neću o Vitlejemskom mitu i jaslama
ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju
grešna sam pesnikinja
i ne znam za veću religiju od ljudskosti
jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba
da poverujem i propevam
vera je
kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje
kad mi u očima sve ljudske oči planu kao svećice
i svetle me slobodnu od dogmi
ti živi polijeleji u hramu duše
više od religije je
ta duša drhtava
kad u sebi kao sebe osetim sve svetovno kao svetinje
pa zapevam dušom i telom Odu Radosti
svemu što se plodi i rodi iz semena
bez misli o grešnom i bezgrešnom
pevam veličanstvenom svetom Sveživotu
i božanskom činu ljubavi koja ga stvara
i ako bih da imenujem sakralnom rečju
TO u šta verujem i ljubim strasno bez straha
ne zbog nagrade obećanim rajem
TO što ljudi zovu Bogom i drhte u strahu
strepeći od kazne paklom
( može li se voleti svoj strah?)
imenovala bih Dobrota Tek Rođenog Deteta
a vi zovite kako mislite da će vam se odazvati
zovite Bog Allah ili Jahve…
…ja Ga ne z o v e m ni jednim imenom
jer tu je u meni stalno kao apsolut
tihuje i imenuje me Čovekom
u imenicama svih i svega što se rađa i produžuje ljubavlju
roždestvom Deteta Sveljubavi u meni
u jaslama moje (ne)verujuće pesničke duše