www.poezija.rs

Треба ми љубав !

Без ње више издржати не могу.

Не тражим чуда,

само руку да не паднем с ногу.

О љубави где си ?

Колико још да чекам те ја ?

Све тежи су моји греси.

Дођи, подигни ме са дна.

Без љубави живот је рутина,

џабе и новац и слава.

Не, није клише то је истина –

не може се купити љубав права.

Не може се ни освојити,

јер није љубав ако је на силу,

могу се само два срца спојити,

осетивши узајамну апсолутну идилу.

Све беше само страст и вагон лажи,

али срце вољену сад тражи,

неког за кога дао бих све,

без кајања продао и најлепше сне.

Јер љубав је кад волиш без граница,

кад жељу за другом немаш,

она је једина, твоја храна, кисеоник,

крај ње си слободан као птица

сањаш је и док дремаш.

у сазвежђима угравиран видиш њен лик.

Волиш све форме њеног тела

и желиш без обзира где сте.

О, да ли је то могуће ?

Ја верујем да јесте !

Нека Боже чекаћу је колико треба !

Знај није ми важна њена лепота,

само желим да волим је до неба

и проведем са њом остатак живота.

Нисам срећан, не !

За љубављу ја трагам !

Можда зато и љубим жене све,

јер нема оне једне којој се надам.

У мени је пустош,

велика црна рупа,

живот без ритма

јер срце је престало да лупа.

Где је моја половина ?

У ком се кутку скрива ?

Где је моја једина, мила

што у сновима ми се снива?

Знам да она постоји,

препознаћу је истог трена,

онда кад се небо звездама обоји,

срешћемо се једном,

 у незаборавном моменту том

чекања вредном.

Јер боље је волети право

чак и на кратко,

знам иако још је нисам срео,

него крај несуђене бити,

живот свој промашити цео.