Добродошли!
ПРИНЦ РЕЧИ Бранку Миљковићу И песник и сан, верник који песму моли, заљубљеник у сјај речи, болео га осмех голи. Болео га живот нежна, потрошио све самоће, изгорео ватре срца, обојио нејасноће. Разапете мреже вреже, замрсиле живот цео, све се муке у њем среле, све се среће у њем сплеле. Још он живи, … Настави са читањем “ПРИНЦ РЕЧИ и друге песме… – Андреја Ђ. Врањеш”
ПРИНЦ РЕЧИ
Бранку Миљковићу
И песник и сан,
верник који песму моли,
заљубљеник у сјај речи,
болео га осмех голи.
Болео га живот нежна,
потрошио све самоће,
изгорео ватре срца,
обојио нејасноће.
Разапете мреже вреже,
замрсиле живот цео,
све се муке у њем среле,
све се среће у њем сплеле.
Још он живи, још он јужи,
стиховима греје студи,
лепото имена, лепото бола,
у песмама твојим не умиру људи.
Настави са читањем “ПРИНЦ РЕЧИ и друге песме… – Андреја Ђ. Врањеш”
Molim te prečista majko srce te moli jako, tužan sam i ostavljen bolan i hramljem molim te za zdravlje da kroz život nastavim dalje. Molim te za duše radost da me obasja milosti svetlost, da pobedim muku pevajući ne dozvoli da padam stradajući. Bogorodice prečista ti poznaješ bol molim te vrati me na srećni mol, … Настави са читањем “MOLITVA BOGORODICI-Miroslav Krnjeta”
Molim te prečista majko
srce te moli jako,
tužan sam i ostavljen
bolan i hramljem
molim te za zdravlje
da kroz život nastavim dalje.
Molim te za duše radost
da me obasja milosti svetlost,
da pobedim muku pevajući
ne dozvoli da padam stradajući.
Bogorodice prečista ti poznaješ bol
molim te vrati me na srećni mol,
oteraj osećanja straha
daj duši svetlog daha.
Molim te spasi me mraka
napoji srce hrabrorsti
da krene snagom hrabrih koraka.
Molim te izleči mračnu dušu
podari vodu života
izbaci iz srca sušu,
presveta Bogorodice ponizno molim
želim ljubav,želim da volim.
Sačuvaj me od besa
od hladnog srca izbavi
podari mir i toplu nežnost
da zračim svetlom ljubavi.
Nemam pomoć,lutam tužan,
nosim sumnje pogled ružan
izgubljeno jagnje bez nade,
molim te za osmehe,radosno lice,
molim te pomozi presveta Bogorodice.
U senci platana sreo je davno devojku sa cvetom u kosi u ruci korpa pletena prućem u kojoj ruže nosi. U senci platana tad srce njemu zakuca ko nikad pre te tužne oči što suze kriše srce mu uzeše. U senci platana sudba ga nagna da kupi ruže sve i tugu njenu što vešto krije … Настави са читањем “U SENCI PLATANA (prodavačica cveća) Milovan Petrović”
U senci platana sreo je davno
devojku sa cvetom u kosi
u ruci korpa pletena prućem
u kojoj ruže nosi.
U senci platana tad srce njemu
zakuca ko nikad pre
te tužne oči što suze kriše
srce mu uzeše.
U senci platana sudba ga nagna
da kupi ruže sve
i tugu njenu što vešto krije
i drži za sebe.
U senci platana tad tugu njenu
baci niz obližnju reku
da dani bola od toga dana
što dalje od nje oteku.
U senci platana rodi se ljubav
iskrena i tako čedna
koja i danas verujte traje
jer tako je tako vredna.
U senci platana nastade pesma
ona se zaboravit neće
o jednom mladiću i lepoj devojci
koja prodavaše cveće.
Milovan Petrović
da li neko sluti (od vas koji niste uklete poete i samo čitate radi razonode tešku poeziju uz lagano vino) od koliko bola nastaje pepeo ostatak pesnika iza svake pesme u stvaralačkoj vatri koji nas sagori možda neko čita između redova kol’ko mi je hladno u samačkoj duši kad na žaru reči sagorevam … Настави са читањем “SENKA U PLAMENU – Nena Miljanović”
da li neko sluti
(od vas koji niste uklete poete
i samo čitate radi razonode
tešku poeziju uz lagano vino)
od koliko bola nastaje pepeo
ostatak pesnika iza svake pesme
u stvaralačkoj vatri
koji nas sagori
možda neko čita između redova
kol’ko mi je hladno u samačkoj duši
kad na žaru reči sagorevam sebe
i koliko je onog o čem se ne piše
a da se istinom ne razgoli duša
priznanjima bolnim da su samo slova
kad u vašoj priči ispevavam moju
nad tuđim jadima izjaučem svoje
i san o ljubav
opevam ko ljubav
vi što me čitate stanite trenutak
dlanom dotaknite ispisane strofe
doživite damar kojim sam pisala
i očajnu želju da bude što nije
da sam nekom ime sa kojom zaspiva
sklopite stranice prvu na poslednju
pod jastuk sklonite deo moje duše
grejaće vam vaše ohladnele snove
senkom u plamenu
u kom me nestaje (sebi)
i nastajem (vama)
ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА ОСМЕХОтисак среће,на пољанидечјег ока.Зрачак Сунца,у врту детињства.Тренутак који траје.Не вене.Да га нема,кловнови би сишли са сцене.ВЕТРОВИДоносе трагове,обојене снове,успомене луде.Са њима долазе кише,квасећи сетом оседеле године,када би могли заборав донети…РУКЕШта год да чинесудити им не треба.руке су понизне мозга слуге.КОВАЧДа сам ковачковао бих све,само ланце не.
ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА
ОСМЕХ
Отисак среће,
на пољани
дечјег ока.
Зрачак Сунца,
у врту детињства.
Тренутак који траје.
Не вене.
Да га нема,
кловнови би сишли са сцене.
ВЕТРОВИ
Доносе трагове,
обојене снове,
успомене луде.
Са њима долазе кише,
квасећи сетом оседеле године,
када би могли заборав донети…
РУКЕ
Шта год да чине
судити им не треба.
руке су понизне мозга слуге.
КОВАЧ
Да сам ковач
ковао бих све,
само ланце не.
Настави са читањем “ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – Андреја Ђ.Врањеш”
Planinska staza plašljivo uzmiče zec gladnom čoporu *** Nemirna reka sa beskrajem mora nežno se srodi *** Noć oprezno kuca na teška vrata otvrdlog srca *** Zmija u vodi uporno gleda žabu hipnotišući
Planinska staza
plašljivo uzmiče zec
gladnom čoporu
***
Nemirna reka
sa beskrajem mora
nežno se srodi
***
Noć oprezno
kuca na teška vrata
otvrdlog srca
***
Zmija u vodi
uporno gleda žabu
hipnotišući
Obrišite suze tužni ostavite brige dužni, bacite kamen sa duše grešni svanuo je najradosniji dan vaskršnji. Sve što živi neka slavi Hrista neka vam srce danas blista, upalite dušu svećama ljubavi Gospod nas vaskrsom izbavi. Neka se oseća miris tamjana neka nas krase lica nasmejana, neka se čuje pesma radosti danas čoveče sve oprosti. Radujte … Настави са читањем “VASKRŠNJI DAN-Miroslav Krnjeta”
Obrišite suze tužni
ostavite brige dužni,
bacite kamen sa duše grešni
svanuo je najradosniji dan vaskršnji.
Sve što živi neka slavi Hrista
neka vam srce danas blista,
upalite dušu svećama ljubavi
Gospod nas vaskrsom izbavi.
Neka se oseća miris tamjana
neka nas krase lica nasmejana,
neka se čuje pesma radosti
danas čoveče sve oprosti.
Radujte se i slavite
grlite se i srca ljubite,
porodični dom neka cveta
vaskrs je dan izbavitelja sveta.
Svanula je pobeda Hrista
danas neka nam duša bude čista,
iz doma neka sija mir
sa svetlog krsta
doneo ga sveti pastir.
Raduj se,grli,ljubi,
danas Hrist smrt pobedi,
zagrli iskreno bližnje
uz tople osmehe
jer na krstu Gospod
otkupi sve naše grehe.
Danas je vaskrs
veseli budite dobri ljudi
Gospod na trpezi ljubav nudi,
radujte se braćo i sestre
jer Hrist pobedi adske vatre.
HRISTOS VOSKRESE!!!
Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ /Сродну душу можда сретнем и закључам је у срцу – Љ. Обрадовић/ Поезија се данас све мање чита, а све више живи. Прави пример за песника који живи своју поезију свакако је Борисав Бора Благојевић, песник из Ћуприје, који је својом … Настави са читањем “Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ”
Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ
/Сродну душу можда сретнем и закључам је у срцу – Љ. Обрадовић/
Поезија се данас све мање чита, а све више живи.
Прави пример за песника који живи своју поезију свакако је Борисав Бора Благојевић, песник из Ћуприје, који је својом поезијом освојио Србију, а полако осваја и Европу. Готово да нема места у Србији где постоји књижевна манифестација, било ревијална, било такмичарска, а да ту Бора није говорио своју поезију и освојио аплауз или награду.
Јер, ако поезија данас има неко своје место у постојању и опстанку света, онда је Бора несумњиво тај песник, који је прави узор песницима који пристижу и путоказ у ком смеру треба поћи да би се у поетском свету стигло до неба.
Јер, песник који има дар да напише песму СРОДНЕ ДУШЕ, је управо тај најбољи, кога треба следити.
Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу
Јер, као што рече Толстој “Све велике ствари су увек једноставне…” /део цитата/.
Књига поезије, IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ, која је пред нама, двадесета је по реду (ако се нисам забројао), коју Борисав Благојевић објављује и намењена је свим љубитељима који хоће да закораче у свет његове поезије, који хоће да докуче тајну како се “пишу уснуле песме”, како се поезија живи. С овом књигом Борина поезија постаје доступна и онима који говоре, читају, мисле и разумеју немачки. Тако се поетска вртешка завртела и све је више оних, којима Бора несебично поклања поетске искре, са жељом да их све, обасја светлост његове поезије.
Књига је добила име по стиху из песме У СРЦУ ЗАКЉУЧАНА, која је љубавна, па нас полако уводи у енигму која је у Борином срцу закључана.
Negdje iza nečeg žubori grad ti krajičkom oka bilježiš oblik izloga davnog Treperila si kretnju niz ulicu za purpurom za glasom koji ti je šapnuo ime Negdje iza nečeg u dubinu podneva ispraćaš sliku ljetnih tramvaja Pamtiš, svakoga lipnja bdiješ u centru tamo gdje osluškivali smo naša tijela, tamo gdje zorile su tvoje grudi … Настави са читањем “KAO IZVAN PROSTORA – M. Popović”
Negdje iza nečeg
žubori grad
ti krajičkom oka bilježiš
oblik izloga davnog
Treperila si kretnju
niz ulicu za purpurom
za glasom koji ti je
šapnuo ime
Negdje iza nečeg
u dubinu podneva
ispraćaš sliku
ljetnih tramvaja
Pamtiš, svakoga lipnja
bdiješ u centru
tamo gdje osluškivali smo
naša tijela, tamo gdje
zorile su
tvoje grudi
Negdje iza suze
koju nijemo spuštaš
i gledaš niz obronke ljeta
miris je krizantema
A ja sam bio
već daleko niz bulevar
sjene su se naše
izdužile u perspektivi
kao izvan prostora
iza kojeg je tutnjio grad
kao krv
u našem krvotoku