ПРИНЦ РЕЧИ
Бранку Миљковићу
И песник и сан,
верник који песму моли,
заљубљеник у сјај речи,
болео га осмех голи.
Болео га живот нежна,
потрошио све самоће,
изгорео ватре срца,
обојио нејасноће.
Разапете мреже вреже,
замрсиле живот цео,
све се муке у њем среле,
све се среће у њем сплеле.
Још он живи, још он јужи,
стиховима греје студи,
лепото имена, лепото бола,
у песмама твојим не умиру људи.
ЦИГАНИ
Све у себи носе,
сањарећи трају,
воле да воле.
Не одричу се патњи,
грле слободу,
тужних сећања,
плачу и певају.
Чистих душа,
прљавим животом путују,
глумци без позоришта,
богати тугом.
СТРАХ
Кад би лажи нестало,
настала би паника,
све би било
истина.
КАМЕНИ БОЛ
Каменом је чемер изникао,
у камену усечена туга,
по њем падо,по њем се дизао,
каменом се Богу заклињао.
Камена му кућа и колевка,
из камена живот захватао,
камену је тугу туговао,
камену је радост радовао.
Од камена клетва и заклетва,
у камену гробови предака,
сад камена ни у причи нема,
шта ће камен безз камена свога?
ГУСЛЕ
На клину срца висе,
мокре од суза предачких.
Јаучу никад страсније,
опет у болу,све гласније.
* ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА
*ПЕСМА ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ „МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ“.
У ОКУ ПТИЦЕ
Одакле у оку птице мој поглед,
можда је у њему живот смео,
или ме облак бео,
радости део,
на небо узнео,
да видим оно,
што нисам смео.
ИСКРЕ
– ДОК ПОСТОЈИ СЕЋАЊЕ СМЕЈЕМО СЕ ВРЕМЕНУ,
КАДА ОНО ПРЕСТАНЕ ВРЕМЕ СЕ НАМА СМЕЈЕ.
© Андреја Ђ. Врањеш
