Него је свима од срца дели.