FIRENTINSKA KATEDRALA – Dejan Ivanović

Prijatelji iz lepih davnih dana, da li su nam ekscentrični profesori namćori pomogli, pojmiti egzistencijalnost prostora, lišenu marginalne vrednosti neukusa ? Opisujući inkrustacije od retkih dragih kovina , na okruglim prozorima ; Katedrala, po čijim sjajnim fasadama, Sunce prosipa kvantume snage, čiste energije efemernih halucinacija. Gde su sad ispitni rokovi, semestri i blokovi, traktati nenaučeni, … Настави са читањем “FIRENTINSKA KATEDRALA – Dejan Ivanović”

Prijatelji iz lepih davnih dana,
da li su nam
ekscentrični profesori namćori
pomogli,
pojmiti egzistencijalnost prostora,
lišenu marginalne vrednosti neukusa ?

Opisujući inkrustacije od retkih dragih kovina ,
na okruglim prozorima ;
Katedrala, po čijim sjajnim fasadama,
Sunce prosipa kvantume snage,
čiste energije efemernih halucinacija.

Gde su sad ispitni rokovi,
semestri i blokovi,
traktati nenaučeni,
citati podvučeni ..?

U alejama imaginarnih obitavališta ;
Simetrični nizovi drvoreda,
prostiru se u kolorističkoj perspektivi,
dokle se ne spoje u neumoljivosti beskraja
intelektualne povezanosti,
prividnom tačkom nedogleda;

Prerasla fazu literarne fasciniranosti ,
opsednutosti aspektom rađanja mitoloških bića rata ;
Dok inkarnacije vladara htonskog sveta,
lišene božanskih atributa;
Stupaju iz podzemlja oličene u herojima,
tradicionalnog kulta;
Nedaj se iz inata !

 

 

RUBAIJA 197. – Nena Miljanović

U jednom snu o ljubavi, dva su se duha u dva nedodirnuta tela srela, iz dana u dan, žena je dalekog svoga stihom strasno ko život volela, iz noći u noć, čovek je sanjanu ženu žarkim mislima žestoko ljubio, u dva sna o jednom životu, koji je poezija praznoj javi za utehu isplela.

U jednom snu o ljubavi, dva su se duha u dva nedodirnuta tela srela,
iz dana u dan, žena je dalekog svoga stihom strasno ko život volela,
iz noći u noć, čovek je sanjanu ženu žarkim mislima žestoko ljubio,
u dva sna o jednom životu, koji je poezija praznoj javi za utehu isplela.

Бијела ноћ

Ноћ, хладна ноћ црна рупа без дна Ноћ мркла ноћ, ко зна која без сна ех знам… Долази тренутак, ближи се тренутак, да… Дао би сав овај свијет за само једну, бескрајно дугу ноћ без сна… Небески је хладан свод Црн насукан стари брод… Само су звијезде уплетене у јарболе као одсјај минулог ужитка… И … Настави са читањем “Бијела ноћ”

Ноћ, хладна ноћ
црна рупа без дна
Ноћ мркла ноћ, ко зна која без сна
ех знам…
Долази тренутак, ближи се тренутак, да…
Дао би сав овај свијет за само једну, бескрајно
дугу ноћ без сна…

Небески је хладан свод
Црн насукан стари брод…
Само су звијезде уплетене у јарболе
као одсјај минулог ужитка…
И оне хладне и голе
и оне су привид, и обмана питка…

Велики се медвјед хоризонтом вуче
све је мање данас, све је мање сјутра…
Само расте буја то увело
јуче…

Ноћ ми се лагано увлачи у собу
тако јасно видим да сваке секунде
са небеских стреха…
Кап минулог греха
примиче ме
гробу…

ELEGIJA ZA LASTU – Nena Miljanović

Gde se sad gnezdiš moja lepa lasto Pusta su i gluva raspevana polja Ni rudnih vlati ni tvoje pesme Samo gola zemlja i gola duša Bolne tišine trnje i vres Cvrkutava moja Kome sad pevaš ko nekad meni Sa čijeg srca prhneš do sunca Pod čijom košuljom preklapaš krila I sklapaš oči pred noć i … Настави са читањем “ELEGIJA ZA LASTU – Nena Miljanović”

Gde se sad gnezdiš moja lepa lasto
Pusta su i gluva raspevana polja
Ni rudnih vlati ni tvoje pesme
Samo gola zemlja i gola duša
Bolne tišine trnje i vres
Cvrkutava moja
Kome sad pevaš ko nekad meni
Sa čijeg srca prhneš do sunca
Pod čijom košuljom preklapaš krila
I sklapaš oči pred noć i san
Imaš li ikog
Il nikog
Ko posle nas ja

Bojim se za tebe ispod sivog neba
Guste su magle zastrle svod
Hoćeš li moći ostarela moja
Hoćeš li naći topao dlan
Košulju za san
Pesmu za dom
Dragi moj dragi
Je li ti iko
Jesi li ikom
Il ko ja nikom
I meni niko

Strah me za sebe u ovoj tišini
U traganju za pesmom
Teturam kroz maglu pustopoljem dana
U kojim sam ti bila
Košulju mi kidaju vresje i trn
Sonete ko krpe
Prikupljam i vežem oko smrzle nade
Da će opet proleće
I još jednom laste
I ljubav
I stih
I u njemu ti

AEQUILIBRIUM – Драгослав Граочанкић

AEQUILIBRIUM Где је оно сунце што је могло да ископни кише, Где су оне кише што су могле да усахну сунце?! © Драгослав Граочанкић  


AEQUILIBRIUM

Где је оно сунце
што је могло да
ископни кише,

Где су оне кише
што су могле да
усахну сунце?!

© Драгослав Граочанкић

 

МАГИЧНА ПОЉА – Промоција књиге Сандре Миладиновић

 Како Сандра пева? Чујте… У Крушевачком позоришту, 26. 1. 2018. године у 18:00 сати одржана је промоција књиге “МАГИЧНА ПОЉА” Сандре Миладиновић. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На промоцији су осим аутора учествовали: Латинка Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћо и Даница Рајковић. Сликар Ратко Тодосијевић је Сандри … Настави са читањем “МАГИЧНА ПОЉА – Промоција књиге Сандре Миладиновић”

 Како Сандра пева? Чујте…

У Крушевачком позоришту, 26. 1. 2018. године у 18:00 сати одржана је промоција књиге “МАГИЧНА ПОЉА” Сандре Миладиновић. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На промоцији су осим аутора учествовали: Латинка Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћо и Даница Рајковић. Сликар Ратко Тодосијевић је Сандри поклонио своју слику Цркве у Мајдеву која је била и на корицама књиге. Програм промоције су осмислили и водили су Љубодраг Обрадовић и Латинка Ђорђевић, а Сандра Миладиновић је говорила своју поезију и отпевала две народне песме. У другом делу Песничких сусретања који је водио Драгојло Јовић, своју ауторску поезију говорили су присутни песници: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Драган Тодосијевић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Мирослава Смиљанић, Драгослав Мирковић, Даница Рајковић, Добринка Почековац, Ратко Тодосијевић Баћо, Миленка Весић, Живота Трифуновић, Латинка Ђорђевић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Јованка Владић, Иван Милановић и Љубодраг Обрадовић. Драгиша Павловић Расински је говорио своју шаљиву песму, а Михајло ћирковић своје афоризме. На крају је Градимир Карајовић на усној хармоници извео једну музичку нумеру. Било је то још једно књижевно вече са одличним стиховима, афоризмима и музиком у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ…


Сандра Миладиновић

МАГИЧНА ПОЉА

Знаш биће касно ако допустиш,
да сама додирнем небеске даљине и
да ми поглед случајно одлута,
тамо далеко преко пучине,
која не бива у моме крају! Настави са читањем “МАГИЧНА ПОЉА – Промоција књиге Сандре Миладиновић”

BOGOJAVLJENJE

BOGOJAVLJENJE Krstio je mnoge vodom u Jordanu, gde je dolazio veliki narod u svakom danu. Svi oni nadali su se carstvu nebeskom, iako su ti ljudi, bili sa manjom ili većom greškom. Mnogi su želeli, od svojih grehova da se spasu, pa su došli po nauk (i savet), tom proroku na glasu. Iako je bio … Настави са читањем “BOGOJAVLJENJE”

BOGOJAVLJENJE

Krstio je mnoge vodom u Jordanu,
gde je dolazio veliki narod u svakom danu.
Svi oni nadali su se carstvu nebeskom,
iako su ti ljudi, bili sa manjom ili većom greškom.
Mnogi su želeli, od svojih grehova da se spasu,
pa su došli po nauk (i savet), tom proroku na glasu.
Iako je bio odeven u odeći od grube kože,
video je narod, da ga samo on izbaviti može.

A jednog dana, prorok među narodom vide čoveka,
kome misija još ne započe, ali trajaće doveka.
Bio je to jedini čovek, tada bez ikakve mane,
a došao je pred proroka Jovana da stane.
Jovan o svojoj maloj veličini, morao je da zausti,
ali svoje mesto u svetoj reci, nije mogao da napusti.
Veći od njega, pred njime stade, pa sagnu glavu,
tako skromno da nije isticao, ni sebe, ni svoju slavu.

Krstio se On tada Jordanskom vodom,
a glas silni, oglasio se pod nebeskim svodom.
Za sina svoga, glas je tada svedočio
i poslao je goluba, da bi svima to predočio.
Bio je to dan, kada se jedan Bog, objavio u tri lica
i pokazao tako, da postoji put do nebeskih stepenica.
Tada za čoveka nastade, sa Bogom sastavljanje,
na ovaj dan, koji verni nazvaše bogojavljanje.

Vušković Nikola

Bogojavljenje

 

АКО СЕ ВОЛИТЕ….Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ.. Ако се волите зашто не горите, него се трзате и ломите попут таласа? Теците као река понирите па поново извирите, уливајте се једно у друго без лажи и обмана… Има ли оваквих игара међу вама? Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ..

Ако се волите
зашто не горите,
него се трзате
и ломите попут таласа?
Теците као река
понирите па поново
извирите,
уливајте се једно у друго
без лажи и обмана…
Има ли оваквих
игара међу вама?

Миладиновић Сандра Мајра

ИПАК САМА?……… Миладиновић Сандра Мајра

ИПАК САМА? Mогу бити међу вама А да ипак будем сама О како то често бива, Ову моју душу слама… А знајте у овом свету Где спољашња светла гасну За вас можда мрклом мраку Ја осећам радост јасну.. Онај први титрај срца Радост чисту и исконску Ону срећу што постојим Топлу руку анђеоску… Ону тајну … Настави са читањем “ИПАК САМА?……… Миладиновић Сандра Мајра”

ИПАК САМА?

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива,
Ову моју душу слама…

А знајте у овом свету
Где спољашња светла гасну
За вас можда мрклом мраку
Ја осећам радост јасну..

Онај први титрај срца
Радост чисту и исконску
Ону срећу што постојим
Топлу руку анђеоску…

Ону тајну светог вида
Што земаљска светла крију,
Оне улице што снивам
Ону бајну гору …тију!

Ви мислите да посрћем
Да умирем попут ласте
Што је јато напустила
Јер јој чудно перје расте!

Не брините браћо, сестре,
Ваше горе лист сам с’ гране,
Оне ране што све боле,
Исто су и моје ране…

Оно млеко што сте пили,
Са истим сам задојена,
Разлика је само једна.
Не пристајем да ме нема…

Између заборављених,
Што се смеју и кад губе
Који не знају да мрзе
Док их дробе, гребу, мрве..

Стоички са њима бивам,
Ми смо војска непокорна,
Једни друге ми снивамо
Душа нам је тврдокорна..

Умиремо скупа знате,
Наизглед то само бива,
Рађамо се ни из чега,
Отписане диже плима…

И крв липти нам на челу,
Рана жива попут Крста,
На све стране просипа се
Док праштамо попут Христа!

Ову земљу ми волимо,
И живимо за њу смело,
А прашину не дижемо,
Да нас небо види немо!

Ми за њега светкујемо,
Ми због њега путујемо,
Молимо се за све Њему,
И свете нам сузе крену!

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива..
Ову моју душу слама…

Миладиновић Сандра Мајра