БИОГРАФИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

Биографија

Андреја Ђорђе Врањеш – Ливно, (Ливно, 30.10.1963. године, српски песник). Студирао ПРАВА у Сарајеву. Објавио четири збирке поезије: НА ОБАЛИ СРЦА – БЕОКЊИГА 2О15. године СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – ПРОМЕТЕЈ из Н.САДА. 2О16. године СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ – ПРОМЕТЕЈ из Н.САДА. 2О17.године МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ – КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ,,ВАСО ПЕЛАГИЋ“ из БАЊА ЛУКЕ, 2О2О. године . Објављивао и објављује поезију у еминентним књижевним часописима. Радни век је провео у библиотекарској струци, бавио се радио новинарством.Члан је УКС. Живи и ствара у Сремској Митровици.

 

ОРИ – Љубодраг Обрадовић & СПАВАЈ – Драган Тодосијевић

Згодна је прилика да Вас подсетимо да је на данашњи дан 22.03.2014. године у Дому културе у Треботину, који је био премали да прими све заинтерeсоване гледаоце, одржана 41 смотра села Града Крушевца. На смотри су наступили и песници Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, који су говорили своје стихове о тешком животу на селу које се ипак воли изнад свега….

ОРИ…

Ори, развигори,
коло, лоло!

Живот је један, безизгледан,
али поведи, на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте, све су њиве парлози,
за орача рај, за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло, коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе, данас си прут, сам и крт.
Шибају те ветрови и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори, ожежи и зарежи,
нек душману кожа се најежи,
док у страху бежи, од пркоса сељака,
који свој спас у сејању налази…

Ори, нек загрми твој глас!
Задњи куца час, да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори, лоло
и поведи девојку на орање
и у коло! 

© Љубодраг Обрадовић

СПАВАЈ

Спавај
У сенци
Моје душе

Спавај
У заветрини
Моје кише

Спавај
Ту
На левој обали
Пепељуше


Спавај
У песми
Вредних ратара

Спавај
У песми
Ноћних птица

Спавај
У фијуку вејавица

Спавај
У мирису
Пољског цвећа

Ту
На левој обали
Пепељуше

Спавај село моје

 

© Драган Тодосијевић

У Дому културе у Треботину, који је био премали да прими све заинтерсоване гледаоце, 22.03.2014. године почела је 41-а Смотра села града Крушевца. Смотру ове године организује Културни центар Крушевац у сарадњи са Месним заједницама и Културно-уметничким друштвима са територије града Крушевца. Четресет и прва манифестација Такмичење села Града Крушевца почела је наступом КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, односно представљањем резултата рада Месне заједнице Жабаре – Треботин и Мала Врбница у 2013/14 години. Манифестацију је отворио начелник Градске управе Бојан Бјелановић. Поред бројне публике и стручног жирија, програм су пратили и: Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, заменик градоначелника Крушевца и будући народни посланик у скупштини Србије Синиша Максимовић и бројни гости из културног и привредног живота града Крушевца. Смотру је отворио Начелник Градске управе Бојан Бјелановић.

Окосницу колаж програма „Игром кроз Србију“, Културно уметничког друштва „Вук Караџић“, у Дому културе у Треботину, чиниле су фолклорне игре аматера свих узраста, као и музичке тачке и поезија у којој су се представили песници Драган Тодосијевић и Љубодраг Обрадовић. Такмичење села наставља се следећег петка 28.03.2014. године у Макрешану, када ће се представити Месна Заједница Макрешане.


Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид
даје благослов Смотри села града Крушевца за 2014 годину


Начелник Градске управе Бојан Бјелановић отвара Смотру села


Заменик градоначелника Крушевца и народни посланик у Скупштини Србије
Синиша Максимовић је својим присуством увеличао догађај

ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2022.

Аудио запис са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића.

Наравно сва поезија на нашем сајту је сваког дана поклон за све Вас, па и данас на СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ… Остаје само да је са пажњом читате и коментаришете. И са њом челичите срце и душу!

Обично за Светски дан поезије организујемо дружење песника на коме песници нашег Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, говоре своје најновије песме, а буде и музике и по неко пиће. Данас 21.3.2022. године, нисмо у прилици да поновимо такав сценарио, али имамо изненађење за Вас. Поклањамо Вам аудио запис са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића и онлајн подсећање (пошто је то данас у моди) на 21.3.2019. године када смо у Крушевачком позоришту, на Светски дан поезије, одржали традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду Светлани Ђурђевић и Награду за Књигу године Горану Минићу… Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

И то није све, данас, 21. 3.2022. године, Вам на Светски дан поезије, поклањамо Вам поново и поезију Душана Матића из Ћуприје и  рад Ђорђа Петковића из Параћина о Душану Матићу.  Ћорђе нам је управо за Светски дан поезије послао и свој рад и поезију Душана Матића. Па има ли бољег поклона? Ваше је само да посетите наш сајт и уживате у поклону.

Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2022.”

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ

Душан Матић

МАТИЋ ДАНАС  И ОВДЕ 

Забележено после бомбардовања на Ускрс 1944.

The milk of human nindness

Шекспир

Доћи ће једном дан под брестом на клупи да
причаш,
причаш о оном што је данас толико данас;
причаш
ко ружан сан да мину, ко покварени ужас,
на клупи да причаш.

Мртви ће опет бити само мртви,
само осмех неба,
ожиљак туге и опомена,
уздах кад си сам,
птица слеђена у лету;
не стиснути зуби ови одмазде и срџбе,
не море ово просуте, невине крви,
кости разасуте од гора до мора.

Доћи ће опет дан да пролеће буде опет
пролеће,
ласта што пролеће,
меки, топли длан,
вијорна коса њена,
крај зида јоргован,
облак бео што мине;
пролеће ће опет бити млад месец,
бујна трава, и корак уморан,
на сунцу нема песма, лепши је сан.

Доћи ће опет дан да дан буде само дан,
да опет причаш на клупи, дапричаш
ту над њеном руком, и длан јој драги уснама
својим принесеш ко некад кад си био млад.

Доћи ће дан кад куће неће више зјапит
овако срушене,
и деца разнесена, ни мајке ојађене
неће у дну ока ти стајат, овако скамењене.

Доћи ће опет дан под брестом на клупи да
причаш
како је некад било,
причаш о оном што је данас колико још
данас,
ко грозни сан само, ко несварени ужас
да је било.

Мртви ће опет бити само мртви,
ожиљк туге и опомена,
уздах кад си сам,
а не море ово просуте, невине, младе крви,
бедем необорив стрељаних груди.

Нећеш веровати да се некад тако лако
убијало,
али и умирало,
верно и лако.

Доћи ће опет дан да цвеће буде само цвеће,
и голуб само гоуб што на кров слеће,
да те прелије осмехом и заборавом,
ко што су биле речи њене,
кад пошли сте травом у корак један,
вечан и веран.

Отворићеш тад на клупи ко књигу
тајанствену срце своје,
што под тврдом кором мржње сада
кријеш,
ти што ћеш пролеће опет да видиш
на првој трави,
ти што ти чисте руке на машинки на готовс
стоје.

Дани су ко таласи,
носе те с очима упртим у озарену луку,
где би да спустиш руку,
тешку од праведног мача
(руку што лежи већ на њеном крилу),
и кажеш: “Ево ме…” и бациш преко свега
заборава свилу.

© Душан Матић

Напомена: Песму за светски дан поезије
послао Ђорђе Петковић, књижевник из Параћина

 

ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић, књижевник, Параћин

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ (БЕОГРАД, ЋУПРИЈА, ПАРАЋИН И КРУШЕВАЦ): УЗГРЕДИЦЕ НА ПАР АСОЦИЈАТИВА У ВИЗУРИ ЈЕДНОГ ЗАВИЧАЈЦА

 

МОТО-РОЛА:

Душан Матић, овде, данас,

                                                                                  узбуркаће речју масу,

                                                                                  док с висине гледа на нас:

                                                                                  И ови ће о мом пасу,

                                                                                                 распојасу,

                                                                                                 о мом гласу,

                                                                                                 расталасу,

                                                                                                 о мом кресу,

                                                                                                 умотресу…?!

 

Абстракт: Општа тема је у наслову конкретизована и сведена на неколико асоцијатива и узгредица које су се наметнуле по основу четири топонима, три Матићева и једна аутора прилога. У том четвороуглу Матић се појављује као високо актуелизован и модеран интелектуалац, довољно савремен да изазива широку пажњу јавноси: Београд са урбанистичким обновама и прекрајањима; Ћуприја са преуређењем Матићеве причаонице у округли сто; Параћин са покушајем да се нешто ново и необично каже о Матићевим песмама, а Крушевац једним својим необичним јубилејем с позивом на Матића.

Кључне речи: Душан Матић, Београд, урбанизација, Матићева причаоница – округли сто, манифест “Синтезе”, Матићев сонет (?).

I Уводне напомене.- Најпре нешто о Мото-роли која је у неку руку ауто-мото, ауто-епиграм – пошалица, узет као мото за овај прилог, a садржи информацију на коју Душан Матић може да буде јако поносан. О њему је крајем прошле и почетком ове године у Београду, у организацији Института за књижевност, одржан међународни научни скуп чији се зборник очекује идуће године. Он ће, верујем, пуно помоћи да и наш округли сто буде садржајнији, и по броју учесника и по разноврсности тема. Ја сам се определио да нешто кажем о три асоцијатива из теме „Матић данас“ и, узгред, о пар његових песама које су ми се матићевски, што значи мало искоса, наметнуле, данас и овде. Ово „данас“ нашао сам у насловима њогових дела („Надреализам данас и овде“; „На тапету дана“). Уз данас, у наслову је конкретизација „овде“, даље прецизирана на три локације: Београд, где се, као и у свакој престоници, одржавају кључне ствари, па и када је Матић у питању јер је најзначајније стваралачке године у њему провео; Ћуприју, његово родно место, где му се скоро четврт века налази  Спомен-соба и где се  континуирано у оквиру Матићевих дана одвијају бројне активности Песнику у част; Крушевац, град његовог детињства, одакле је пре педесет година (1969.) у свет послет један значајан књижевни манифест, ут то, где ће, верујем, бити објављен овај мој прилог; Параћин, као локалпатриотски чин писца ових редова који је један од све малобројнијих још увек живих људи који су имали част да га виде за живота, макар и узгредно. Уз то, имао сам част да у три наврата, по више година будем најпре пасивни па активни учесник у остваривању програма Матићевих дана у Ћуприји и Параћину, јер годинама је у овај програм Параћин био обавезно укључиван.

Настави са читањем “ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић”

Тишина ноћи – Дејан Петровић Кенац

Тишина ноћи

Слушам тишину уморне ноћи
Која сад тихо над градом бди
Улица празна боде ми очи
Питам се у себи а где си ти.

Међ звездама твој лик тражим
Ове ноћи бесане дуге
Фали ми тај додир снени
И твоје меке,топле руке.

Пусти тротоари уснулог града
Тишина само стрепњом говори
У мени нека чежња се јави,
И питам себе где ли си ти.

И ова ноћ пролази снена
Јутарњи зраци сад таму руше
У души нека самоћа влада
Док срце пита где ли си ти.

Jedna iz nove zbirke za laku noć.

НЕМАМ – Љубодраг Обрадовић

НЕМАМ…

Немам паре да ти купим ни бициклу.
Видим круг дима што се врти.
Снови су бледи и уз сву вику.
Људи са стране увек су шкрти.

Немам мира због тебе,
виђам ноћу чудне ствари.
Срце, клошар стари, све бележи,
док немоћно, од истине бежи.

Немам више занос да те пратим.
Године су прошле, дим је у машти.
Наш се живот из дана у дан крати,
а твоје мисли, још су у цветној башти.

Немам ноћас ни вина
и не могу да те заборавим.
Како је чудна и болна истина
у осмеху месеца. Сан на јави.

ПОДСЕТИМО СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО 17.03.2014. – КК Велимир Рајић у Крушевцу

На данашњи дан, 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, у оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ. Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог  песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја. Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!

За ово подсећање поклањамо Вам две песме:  ТЕТОВАЖА ДУШЕ – Светлане Биорац Матић и ЗАНОС – Србобрана Матића, а можете погледати и цео чланак на линку: ПОДСЕТИТЕ СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО!


Светлана Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.

Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.

Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.

Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић


Србобран Матић

ЗАНОС

Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?

Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.

Настави са читањем “ПОДСЕТИМО СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО 17.03.2014. – КК Велимир Рајић у Крушевцу”

СУСРЕТ – Љубодраг Обрадовић


СУСРЕТ

Сусрет на рубу пространства.
Дуње зреле, из очију беже…
Гасе се искре, тону чари…
Човек гледа небо,
гледа и смеши се.
Расту: тишина, сенке, демони,
вукодлаци, марсовци,
страх расте…

Сусрет на мосту,
два бездана што спаја.
Руке топле од додира беже,
гасе се од ватре, давно упаљене,
крв се леди, уместо да прокључа,
ћутање на уста куља…

Прашина се подигла у облак, гуши.
Некад прошлост срећна,
сад садашњост бедна,
а за будућност мост срушен…

Настави са читањем “СУСРЕТ – Љубодраг Обрадовић”

БЕСКРАЈ И ТАМА – Љубодраг Обрадовић


БЕСКРАЈ И ТАМА



бескрај и тама
 у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак

волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт

на робији гостује већина
затвор је илузија великана
волим то да гледам
сок живота на сламку да кушам
презирем реку која из мене истиче
њу не осећам у мозгу

Настави са читањем “БЕСКРАЈ И ТАМА – Љубодраг Обрадовић”