Добродошли!
СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА Ноћ. Звезде беже у невид. На небу ниче смртно семење, громови, муње, авионска рика. А нигде стид. Кипи усијана крв из челика, гори речно камење, умире врба нека. Кључа рањена река, падају спржене вране и гугутке. Ћутке умиру сребрне мрене, црвени се Расина од крви проливене, титра у ваздуху језа.
СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА
Ноћ.
Звезде беже у невид.
На небу ниче смртно семење,
громови, муње, авионска рика.
А нигде стид.
Кипи усијана крв из челика,
гори речно камење,
умире врба нека.
Кључа рањена река,
падају спржене вране и гугутке.
Ћутке умиру сребрне мрене,
црвени се Расина од крви проливене,
титра у ваздуху језа.
Настави са читањем “СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА – Драгиша Павловић Расински”
Prelepa je dok me ceka i ako prestane ne nestaje U meni je lepota vecna i njenih vezova draz Vali na Itaki reflektuju iskre srebrnih suza iz oka svi dobro znaju da je moja al znaju da je i sama Na moru bucnom od vala tisina u cvor me vezuje mislim na sonete jada … Настави са читањем “Sonet jada”
Prelepa je dok me ceka
i ako prestane ne nestaje
U meni je lepota vecna
i njenih vezova draz
Vali na Itaki reflektuju iskre
srebrnih suza iz oka
svi dobro znaju da je moja
al znaju da je i sama
Na moru bucnom od vala
tisina u cvor me vezuje
mislim na sonete jada
i kako ljubav umire
ljubav prestaje
jer ne napusta stihove
svaka suza njena mene jaca
zaklinjem sebe nikad vise sama
Radja se u epu i pesmi
bez nje plovim kroz svet
Moje ce reci pribliziti nju
kao vetar mirisan cvet
Nazire me iz daleka
kao prividjenje kao ja nju
ona veze tako me seca
ja pisem kao da je tu
Na moru bucnom od vala
tisina u cvor me vezuje
mislim na sonete jada
i kako ljubav umire
ljubav prestaje
jer ne napusta stihove
svaka suza njena mene jaca
zaklinjem sebe nikad vise sama
Када те заболи овде негде, близу срца, сетићеш се: једном давно нечја те је суза такла, па склизнула на пут. Tи си је прескочио и наставио даље, даље. Не брини, бол ће бити кратак, а он, пожелеће земљу лакшу од анђеоске која га је прогутала. Теби, да, само теби, не брини.
. Jeca, muka crna, podrhtava I skrguce Cepa bolu steznjake… Noc guta suhe suze oglodane… Jutro ce konacno da svane. . Uzdigni svetlosti pretke I potomke Pokazi lazne dobrotvore Popuni oborenim baterije Dan dana je svima hrana . Zilavo je seme I smljeveno korjenje, Suha trava nepravi valjanog hlada.. Sve ce se izici iznova Iz ponora blagodat zivot obnavlja
Ova pesma svog pesnika nema napisa se jednog davnog dana kad sa stola mastilo se prosu papir prazan, pesnik u suzama. Ova pesma pesnikova nije i ne priča tu priču o nama, ove pesme javno se odričem ona nema baš ništa sa nama. Ova pesma još za tobom pati želi život iz davnih vremena i … Настави са читањем “OVA PESMA SVOG PESNIKA NEMA – Milovan Petrovi”
Ova pesma svog pesnika nema
napisa se jednog davnog dana
kad sa stola mastilo se prosu
papir prazan, pesnik u suzama.
Ova pesma pesnikova nije
i ne priča tu priču o nama,
ove pesme javno se odričem
ona nema baš ništa sa nama.
Ova pesma još za tobom pati
želi život iz davnih vremena
i ne može nikako da shvati
da te više pored mene nema.
Ova pesma uporno vas laže
da sam tužan kao ona sama
da po danu svoju tugu krijem
a po noći da sam u suzama.
***
Ova pesma stvarno moja nije
jer ne ume tugu da sakrije.
Milovan Petrović
Nije dalek proplanak, ni put Nije dug, samo treba rasporediti riječi Po šumskim raskršćima Izlomljen hljeb, mlijeko u kadru bjeline Proliti po tvom tijelu što sada Tamo daleko traga za oduškom Između dva čina ekstazom obnevidjela I nije daleko večer ostavljena Ispred hotela Evropa, niti ona Na pelješkom proplanku Gdje dva psa u popodnevu … Настави са читањем “VERTIGO – Mirko Popović”
Nije dalek proplanak, ni put
Nije dug, samo treba rasporediti riječi
Po šumskim raskršćima
Izlomljen hljeb, mlijeko u kadru bjeline
Proliti po tvom tijelu što sada
Tamo daleko traga za oduškom
Između dva čina ekstazom obnevidjela
I nije daleko večer ostavljena
Ispred hotela Evropa, niti ona
Na pelješkom proplanku
Gdje dva psa u popodnevu raznosiše
Neke stare časopise i huk vjetra
КУЋО МОЈА НА БАЛКАНСКОМ БРДУ Кућо моја на Балканском брду, Гордо стојиш времену се недаш, Твог оџака плави дим се вије, У свет носи причу, Српске трагедије. Кад силници пре осамнаест лета, На тебе ми подигоше хајку, Само с једном вековитом жељом, Да убију моју Српску мајку. Изручише све отрове своје, Нечовештва свуда им … Настави са читањем “КУЋО МОЈА НА БАЛКАНСКОМ БРДУ – Драгојло Јовић”
КУЋО МОЈА НА БАЛКАНСКОМ БРДУ
Кућо моја на Балканском брду,
Гордо стојиш времену се недаш,
Твог оџака плави дим се вије,
У свет носи причу, Српске трагедије.
Кад силници пре осамнаест лета,
На тебе ми подигоше хајку,
Само с једном вековитом жељом,
Да убију моју Српску мајку.
Изручише све отрове своје,
Нечовештва свуда им се виде,
Док је људи и док Света буде,
Требали би себе да се стиде.
Убише ми нерођену децу,
Руком зла су у корен ми такли,
Сем оружја које за смрт нуде,
Ништа друго немају за људе.
Још ми земља на барут задише,
Што бедници бацаше с висина,
Сад су гробља од градова већа,
Недај ми се кућо, окреће се срећа.
Кући мојој врата и прозори,
Ка Истоку окренути вазда,
Кући мојој сваки гост је мио,
Што не жели да јој буде газда.
Кућо моја на Балканском брду,
Причај ветру нека у Свет носи,
Да Србија још није прћија,
Крст на Цркви православној сија.
© Драгојло Јовић
Na dan sećanja na vreme nemoći Kad se mati mrtva u pomoć priziva I kad živi bi sa mrtvim da menjaju mesto Podsećam: Ne zaboravimo zlokobne metalne ptice Sejače smrti na nesrećnom Balkanu Kad čovek je činio čoveku Što ne bi činila zveri zver Ako joj nisu mladi i ako nije joj glad Niko Sem … Настави са читањем “GERNIKA – Nena Miljanović”
Митинг родољубиве поезије – ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ – у Пионирском парку у Крушевцу 24.03.2017. године у 11:55 часова. Организатори Удружење песника Србије и Културни центар Крушевац. ПРОЛЕЋЕПролеће је отпочело грехом:бомбе опет падају на Србе,док под мојом стрехом,пупе зове и листају врбе.
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.
Настави са читањем “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ 2017 – ПоезијаСРБ”
Удружењe песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно наставља са реализацијом својих планираних активности на популаризацији поезије: У Пионирском парку у Крушевцу, 24.03.2017. године у 11:55 часова одржаће се песнички митинг родољубиве поезије под називом “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ” у сарадњи са Културним центром Крушевац. А у Крушевачком позоришту су 21.03.2017. године одржана традиционална … Настави са читањем “Светски дан поезије 2017 . ПоезијаСРБ”
У програму су учествовали песници из Ћуприје: Борисав Благојевић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић и Слободан Станковић; Ћићевца: Боривоје Видојковић и Бранко Ћировић Ћиро; Бруса: Горан Минић и Далибор Ђокић и Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Протојереј Иван Милановић, Снежана Драшковић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Ивко Михајловић, Вељко Стамболија, Стефан Кнежевић, Живота Трифуновић, Мира Смиљанић, Градимир Карајовић, Малина Обрадовић, Миленка Весић, Богдан Јефтић, Витомир Станојевић, Дејан Петровић Кенац, Зорица Шошић Максимовић, Весна Михајловић, Драгана Марковић и Тамара Бабић. Фотографије са овог догађаја сликали су Живојин Манојловић и Драган Тодосијевић. За добру поезију били су задужени сви песници, њих тридесетичетири, а за добру музику: проф клавира Ирина Миљковић, Љубиша Боровац Боки – певач Албатрос групе, Дејан Живковић – гитара и Мирослав Стаменковић Линда – хармоника. Програм су уредили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић.
