MИЛОСРДНИ АНЂЕО *Драгојло Јовић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет једног лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео,
Па казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода не отми ничије.

И Март ће да прође, ал’ памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал’ нам душа оста,
Да се с смржњом бори, да дочека госта.

Времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

АНЂЕО ЧУВАР – Јасмина Димитријевић


АНЂЕО ЧУВАР

Живот нам чудне путеве плете!
Данас си срећан, сутра већ патиш!
Плачеш као мало дете!
Покушаваш срећу натраг да вратиш!

До јуче ведар, насмејан дом!
Цика, вриска, раздраганог смеха!
Све се окрену у животу твом,
Не знаш у будућности шта те чека!?

Сећаш се речи Скарлет О’Харе:
”Сутра ће бити нови дан!”
Твоје се очи тада озаре,
ал’ схватиш на крају да је то сан!

На столу ти само корица хлеба,
место сијалице, свећа гори!
Мораш тражити помоћ, помоћ ти треба!
Ал’ кога за помоћ да замолиш!?

Ко светлост у мраку, појави се она!
Анђео чувар, великог срца!
Њихове очи надом засјаше,
срећа на ваша врата покуца!

Све што вас мучи, реците њој!
Бoлeст, немаштина, деца мала!?
Покушаће да помогне свима,
гoлeмог срца, што јој мајка дала!

Хуманост њену видиш на делу!
Нису то само испразне речи!
Будна је она сваку ноћ целу,
размишља о туђој несрећи!

Јавише се многи хумани људи,
запали Даница читав град!
Хуманост свих зачас пробуди!
Помоћи ћемо свима, одлучи тад!

Помоћ сада јури селом, градом,
породице је дочекују с веселим смехом!
Сви живе сада са неком надом,
срећни што их се сетио неко!

© Јасмина Димитријевић

Напомена аутора: Песма је написана и посвећена једној од највећих хуманитараца у ово време короне која помаже угроженим породицама Даници Димитријевић!

Настави са читањем “АНЂЕО ЧУВАР – Јасмина Димитријевић”

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

Насликала Дијана Обрадовић

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Настави са читањем “ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић”

Ti si moje vino – Miško Pločić

Ti si moje vino
Crveno i belo
Opijaju me tvoje usne
Opija me tvoje telo…

Tvoj dodir mi tugu leči
Isto kao čaša vina
Tvoj osmeh mi osmeh daje
Ti si moja želja fina…

Umesćo tvojih usana ja sad čašu ljubim
U zagrljaju vina pamet gubim
Opija me blagi ukus taj
Skoro kao tvoj zagrljaj…

Dodir rujnog vina sad kroz moje
Telo teče
Uživam u njemu skoro svako veče
Isto ko nekad dodir tvojih usana
Ukus vina me sada Opija…

Leči tugu, leči i samoću
Kada tebe nema i danju i noću
Leže sa mnom svako veče
Kad mi iz oka suza poteče…

Ljubav i vino su povezani jako
Nesrećna ljubav se u vinu topi
Mnogo jače no najlepše reči
Samo dodir vina može da izleči.

ЧОВЕК  И ПТИЦА – Андреја Ђ. Врањеш

ЧОВЕК  И ПТИЦА

Од када траје  животом трпњом човек је гледао, гледа и гледаће  птичји лет као  фасцинацију .Пењући се путевима  небеским  до краја властитог немира  , или  када у јату збраја висине у  дужину живљења, птица кроз време плени лепотом. Неки пронађоше воду за  одгонетања тајну  ,неки заволеше земљу као радосну сигурност, неки изабраше мимикрију бранећи  белином слободу у  царству снега и леда. Једино је птица издвојена  суштином имала и има храбрости  да се цео  живот обрушава плаветнилом, само она страх  претвара у игру.  Ако јој је смрт  истина  док  слави висине, ако јесте, онда је  награђена двоструком лепотом: висином  живљења и величином смрти. Улепшавши  смисао постојањем својим  птица истрајава лепоту . Човек ће док  год га има у шаренилу  туга и радовањања, мирноћа и трвења посматрати  чудесни лет ,  никаква  сличност неће моћи  угодити оку  невиђеније. На небу сеанса, птица је непромењива  лепота. Пустимо је да лети, ако је отмемо од времена  изгубили смо  чаробни поглед у вечно.

© Андреја Ђ Врањеш.

 

БИОГРАФИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

Биографија

Андреја Ђорђе Врањеш – Ливно, (Ливно, 30.10.1963. године, српски песник). Студирао ПРАВА у Сарајеву. Објавио четири збирке поезије: НА ОБАЛИ СРЦА – БЕОКЊИГА 2О15. године СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – ПРОМЕТЕЈ из Н.САДА. 2О16. године СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ – ПРОМЕТЕЈ из Н.САДА. 2О17.године МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ – КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ,,ВАСО ПЕЛАГИЋ“ из БАЊА ЛУКЕ, 2О2О. године . Објављивао и објављује поезију у еминентним књижевним часописима. Радни век је провео у библиотекарској струци, бавио се радио новинарством.Члан је УКС. Живи и ствара у Сремској Митровици.

 

ОРИ – Љубодраг Обрадовић & СПАВАЈ – Драган Тодосијевић

Згодна је прилика да Вас подсетимо да је на данашњи дан 22.03.2014. године у Дому културе у Треботину, који је био премали да прими све заинтерeсоване гледаоце, одржана 41 смотра села Града Крушевца. На смотри су наступили и песници Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, који су говорили своје стихове о тешком животу на селу које се ипак воли изнад свега….

ОРИ…

Ори, развигори,
коло, лоло!

Живот је један, безизгледан,
али поведи, на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте, све су њиве парлози,
за орача рај, за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло, коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе, данас си прут, сам и крт.
Шибају те ветрови и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори, ожежи и зарежи,
нек душману кожа се најежи,
док у страху бежи, од пркоса сељака,
који свој спас у сејању налази…

Ори, нек загрми твој глас!
Задњи куца час, да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори, лоло
и поведи девојку на орање
и у коло! 

© Љубодраг Обрадовић

СПАВАЈ

Спавај
У сенци
Моје душе

Спавај
У заветрини
Моје кише

Спавај
Ту
На левој обали
Пепељуше


Спавај
У песми
Вредних ратара

Спавај
У песми
Ноћних птица

Спавај
У фијуку вејавица

Спавај
У мирису
Пољског цвећа

Ту
На левој обали
Пепељуше

Спавај село моје

 

© Драган Тодосијевић

У Дому културе у Треботину, који је био премали да прими све заинтерсоване гледаоце, 22.03.2014. године почела је 41-а Смотра села града Крушевца. Смотру ове године организује Културни центар Крушевац у сарадњи са Месним заједницама и Културно-уметничким друштвима са територије града Крушевца. Четресет и прва манифестација Такмичење села Града Крушевца почела је наступом КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, односно представљањем резултата рада Месне заједнице Жабаре – Треботин и Мала Врбница у 2013/14 години. Манифестацију је отворио начелник Градске управе Бојан Бјелановић. Поред бројне публике и стручног жирија, програм су пратили и: Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, заменик градоначелника Крушевца и будући народни посланик у скупштини Србије Синиша Максимовић и бројни гости из културног и привредног живота града Крушевца. Смотру је отворио Начелник Градске управе Бојан Бјелановић.

Окосницу колаж програма „Игром кроз Србију“, Културно уметничког друштва „Вук Караџић“, у Дому културе у Треботину, чиниле су фолклорне игре аматера свих узраста, као и музичке тачке и поезија у којој су се представили песници Драган Тодосијевић и Љубодраг Обрадовић. Такмичење села наставља се следећег петка 28.03.2014. године у Макрешану, када ће се представити Месна Заједница Макрешане.


Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид
даје благослов Смотри села града Крушевца за 2014 годину


Начелник Градске управе Бојан Бјелановић отвара Смотру села


Заменик градоначелника Крушевца и народни посланик у Скупштини Србије
Синиша Максимовић је својим присуством увеличао догађај

ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2022.

Аудио запис са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића.

Наравно сва поезија на нашем сајту је сваког дана поклон за све Вас, па и данас на СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ… Остаје само да је са пажњом читате и коментаришете. И са њом челичите срце и душу!

Обично за Светски дан поезије организујемо дружење песника на коме песници нашег Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, говоре своје најновије песме, а буде и музике и по неко пиће. Данас 21.3.2022. године, нисмо у прилици да поновимо такав сценарио, али имамо изненађење за Вас. Поклањамо Вам аудио запис са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића и онлајн подсећање (пошто је то данас у моди) на 21.3.2019. године када смо у Крушевачком позоришту, на Светски дан поезије, одржали традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду Светлани Ђурђевић и Награду за Књигу године Горану Минићу… Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

И то није све, данас, 21. 3.2022. године, Вам на Светски дан поезије, поклањамо Вам поново и поезију Душана Матића из Ћуприје и  рад Ђорђа Петковића из Параћина о Душану Матићу.  Ћорђе нам је управо за Светски дан поезије послао и свој рад и поезију Душана Матића. Па има ли бољег поклона? Ваше је само да посетите наш сајт и уживате у поклону.

Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2022.”

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ

Душан Матић

МАТИЋ ДАНАС  И ОВДЕ 

Забележено после бомбардовања на Ускрс 1944.

The milk of human nindness

Шекспир

Доћи ће једном дан под брестом на клупи да
причаш,
причаш о оном што је данас толико данас;
причаш
ко ружан сан да мину, ко покварени ужас,
на клупи да причаш.

Мртви ће опет бити само мртви,
само осмех неба,
ожиљак туге и опомена,
уздах кад си сам,
птица слеђена у лету;
не стиснути зуби ови одмазде и срџбе,
не море ово просуте, невине крви,
кости разасуте од гора до мора.

Доћи ће опет дан да пролеће буде опет
пролеће,
ласта што пролеће,
меки, топли длан,
вијорна коса њена,
крај зида јоргован,
облак бео што мине;
пролеће ће опет бити млад месец,
бујна трава, и корак уморан,
на сунцу нема песма, лепши је сан.

Доћи ће опет дан да дан буде само дан,
да опет причаш на клупи, дапричаш
ту над њеном руком, и длан јој драги уснама
својим принесеш ко некад кад си био млад.

Доћи ће дан кад куће неће више зјапит
овако срушене,
и деца разнесена, ни мајке ојађене
неће у дну ока ти стајат, овако скамењене.

Доћи ће опет дан под брестом на клупи да
причаш
како је некад било,
причаш о оном што је данас колико још
данас,
ко грозни сан само, ко несварени ужас
да је било.

Мртви ће опет бити само мртви,
ожиљк туге и опомена,
уздах кад си сам,
а не море ово просуте, невине, младе крви,
бедем необорив стрељаних груди.

Нећеш веровати да се некад тако лако
убијало,
али и умирало,
верно и лако.

Доћи ће опет дан да цвеће буде само цвеће,
и голуб само гоуб што на кров слеће,
да те прелије осмехом и заборавом,
ко што су биле речи њене,
кад пошли сте травом у корак један,
вечан и веран.

Отворићеш тад на клупи ко књигу
тајанствену срце своје,
што под тврдом кором мржње сада
кријеш,
ти што ћеш пролеће опет да видиш
на првој трави,
ти што ти чисте руке на машинки на готовс
стоје.

Дани су ко таласи,
носе те с очима упртим у озарену луку,
где би да спустиш руку,
тешку од праведног мача
(руку што лежи већ на њеном крилу),
и кажеш: “Ево ме…” и бациш преко свега
заборава свилу.

© Душан Матић

Напомена: Песму за светски дан поезије
послао Ђорђе Петковић, књижевник из Параћина

 

ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић, књижевник, Параћин

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ (БЕОГРАД, ЋУПРИЈА, ПАРАЋИН И КРУШЕВАЦ): УЗГРЕДИЦЕ НА ПАР АСОЦИЈАТИВА У ВИЗУРИ ЈЕДНОГ ЗАВИЧАЈЦА

 

МОТО-РОЛА:

Душан Матић, овде, данас,

                                                                                  узбуркаће речју масу,

                                                                                  док с висине гледа на нас:

                                                                                  И ови ће о мом пасу,

                                                                                                 распојасу,

                                                                                                 о мом гласу,

                                                                                                 расталасу,

                                                                                                 о мом кресу,

                                                                                                 умотресу…?!

 

Абстракт: Општа тема је у наслову конкретизована и сведена на неколико асоцијатива и узгредица које су се наметнуле по основу четири топонима, три Матићева и једна аутора прилога. У том четвороуглу Матић се појављује као високо актуелизован и модеран интелектуалац, довољно савремен да изазива широку пажњу јавноси: Београд са урбанистичким обновама и прекрајањима; Ћуприја са преуређењем Матићеве причаонице у округли сто; Параћин са покушајем да се нешто ново и необично каже о Матићевим песмама, а Крушевац једним својим необичним јубилејем с позивом на Матића.

Кључне речи: Душан Матић, Београд, урбанизација, Матићева причаоница – округли сто, манифест “Синтезе”, Матићев сонет (?).

I Уводне напомене.- Најпре нешто о Мото-роли која је у неку руку ауто-мото, ауто-епиграм – пошалица, узет као мото за овај прилог, a садржи информацију на коју Душан Матић може да буде јако поносан. О њему је крајем прошле и почетком ове године у Београду, у организацији Института за књижевност, одржан међународни научни скуп чији се зборник очекује идуће године. Он ће, верујем, пуно помоћи да и наш округли сто буде садржајнији, и по броју учесника и по разноврсности тема. Ја сам се определио да нешто кажем о три асоцијатива из теме „Матић данас“ и, узгред, о пар његових песама које су ми се матићевски, што значи мало искоса, наметнуле, данас и овде. Ово „данас“ нашао сам у насловима њогових дела („Надреализам данас и овде“; „На тапету дана“). Уз данас, у наслову је конкретизација „овде“, даље прецизирана на три локације: Београд, где се, као и у свакој престоници, одржавају кључне ствари, па и када је Матић у питању јер је најзначајније стваралачке године у њему провео; Ћуприју, његово родно место, где му се скоро четврт века налази  Спомен-соба и где се  континуирано у оквиру Матићевих дана одвијају бројне активности Песнику у част; Крушевац, град његовог детињства, одакле је пре педесет година (1969.) у свет послет један значајан књижевни манифест, ут то, где ће, верујем, бити објављен овај мој прилог; Параћин, као локалпатриотски чин писца ових редова који је један од све малобројнијих још увек живих људи који су имали част да га виде за живота, макар и узгредно. Уз то, имао сам част да у три наврата, по више година будем најпре пасивни па активни учесник у остваривању програма Матићевих дана у Ћуприји и Параћину, јер годинама је у овај програм Параћин био обавезно укључиван.

Настави са читањем “ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић”