Добродошли!
Тишина ноћи
Слушам тишину уморне ноћи
Која сад тихо над градом бди
Улица празна боде ми очи
Питам се у себи а где си ти.
Међ звездама твој лик тражим
Ове ноћи бесане дуге
Фали ми тај додир снени
И твоје меке,топле руке.
Пусти тротоари уснулог града
Тишина само стрепњом говори
У мени нека чежња се јави,
И питам себе где ли си ти.
И ова ноћ пролази снена
Јутарњи зраци сад таму руше
У души нека самоћа влада
Док срце пита где ли си ти.
Jedna iz nove zbirke za laku noć.
аудио
На данашњи дан, 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, у оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ. Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја. Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!
За ово подсећање поклањамо Вам две песме: ТЕТОВАЖА ДУШЕ – Светлане Биорац Матић и ЗАНОС – Србобрана Матића, а можете погледати и цео чланак на линку: ПОДСЕТИТЕ СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО!
Светлана Биорац-Матић
ТЕТОВАЖА ДУШЕ
Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.
Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.
© Светлана Биорац-Матић
Србобран Матић
ЗАНОС
Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?
Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.
Настави са читањем “ПОДСЕТИМО СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО 17.03.2014. – КК Велимир Рајић у Крушевцу”
СУСРЕТ
Сусрет на рубу пространства.
Дуње зреле, из очију беже…
Гасе се искре, тону чари…
Човек гледа небо,
гледа и смеши се.
Расту: тишина, сенке, демони,
вукодлаци, марсовци,
страх расте…
Сусрет на мосту,
два бездана што спаја.
Руке топле од додира беже,
гасе се од ватре, давно упаљене,
крв се леди, уместо да прокључа,
ћутање на уста куља…
Прашина се подигла у облак, гуши.
Некад прошлост срећна,
сад садашњост бедна,
а за будућност мост срушен…
БЕСКРАЈ И ТАМА
бескрај и тама
у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак
волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт
на робији гостује већина
затвор је илузија великана
волим то да гледам
сок живота на сламку да кушам
презирем реку која из мене истиче
њу не осећам у мозгу
СЕЋАЊЕ
Поља су данас друга,
пејзаж исти, а нов.
у душу се увлачи нека туга,
срце замара тупа бол.
Поток шуми, шум све јачи.
Лебдео сам ту од среће.
Данас то ништа не значи,
земља се данас друкчије окреће.
Испод врбе, зидао сам замак,
сад ту коприва клија и расте.
Моје мисли обузео неки мрак,
ниоткуд још ни једне ласте.
Нигде ветра, све мирно.
Гледам око себе празно.
Ко ли ми то, у срце дирно
и нестао, нечујно, мазно?
Bog je zaustavio smrt zbog
litije,kako neće virus!
Glupo mi je što pišem o korona
virusu kad svi pišu i što
treba i što ne treba.Ali radi
mojih ljudi napisaću da znaju
kako da se vladaju…
Od svih virusa najopasniji su
virusi zavisti i gordosti.
Oni kad mutiraju dobijate
bes,depresiju,zluradost,
Bogoborstvo i svaki vid
nemorala…Oni su mnogo
opasniji od virusa o kojima
se piše godinama:pileći,
svinjski,korona i drugi.
Ovi virusi mogu,ako je čovek
nemaran da dovedu do smrti
tela a ovi o kojima ja pišem
dovode do smrti duše što za
sobom povlače i svaku bolest
tela i to postaje stanje dok
konačno ne postane večno stanje
raspada čoveka…
Kada bi se ljudi tako revnosno
borili protiv zavisti i gordosti
i mržnje kako su poskakali da kupe maske,dele
recepte leka,izbegavaju
potencijalne zaražene,
nagomilavaju namirnice-ovaj
svet bi bio raj..Zamislite
samo da idete putem i vidite
čoveka za kojeg ste čuli da je
napadao svoje zaposlene zato
što je gazda i zato što mu se
može,i on vam pruži ruku a vi
ga pogledate popreko i kažete
da ne želite da se zdravite
sa gordim čovekom koji se
iživljava nad drugim ljudima
jer ima više para od njih!
Tako nešto ja još nisam čuo da
se desilo!Već baš suprotno
utrkuju se ko će mu stisnuti
ruku jer je moćan!Ali se zato
desilo meni i mom prijatelju
svešteniku da u toku svećenja
vodice juče-čovek neće da
poljubi krst zbog virusa.
Shvatate li o čemu pričam?
Revnost za fizičko zdravlje,
koje mora propasti svakako
pre ili kasnije,a nemarnost
za dušu koja čini ličnost
čoveka čovekom,je postalo
danas obeležje svakog čoveka
21 veka.Zato je preteško
da Gospod prodre u srce
čoveka.Preteško!A znamo da
ništa ne raste u mraku već
samo na suncu.U mraku se samo
gmiže i zmija…
Što se tiče tih strašnih
bolesti,ne brinite se.Samo se
brinite da budete blizu Boga.
U poslednja vremena Gospod
će prvo slabe uzimati,da ih
poštedi onoga što sledi.
Slabi ne poste,ne idu u crkvu,
ne pričešćuju se i ne idu u
litije…
Da li znate da od kako sam
krenuo u litiju za Ostrog i
do moje prve litije u Bijelom
Polju,7 dana niko nije umro u
Velikoj Plani u mojoj parohiji
sve dok se nisam vratio
15 dana!Inače sahrane bude
svaki dan i po dve ili tri.
Nekad bude dan dva bez sahrane
ali ne više od toga.Pošto sam
starešina Crkve Vaskrsenja
Svetog Lazara u Velikoj Plani
na groblju(tu se obavljaju
opela)od kako sam krenuo
od nedelje do prve litije u
Bijelom Polju u sledeću nedelju
-nije bilo nikakve sahrane
niti se moja crkva otvarala
za opela..tek po završenoj
litiji i kad smo uzeli dan
odmora sahrane su krenule i po
3 dnevno,a u mojoj parohiji nije
bilo nijedne dok nisam došao
iz krsnog hoda.
Dakle Gospod je za smrt dao
zabranu za 7 dana nad celim
gradom a šta mislite da svi
litijamo zajedno?!I posle
se mi pravoslavci bojimo
bolesti.
Živite
normalno,dišite,nasmejte
se,volite,postite i pustite
Bogu da odluči jagnjad od
jaradi.
NAPISAO OTAC PREDRAG POPOVIĆ
оči pričaju bez
prestanka
nebo je neispisana
strana
glavu držim levom
a drugom precrtavam
tačku
.
nema kraja drami
o paunovom repu
ne sme me ni dotadi
paperje na tronu
i
ovo
je
got
ovo
ars poetica i muza
furioseque sciunt
Kako ti je sada
Imaš li mi obraza reći
Da li ti je bolje
Ni kad si s nama bila
Uživaš li sada sama
U svojoj velikoj kući
Jel si sada srećna
Jel si takav život snila…
Sada si sama u velikoj kući…
Sada nemaš mene da te teram
Da mi praviš palačinke i torte
Nema više dece da ti dosadjuju
Da ti galame kad ti se spava
Nema nikog da ti govori
Šta da radiš a šta ne
Sada si sama u velikoj kući
Sada te ne boli glava…
Sada si sama u velikoj kući…
Voleo bih da čujem od tebe
Da li ti je bolje bez dece i mene
Da li ti je dovoljno da ih vidiš
Svaki treći mesec i to u školi
Dal si srećnija sada kada si sama
Jesul ti deset godina prošle u tuzi
Jesul prošle u bolu
Zar se tako prestaje da se voli…
A ti si sama u velikoj kući…
A i nemoj mnogo da brineš
Djordje će kako tako završiti školu
Dafne ću izlečiti, biće ona dobro
Nemoj da brineš za svoju decu
Imaju oni oca, biće uvek tu za njih
Ostani ti gore i uživaj
Budi srećna i bez nas u novom životu
Nek te ne mori tuga u tvom tvrdom srcu.
Jer…
Ti si sama u velikoj kući…
