Na dan sećanja na vreme nemoći
Kad se mati mrtva u pomoć priziva
I kad živi bi sa mrtvim da menjaju mesto
Podsećam:
Ne zaboravimo zlokobne metalne ptice
Sejače smrti na nesrećnom Balkanu
Kad čovek je činio čoveku
Što ne bi činila zveri zver
Ako joj nisu mladi i ako nije joj glad
Niko
Sem silnik bezbožan i sit
Što planetom kosi nišče i nemoćne
A niko ni povik
Da konačno čuju gluvi Bog i slepi svet
Potkupljivi i oni i On
Ćutali su tad
Nad mojim nebranjenim trgovima i pragovima
Nad bombardovanim sajmištima i mostovima
Na radne i crvenoslovne dane
U postu i o pokladama
Na Uskršnje jutro
Kad je nastajala srpska stravična Gernika
Kad su trudnice pobacivale zametke
Ubijene u utrobama užasom od urlika sirena
I kad su prizivanih mrtvih majki kosti letele u nebo
Nad grobištima i crkvištima razorenim
” Majko moja”
“A njih je bilo a njih je bilo
Svet na jednoga!”
Bilo je jednom nama
Biva sad drugima
Lešinari crni planetom lete
I drugde seju seme zla iz koga radja masovna smrt
U ime demo(n)kratije
I satanskog boga novca
Od tamnoputih
Otimaju crno zlato
Crna im duša u Beloj kući
Nečovek divlja nad čemernim čovekom
Kako nikad ne bi ni jedna zver
Ako ne brani mlade i nije joj glad
Na dan sećanja prozivam i pozivam
Budimo Ljudi
Saučestvujmo
Ne ćutimo
Čuće bar neko
Jednom kad u slepom svetu
Umre gluvi Bog
(Прочитано: 90 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.576 пута)