ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић

ВОЛЕЛА ЈЕ

Живела је на крају села
У маленој кући жуте боје
Звала ме је мали меда
А ја њу лане моје…

Вoлeла је да боса трчи по ливади
И да мирише цвеће
Вoлeла је рану зору
И вoлeла је прoлeће…

Вoлeла је зором да гледа кроз прозоре
И лагане шетње поред реке
Вoлeла је да ме држи за руку
И вoлeла је романтичне песме неке…

Вoлeла је да носи хаљинице кратке
И црвени шеширић на глави
Обожавала је да се на улици окрећу за њом
И да мене љубоморним прави…

Настави са читањем “ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић”

У ДОБА КОРОНЕ – Снежана Поповић


У ДОБА КОРОНЕ


Изолација, изолација,
ма треба ти инспирација!
Да корону, вирус до бола,
лакше савладаш ти!

И машташ како рајска
птица постати можеш,
да летети без граница смеш.
Чаробним штапићем  да
зауставиш

сву злу коб пошасти ове!

Што над светом надвила се сад,
 ко најмрачнији облак неки.
Предати се нећеш,
већ борити се и молити се хоћеш ти!

Молити за оно исконско
од када је века и човека,
Да добро на крају победи зло,
 а силе љубави отерају силе
мржње све!


Посејаћеш вирус наде
којим човеку веру у Бога
и људе вратићеш ти!
Богољубље уместо среброљубље,
филантропље уместо мизантропље!

Настави са читањем “У ДОБА КОРОНЕ – Снежана Поповић”

ЗИМСКА – Љубодраг Обрадовић


ЗИМСКА


Да ли пожелиш да легнеш у снег
и да се ту раздрагано ваљаш,
кад топла соба добра је за бег,
који хладноћу другима оставља?

Хладну зиму како да кунеш,
док камин весело пуцкета?
Тек кад зима покаже зубе,
зажалићеш за топлином лета!

А када лед, који се не види,
просеје душу у ситни прах,
као после магле, кад се развиди,
врелу машту заледиће ти страх.

Снег веје и у душама људи,
толико изгледа, копни у тами…
Савест се свима пробуди,
тек кад су завејани и сами!
Настави са читањем “ЗИМСКА – Љубодраг Обрадовић”

ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА

На данашњи дан, пре 21 годину, догодила се агресија НАТО пакта на Србију. Права је прилика да се подсетимо како је у Културном центру Крушевац обележио десетогодишњицу агресије 24.03.2009. године објављивањем и промоцијом књиге ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА…

***
U galeriji Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE*, 24.03.2009. godine у 20.05 časova, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac povodom obelažavanja 10 godina od agresije NATO pakta na
Srbiju, održana je promocija knjige *LET PALOG ANDJELA*, sa fotodokumentarnom izložbom slika *RASINSKI OKRUG U NATO AGRESIJI* i prikazom filma Radio televizije Kruševac iz dana agreseije.


Eleonora Luthander
govori svoje stihove


DIVLJE PATKE


Krenuo Srbin
u lov
na divlje
patke
oborio
sačmaricom
nevidljivi avion
F – 117 A

Lovačka sreća!

© Eleonora Luthander

Настави са читањем “ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА”

ПРОЛЕЋЕ – Љубодраг Обрадовић


ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.

И ко то зло да схвати?
Уместо песме славуја,
сад чемер у душама пламти,
ко сламку носи нас олуја.

Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ – Љубодраг Обрадовић”

MИЛОСРДНИ АНЂЕО *Драгојло Јовић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет једног лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео,
Па казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода не отми ничије.

И Март ће да прође, ал’ памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал’ нам душа оста,
Да се с смржњом бори, да дочека госта.

Времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

АНЂЕО ЧУВАР – Јасмина Димитријевић


АНЂЕО ЧУВАР

Живот нам чудне путеве плете!
Данас си срећан, сутра већ патиш!
Плачеш као мало дете!
Покушаваш срећу натраг да вратиш!

До јуче ведар, насмејан дом!
Цика, вриска, раздраганог смеха!
Све се окрену у животу твом,
Не знаш у будућности шта те чека!?

Сећаш се речи Скарлет О’Харе:
”Сутра ће бити нови дан!”
Твоје се очи тада озаре,
ал’ схватиш на крају да је то сан!

На столу ти само корица хлеба,
место сијалице, свећа гори!
Мораш тражити помоћ, помоћ ти треба!
Ал’ кога за помоћ да замолиш!?

Ко светлост у мраку, појави се она!
Анђео чувар, великог срца!
Њихове очи надом засјаше,
срећа на ваша врата покуца!

Све што вас мучи, реците њој!
Бoлeст, немаштина, деца мала!?
Покушаће да помогне свима,
гoлeмог срца, што јој мајка дала!

Хуманост њену видиш на делу!
Нису то само испразне речи!
Будна је она сваку ноћ целу,
размишља о туђој несрећи!

Јавише се многи хумани људи,
запали Даница читав град!
Хуманост свих зачас пробуди!
Помоћи ћемо свима, одлучи тад!

Помоћ сада јури селом, градом,
породице је дочекују с веселим смехом!
Сви живе сада са неком надом,
срећни што их се сетио неко!

© Јасмина Димитријевић

Напомена аутора: Песма је написана и посвећена једној од највећих хуманитараца у ово време короне која помаже угроженим породицама Даници Димитријевић!

Настави са читањем “АНЂЕО ЧУВАР – Јасмина Димитријевић”

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

Насликала Дијана Обрадовић

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Настави са читањем “ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић”

Ti si moje vino – Miško Pločić

Ti si moje vino
Crveno i belo
Opijaju me tvoje usne
Opija me tvoje telo…

Tvoj dodir mi tugu leči
Isto kao čaša vina
Tvoj osmeh mi osmeh daje
Ti si moja želja fina…

Umesćo tvojih usana ja sad čašu ljubim
U zagrljaju vina pamet gubim
Opija me blagi ukus taj
Skoro kao tvoj zagrljaj…

Dodir rujnog vina sad kroz moje
Telo teče
Uživam u njemu skoro svako veče
Isto ko nekad dodir tvojih usana
Ukus vina me sada Opija…

Leči tugu, leči i samoću
Kada tebe nema i danju i noću
Leže sa mnom svako veče
Kad mi iz oka suza poteče…

Ljubav i vino su povezani jako
Nesrećna ljubav se u vinu topi
Mnogo jače no najlepše reči
Samo dodir vina može da izleči.

ЧОВЕК  И ПТИЦА – Андреја Ђ. Врањеш

ЧОВЕК  И ПТИЦА

Од када траје  животом трпњом човек је гледао, гледа и гледаће  птичји лет као  фасцинацију .Пењући се путевима  небеским  до краја властитог немира  , или  када у јату збраја висине у  дужину живљења, птица кроз време плени лепотом. Неки пронађоше воду за  одгонетања тајну  ,неки заволеше земљу као радосну сигурност, неки изабраше мимикрију бранећи  белином слободу у  царству снега и леда. Једино је птица издвојена  суштином имала и има храбрости  да се цео  живот обрушава плаветнилом, само она страх  претвара у игру.  Ако јој је смрт  истина  док  слави висине, ако јесте, онда је  награђена двоструком лепотом: висином  живљења и величином смрти. Улепшавши  смисао постојањем својим  птица истрајава лепоту . Човек ће док  год га има у шаренилу  туга и радовањања, мирноћа и трвења посматрати  чудесни лет ,  никаква  сличност неће моћи  угодити оку  невиђеније. На небу сеанса, птица је непромењива  лепота. Пустимо је да лети, ако је отмемо од времена  изгубили смо  чаробни поглед у вечно.

© Андреја Ђ Врањеш.