Живи у тренутку ! – Петар Савић

  Сутра могу нестати, претворити се у прах, али данас ћемо плесати док не изгубим дах.   Сутра могу отићи, можда и заувек, али ове ноћи у теби тражим лек.   Сутра није важно, сад моја буди, загрли ме снажно, узми све што нудим.   Живи у тренутку као да задњи је. Искористи га, исцрпи, … Настави са читањем “Живи у тренутку ! – Петар Савић”

 

Сутра могу нестати,

претворити се у прах,

али данас ћемо плесати

док не изгубим дах.

 

Сутра могу отићи,

можда и заувек,

али ове ноћи

у теби тражим лек.

 

Сутра није важно,

сад моја буди,

загрли ме снажно,

узми све што нудим.

 

Живи у тренутку

као да задњи је.

Искористи га, исцрпи,

узми од њега све.

 

Сутра нас можда прегази време,

и напусти данашња страст,

зато ноћас остани крај мене,

искористи је само за нас.

 

Сутра можда не наступи.

Нисмо власници свог постојања !

Зато ноћас храбрости скупи,

јер можда ово је дестинација крајња.

 

 

ЖИВОТ ТЕЧЕ *Драгојло Јовић

ЖИВОТ ТЕЧЕ Опет је јесен и прохладно вече, Ти хладне руке у мојима грејеш, Листаш године моравских ветрова, И уместо нежности, кисело се смејеш. И лагано своја сећања будиш, Да би у њима пронашла траг, Који су ветрови судбине тебе, Довели мени у овај град. Под небом где звезде много мање сјаје, И дан узмиче … Настави са читањем “ЖИВОТ ТЕЧЕ *Драгојло Јовић”

ЖИВОТ ТЕЧЕ

Опет је јесен и прохладно вече,
Ти хладне руке у мојима грејеш,
Листаш године моравских ветрова,
И уместо нежности, кисело се смејеш.

И лагано своја сећања будиш,
Да би у њима пронашла траг,
Који су ветрови судбине тебе,
Довели мени у овај град.

Под небом где звезде много мање сјаје,
И дан узмиче од ноћне тмине,
Године јуре, ми их не стижемо,
Све нас брже вуку до голе истине.

Да, прошле су буре, понестају срасти,
Сабирамо шта се још сабрати може,
Ех, кад би време бар мало застало,
Да нас живот врати у оне млађе коже.

С таласима двеју река,
Одсањасмо своје снове,
Сад изнова све би хтели,
Тражећ нове изазове.

Горак осмех на уснама,
С јесени се увек јави,
Тад схватимо да пролазност,
Није нешто што се слави.

Али нека, нек је било,
Нек су дани тако прошли,
Жал за младост не треба нам,
Потомци су на свет дошли.

Сад подари њима време,
На крилу им причај бајку,
Нек честити људи расту,
Док слушају успаванку.

Научи их нека памте,
Коренова част и муку,
И да никад не поклекну,
Неправедно кад их туку.

Нек не куде свога претка,
Што осташе без иметка,
Нек кроз вене част им тече,
Од онога што смо дали,
нема веће, нема прече.

“PIŠI KNJIGU U MOJOJ VIKENDICI”… – Mirko Popović

  …planinar  Apolon mi reče Sve tu ti je, kaže. Želja pitka u tišini, mir u lišću, budan vrbik pripitomljen. Klorofilom napojeno drvlje divlje, djetelinom optočen je tih puteljak, zvuk i vrijeme. Čarobno je, ja zaustih, a on doda: Budit će te pjesma ptica, mrtvi muk a ti orkestrom podno gora traži riječi, dozivaj ih, nek‘ … Настави са читањем ““PIŠI KNJIGU U MOJOJ VIKENDICI”… – Mirko Popović”

 

…planinar  Apolon mi reče

Sve tu ti je, kaže. Želja pitka u tišini,
mir u lišću, budan vrbik pripitomljen.
Klorofilom napojeno drvlje divlje,
djetelinom optočen je tih puteljak,

zvuk i vrijeme.

Čarobno je, ja zaustih, a on doda: Budit će te
pjesma ptica, mrtvi muk a ti orkestrom
podno gora traži riječi, dozivaj ih,
nek‘ se glasa damar tijela, budnost trava

 niz divljinu.

Nadohvat sve je, ali slutim dalek nevid
posred srca. Možda će me iznenadit‘
praskom smijeha,plesom tijela

 zanjihana.

Doista je sve nadohvat, zborim plaho.
Na papir bih i u kadar. Ali, Bože,
pero budno, a ja samo sliku gledam:
Sve je tu, želja pitka – draga trči u tišini
glasnim smijehom kroz maslačke

okrzne me.

 

ŽRTVE-Miroslav Krnjeta

Lepo je gledati vodopade,šetati kroz parkove i šume,mirno uživati brati plodove života, ali kad naiđu crne kiše i vetrovi koji bi da odnesu mirni,tihi raj da prekinu traku naših snova i kad dodje vreme da se snovi brane kada prvi put dodješ u istinsko iskušenje da žrtvuješ život za sve lepote života,šta ćeš učiniti dobri … Настави са читањем “ŽRTVE-Miroslav Krnjeta”

Lepo je gledati vodopade,šetati kroz parkove i šume,mirno uživati brati plodove života,
ali kad naiđu crne kiše i vetrovi koji bi da odnesu mirni,tihi raj da prekinu traku naših
snova i kad dodje vreme da se snovi brane kada prvi put dodješ u istinsko iskušenje
da žrtvuješ život za sve lepote života,šta ćeš učiniti dobri čoveče?
Šta god odlučio u redu je,jer si rođen slobodan sa pravom izbora,
neko će se boriti neko neće i to je tako ,ali nemoj pljuvati po temeljima
po bedemima našeg mirnog komfornog života po onima koji su na vetru
isprsili grudi stali kao grudobran ispred otimača snova i platitli glavom
za naš miran san,bezbrižna čavrljanja,žurke,kafane jednom rečju uživanje u životu.
Matematički genije ne bi video matematiku niti bi to postao da neko nije obuo čizme
i valjao se po rovovima krvi i tako uticao na točak sudbine i obezbedio trajnim ranama i traumama
zlata vredan mir.Niko nikom nije kriv nekome je život majka a nekome maćeha,jednostavno
kocka je davno bačena.Ne mogu se dizati u visine veliki mozgovi,graditelji,umetnici a pljuvati
po kostima žrtava ili živim žrtvama koji su dali srce za sve nas i postali ljudi bez snova i nade.
Ne bi bilo prelepih simfonija,mostova,velikih umetničkih dela,velikih ideja,lepote stvaralaštva,
kako u bodljikavim žicama,zatvoreni po kućama,sa bajonetom na leđima,gladni,bosi,mučeni,
da neko nije zapalio vatru otpora i žrtvovao se za one koji dolaze a ne sebično podvio rep
i rekao meni je dobro a vi ostali crknite.Bez tih žrtava nema velikih dela i nema napred.
Ne morate da ih volite da ih cenite ali nemojte da ih pljujete da ih bacate u smeće,
pa više cenite mrave više volite pse lutalice,šta je sa nama ljudima imamo ozbiljne
poremećaje vrednosti.Svi smo patili, svi smo se u životu žrtvovali neko zbog ljubavi,
neko zbog porodice,zbog posla,zbog zdravlja…Svi znamo šta je bol,šta je žrtva
za nešto šta je srcu milo kolika je cena koju moramo da platimo e zato ne pljujmo
tuđe mučeništvo.Postoje narodi koji neće da rade žive od tuđih blaga i resursa
kljucaju kao vrane slabije narode dok im ne otmu sve,šta ćemo sa tim vranama
kad navale na naše mirne lepe živote,naše reke,šume,decu,žene.
Hoćemo li sesti ispod duda i čekati,opet neko drugi da podmetne leđa,
budite sigurni da bugari neće da umesto nas teraju vrane ili bilo ko drugi.
Prošao sam rat,video ga svojim očima,osetio ga,to je zlo i protiv njega sam,
ali ako sam protiv njega ne mogu sedeti ispod duda i gledati druge
kako se žrtvuju za mene i moj topli porodični dom,ne ide to tako.
Dolazi nam uskrs najveći hrišćanski praznik,simbol stradanja
i pobede života nad smrti,Hrist je podneo najveću žrtvu na krstu,
otkupio je grehe svih nas žrtvovao se za ljudski rod.
Treba malo razmisliti o žrtvama i požrtvovanju za drugoga za opšte dobro
za viši cilj jer postoji nešto više od sadašnjosti i naših samoživih želja,
Postoje večna imena hrabrih duša po kojima ne treba da se pljuje.

 

DA LI?

 Da li to život, od mene pravi slabića?, ili ja samo tako izgledam. Da li to ljubav od mene beži, ili ja to ne umem da je uhvatim. da li je to sreća, na korak ispred mene?, ili ja to sporo hodam. Da li to život, stoji na mom putu?, ili ja ne znam, kojim … Настави са читањем “DA LI?”

 Da li to život,

od mene pravi slabića?,

ili ja samo tako izgledam.

Da li to ljubav

od mene beži,

ili ja to ne umem da je uhvatim.

da li je to sreća,

na korak ispred mene?,

ili ja to sporo hodam.

Da li to život,

stoji na mom putu?,

ili ja ne znam, kojim putem treba ići.

Da li je to ljubav,

meni na dohvat ruke?,

ili ja ne mogu da vidim da je dohvatim.

Da li je to sreća,

meni okrenula leđa?,

ili ja sreći nisam okrenula lice.

                                                                                                         Nataša Gligorijević

УСНУЛА ВИЛА – Петар Савић

Ништавило, црнило, мрак, огњиште окутано димом, не налази путању сунчев зрак, не продире чак ни силом.   И река је црна, преплавила рибе без пераја потонуле на дно, без крила уморна вила, бори се са овим сном. Сан као на јави, вила се дави, ране су силније од ње, никада раније није виђала такве сне. … Настави са читањем “УСНУЛА ВИЛА – Петар Савић”

Ништавило, црнило, мрак,
огњиште окутано димом,
не налази путању сунчев зрак,
не продире чак ни силом.

 

И река је црна, преплавила
рибе без пераја
потонуле на дно,
без крила уморна вила,
бори се са овим сном.

Сан као на јави,
вила се дави,
ране су силније од ње,
никада раније није
виђала такве сне.

Мутан и блатњав спруд,
живо блато је гута,
и све око ње,
разгневана, љута
бори се, ал’ узалуд,
није виђала такве сне.

Дрвеће чворнато, труло,
своје корене извија са дна,
из даљине се чује промукло
„пустите вилу из сна !“

„Још само мало“
обраћа се гласу сан,
„Само још мало“
и настаје дан.

Буди се вила,
ал’ све је горе него пре,
вулкани, магма и облаци дима
сада су око ње.

И још стотине таквих вила
погрбљене, изгорелих крила
крећу се поплочаном
стазом од ужарене лаве,
борећи се са новим сном
исцрпљене и препуне страве.

И објави се промукли глас
из вулкана са самога дна,
магмено чудовиште
што мислише да је спас,
што пробуди вилу
из пређашњег сна.

Тад јасно постаде све
и вила разуме зашто пре
није виђала такве сне.

 

 

GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović

Neko će želeti rat a to neću biti ja, to nećeš biti ti … Žarišta i krize na ovoj planeti, ostavljaju samo pustoš i polja smrti. Ko su malobrojni gospodari, što nameću poredak stvari? Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo, razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo; Dok ne čuješ sa druge strane … Настави са читањем “GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović”

Neko će želeti rat
a to neću biti ja, to nećeš biti ti …
Žarišta i krize na ovoj planeti,
ostavljaju samo pustoš i polja smrti.

Ko su malobrojni gospodari,
što nameću poredak stvari?
Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo,
razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo;

Dok ne čuješ sa druge strane
za golgotu, ruševine, talase izbeglica,
progone, kako plaču majke, ozebla, gladna deca;
za potresne prizore, bolest, ljute rane …

Pogledaj bar, osvrni se kad naiđeš,
na znamenja poprišta, užase stratišta,
etnička čišćenja, groblja i zgarišta;
sprženu zemlju, ugasla ognjišta …

Porazna naličja, sumorne hronike
ispraznih reči, surove politike;
Možda su mogli i oni jednom, voleti kradom,
putovati s nadom..?

U miru nekud poći isto kao i ti?
Zato smerno zastani, obiđi i vidi;
tiho se pokloni pa nastavi svojim putem.
Idi, samo idi …

AFORIZMI ZA VASKRS * Ćirković Mihajlo

* Najodaniji Bogu su oni koji dobijaju najmanje. Oni odanost mere davanjem. * Da li je više crkava pokajnica ili zahvalnica? * Da li su molitve izbavljenje i od stečenog i od nasleđenog greha? * Isus nas nije spasio, jer mi nismo spasili njega. * U susret Bogu ne treba krenuti svemirom, već ka sebi. … Настави са читањем “AFORIZMI ZA VASKRS * Ćirković Mihajlo”

* Najodaniji Bogu su oni koji dobijaju najmanje. Oni odanost mere davanjem.

* Da li je više crkava pokajnica ili zahvalnica?

* Da li su molitve izbavljenje i od stečenog i od nasleđenog greha?

* Isus nas nije spasio, jer mi nismo spasili njega.

* U susret Bogu ne treba krenuti svemirom, već ka sebi.

* Hristu sam se podario. Sada moram da ga čuvam u sebi.

* U suštini čovek je sam sa Bogom. Sve ostalo su iskušenja.

* Tvorac nije mogao da stvori čoveka, dok nije razbio ogledalo.

* Ateisti, da li ste se odrekli i Amora?

* Tvorac nas je stvorio, ali i mi smo stvorili njega.

* Ljubav prema Bogu nije Vera.

* Da li je vaskrsnuće kazna ili nagrada.

NEĆU-Miroslav Krnjeta

Neću da perem podove idite štetočine pred sudove, neću da šetam kerove vrati državnu kasu lopove, neću da budem čoban da vam čuvam krave a vaše ćerke frizure prave, neću da sečem bašte korove za vas da radim gramzive skotove, neću gospodo biznismeni. Hoćete za džabe da krečim a ne mogu ko čovek ni da … Настави са читањем “NEĆU-Miroslav Krnjeta”

Neću da perem podove
idite štetočine pred sudove,
neću da šetam kerove
vrati državnu kasu lopove,
neću da budem čoban
da vam čuvam krave
a vaše ćerke frizure prave,
neću da sečem bašte korove
za vas da radim gramzive skotove,
neću gospodo biznismeni.
Hoćete za džabe da krečim
a ne mogu ko čovek
ni da se lečim,
hoćete da radim vikende
a slavite prvomajske praznike
željni socijalne pravde,
da radim celu noć
a vi delite novac i moć,
neću pohlepni gadovi.

Hoćete moju kičmu
da skijate preko nje na zimu,
mene u radničke hale
a švalerke se fotelje dokopale,
mene na biro po poslove
a vi vile i džipove
prvoklasne letove
ode Srbija u kmetove,
vi da rukovodite i kradete
a ja da čistim cipele i pete,
neću paraziti neradnici.
Da pazim bahatog sina
a on ne zna gde je drina,
terate seljake na oranje
vi lopovi na pet zvezdica letovanje,
otimate narodu sa tanjira
debele bogate ale,
gde je kraj hira,
živite od narodnog znoja
vi ste Srbiji
vreća gnoja.

Hoćete da vam se oprosti
a narodu gulite kosti,
brinete zbog sigurnosti
pa vi ste uvezli nesigurnosti,
žalite se na krimanal
pa šta treba za veknu hleba
da vam kopam kanal.
Nemate vi sramote
decu bi dali za zlatne svote,
plašite se mraka
da bogatstvo ne pojede svraka
da ne ostanete
bez zlatnog krtičnjaka,
mene gurate u rat
a vi zidate kule
sprat po sprat,
gledate narod kao kuga
e neću da vam budem sluga.

(ne)spokoji – M.Popović

navečer u zidnoj slici zastali dnevni koraci još samo iščezle boje nešto o nepovratu nešto o vremenu koje ne stari šapuću

navečer
u zidnoj slici zastali
dnevni koraci
još samo iščezle boje
nešto o nepovratu
nešto o vremenu
koje ne stari
šapuću
Настави са читањем “(ne)spokoji – M.Popović”