Добродошли!
БОГ ЈЕ МРТАВ Тог поподнева, читала сам Ничеа подвучену реченицу “Бог је мртав” понављала сам, понављала. Зелена трава, цветна стабла паркова звала су децу “играјмо се анђела!”. Мој је син поцепао завесу, а сви заједмо плакали за крилима. Подигла сам главу, књига ми је скочила, дете је, сасвим влажно, слетело у загрљај: “Мама, мама! Јој, … Настави са читањем “BOG JE MRTAV —- Marina Adamović”
БОГ ЈЕ МРТАВ
Napisao si toga ljeta: Ne zaboravi se javiti kad porasteš kad tajne sazriju a ja sam kao ukleta pamtila smaragd tvojih očiju
УВЕК ИСКРЕНО ЉУБИ Можда ћу сутра умрети очи моје, можда ће мој смех однети поветарац, куд год се сенке крећу ту и ја ћу, и све карике кидаћу где год је ланац! Можда ћеш сутра плакати сунце моје, ал’залуд душо сулудо себе мучиш, на оном листу плаха и устрептала, чекаћу док сву тугу не изручиш! … Настави са читањем “УВЕК ИСКРЕНО ЉУБИ……Mиладиновић Сандра Мајра”
УВЕК ИСКРЕНО ЉУБИ
Можда ћу сутра умрети очи моје,
можда ће мој смех однети поветарац,
куд год се сенке крећу ту и ја ћу,
и све карике кидаћу где год је ланац!
Можда ћеш сутра плакати сунце моје,
ал’залуд душо сулудо себе мучиш,
на оном листу плаха и устрептала,
чекаћу док сву тугу не изручиш!
Коме ти стварно служиш добро моје,
јер моја срећа само је кад је и твоја,
ако ме нема кроз речи проткано је,
све што нас веже и остаје твоја воља!?
Први лист давно кад отворих једном,
схватих да живот је бескрај и само борба,
немирно море ваља све пред собом,
оружја разна носи свачија торба….
А ја сам љубави изабрала тај дан,
када је јато прхнуло у етар,
скаменила сам се и поваздан туговала,
али ипак кренула даље уз осмех ведар!
И све, све је због тебе, све је због љубави,
ех, тај камен луди….због нас и других,
због вере и због знања, из поштовања…
Испружи руку и увек искрено љуби!
Мајра
Reci mi ovo i ako nije tako Da sebe tebi oprostim Ti moj Moj… & Zašto tuguješ daleka draga Gugutko moja nežna Budna i sama u noći Zašto plačeš u pesmama I misliš da si zaboravljena Nevinosti moja pred Bogom I grehu moj pred ljudima Ljubavnice Ljubavi Misli moja prva i poslednja Sa mnom … Настави са читањем “NEVINOST I GREH – Nena Miljanović”
Reci mi ovo i ako nije tako
Da sebe tebi oprostim
Ti moj
Moj…
&
Zašto tuguješ daleka draga
Gugutko moja nežna
Budna i sama u noći
Zašto plačeš u pesmama
I misliš da si zaboravljena
Nevinosti moja pred Bogom
I grehu moj pred ljudima
Ljubavnice
Ljubavi
Misli moja prva i poslednja
Sa mnom si i kad nisam sam
Skrivena
U mojim pustim grudima
Tajno žareća
Među mojim užarenim bedrima
U noći
Ne znaš
Kako uzdrhtim žudan
Kad ti se mirisa kože i duše setim
I osetim te
U svakom srhu vazduha koji dišem
U nesanicama
Udišem te
Iz kapi znoja koji me oblije
Kapatko bele jutarnje rose
U zoru
Kad kaneš iz mene na ženu uz koju živim
Ružo moja zgažena
Ispražnjen i poražen tad
Slušam probuđene ptice
I čujem
Gugutka peva i plače negde u magli
To ti daleka moja osetiš i znaš da si izdana
Plačeš i za mene
Ovu mušku suzu
Koju krijem od svih
Kao ljubav i tebe što krijem
Čak i od sebe
&
Reci mi sve ovo i ako je tako
Da tebe sebi oprostim
Ti tuđi
Tuđi…
Ostavio je sidro Dubinama I nikad se više Nije osvrnuo
Rana ti je Jednom Glagol živjeti ostavila Kao ametist I pokazala put: Ustraj Na predugoj i vječnoj Knjizi vremena, jednom će S ljepotom bivanja Nahrupiti bezbrižnost
Rana ti je
Jednom
Glagol živjeti ostavila
Kao ametist
I pokazala put:
Ustraj
Na predugoj i vječnoj
Knjizi vremena, jednom će
S ljepotom bivanja
Nahrupiti bezbrižnost
putujem pogledom za niskim oblacima rukama bih im mogla taći vunaste rubove za pokrivač bi ih mogla hladno je samo da su mi ruke samo da mi je želje da se pomerim u tišinama koje su ostale u vremenu iza potrošene ljubavi putuju pod oblacima ptice belokrile odlaze i ostavljaju potrošeno leto čujem im … Настави са читањем “ŠESTI ŠAPAT- Nena Miljanović”
putujem pogledom za niskim oblacima
rukama bih im mogla taći vunaste rubove
za pokrivač bi ih mogla
hladno je
samo da su mi ruke
samo da mi je želje da se pomerim
u tišinama koje su ostale
u vremenu iza potrošene ljubavi
putuju pod oblacima ptice belokrile
odlaze i ostavljaju potrošeno leto
čujem im krik (možda je moj)
možda bih mogla ovo zaustaviti
ako im ponudim kosu
u crna gnezda bele da slete
samo da mi je glava
samo da mi je misli u koje bih ptice
i reči
i pesmu
samo da mi je mene
one pre tvoga odlaska
nepomična
pratim pogledom jata što lete u nebo i nestaju
nestaću i ja
ako ne izađem iz tišine u sebi
ako ne izgovorim pesmu šestim šapatom
( o šest godina pevanja o tebi)
šapćem je
govorim
vičem
(ili mi se čini)
čuje li me neko
sa druge strane sna
u kom postojim
(ili mi se čini)
Zviždao je vjetar kroz pećinu A Zagledanî su mogli vidjeli Venerino Rumeno lice kao neizgubivu kaplju Stvoriteljeve ljubavi
Zviždao je vjetar kroz pećinu
A Zagledanî su mogli vidjeli Venerino
Rumeno lice kao neizgubivu kaplju
Stvoriteljeve ljubavi
samo što je zemlja tvrda
ne odaje tajnu lako
sešću na nju
neka boli
ja znam da mi tako priča –
iz humusa vrbin
ars
Ljudi ispred ili za mnom
na trenutak zastanu
pa dotaknu glavu
kao
“treba li vam..?.”
“ne! ne! ” ćutke
nasmejem se
i ubrzam
posle toga
ne zastajem
ljudi isto
ali
ra-zli-ke-su-ja-ko-vid-
ne –
oni su na nekom poslu
ja sam svoj zaboravila
i
krenula tamo nekud
– gde je seme one vrbe
– na kamenu paučina
leti ptica
njuši psić
uskoro ću biti sama
i vi ćete
prolaz
nici
samo što je zemlja tvrda
ne odaje tajnu lako
sešću na nju
neka boli
ja znam da mi tako priča –
iz humusa vrbin
ars
kam…sssss
Melodija je zaspala šute jarboli, otkopčajmo utihlo plavilo sredozemno nek’ pjesme doziva nek’ pjeva žednim usnama
Melodija je zaspala
šute jarboli, otkopčajmo
utihlo plavilo sredozemno
nek’ pjesme doziva
nek’ pjeva žednim usnama