Добродошли!
Овде је премијерно у суботу, 08.08.2020. године у 20:00 сати приказана ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА часописа ПоезијаСРБ број 14. у целокупном трајању од 2 сата и 6 мунута. У међувремену било је мало измена у самом снимку и ово је финална верзија. Садржај је богат и разноврстан, има поезије, епитафа, афоризама, музике… Можете је погледати поново. Надам се да ћете уживати!
Настави са читањем “ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА Часописа ПоезијаСРБ број 14.”
| Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 14, промовисаћемо по ПРВИ ПУТ ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на Facebooku и JouTube–u на мојим профилима.
Термин за промоцију је субота 8. август 2020. године у 20:00 сати.
Снимак је потребно доставити најкасније до 01.08.2020. године, како бих ја имао довољно времена да измиксујем финални снимак, који ћемо заједно гледати. Молим Вас да при снимању видео снимка телефон буде у хоризонталном положају, како бих могао да све снимке спојим у један финални. Ако буде неких нејасноћа или питања јавите ми се на наведени мејл или ме позовите. Љубодраг Обрадовић
|
Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Слађана Бундало
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО
|
| ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС у пдф-у и ако уочите неке грешке и неправилности јавите ми на мејл pesnik@poezija.rs како бих пре штампања исправио. Часопис иде у штампу 01.08.2020. године. /Уредник Љубодраг Обрадовић/ |
СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН
Сунце на истоку излази…
Ја у свет полазим!
И идем,
а пут не знам куд ме води.
Пролазим преко брда и долова,
трња и јаруга,
осмеха и фолова…
Идем, а чека ме туга!
Идем да радим…
Радим да једем, пијем, дишем…
Сокове живота
на сламку да кушам,
да живим!
О мајко, зашто ме роди,
кад живим да бих корачао,
тражећи живота смисао,
а нико га пре мене није нашао?
Живот буја!
Живот, али ЖИВОТ?
Девојке, младе и лепе,
погледе и пољупце нуде…
Љубавна искушења се буде…
Сплавови и музика,
језера и планине,
мора и дубине…
Зеница од кестена
Носим ниску од бисера
и камења,
огрлицу од дана и година,
у зеници од кестена
паперјасти облак снова.
У мојим зеницама
спаваш,
будиш се и умиваш
у сузи што гаси
огањ у њима.
Сваку ми сузу
преточиш у росу
на цвету,
сваку ледену кишу
у реку
што тече ка мору.
Настави са читањем “Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић”
Сања моја Србија
Сања моја Србија
славски колач и свећу
и породичну срећу
звони граја дечија.
Сања моја Србија
вијоре се пелене
дечје ноге малене
чеда јој најмилија.
И сања домовина
венчања и крштења
весеља, радовања
и домаћинског вина.
ЈАВЉАМ ТИ
Плете се и данас младо врбово пруће,
у шљивику горе изнад наше куће.
Јављам ти да знаш, све је по старом,
а ако посумњаш да те лажем,
не знам шта ћу на то да ти кажем.
Сад се на дугме бродови покрећу,
о дроновима ни да причам нећу…
Не знаш ти шта је то,
слично као кад птице полећу.
И шта још да ти кажем?
Хоћеш ли истину, или да те лажем?
Krv je tekla širom Srbije
na svakom drumu glava na kolcu
kad se od sultana odmetnuše dahije
zulum čine a lelek Šumadijom odjekuje
nema sna,danju mira od Turskog jatagana
Srbija postade groblje i paljevina,
u to nevreme na zboru vojvode,knezovi u Orašcu.
Svi na oružje na sretenje Gospodnje
dolazi crni Đorđe da osveti harač i klanje,
udari grom u Topoli glasno javi
Srbijo okupljaj se pod Karađorđevoj zastavi.
Podigoše sablje i knezovi i raja i povikaše
vodi nas Đorđe gde sviće sloboda,
puška širi glas Srbijo dobila si vožda
u boj Srbi udrite janjičare i buljukbaše.
Palite hanove i u okove muselime
dolazi crni zulumćari da vam poseče ćilime
neće Srbin ljubiti Turske skute
Vožd dolazi vodi delije i ustaničke čete.
Sa Rudnika šuma peva potoci žubore
gde Đorđe prođe dižu se polja i gore
sa svih strana za njim kreće Srblje
beže age i paše od Srpske sablje.
O slobode glasniče veliki junače
sada više Srpska majka ne plače,
kao orao sa visina na Rudnik si sleteo
sam Bog te Srbima Karađorđe poslao.
Srbadija se zaklinje ispod krsta
vodi nas kroz oganj do slobode
u smrt sa tobom idemo Karađorđe Vožde.
СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ
Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.
Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.
Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.
Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.
Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.
Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Није ли ово тек почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.
Милка Ижогин – Биографија
Ако се не напише неће се ни знати. Милка Ижогин, рођена Ђурић, Роћена је 1946. године у Параћину. Зaвршила је економску школу у Параћину. Није завршила студије права, али је завршила Новинарску школу на институту за политичке студије у Београду. Мајка је троје деце.
Прву књигу ИСКРЕ објавила је 1996. године. Поезијом је заступљена у Јагодинском ГОРОЦВЕТУ, ЂУРЂЕВКУ из Ражња, у антологији песмом ОСАМ ВЕКОВА ХИЛЕНДАРА 1998. године, Антологији МИРИС ПУПОЉКА И ЗРЕЛОСТИ, у антологијском избору поетског стваралаштва почетком 21 века, ПОЕТСКА ПЛЕТЕНИЦА, у зборницима НОЋ БОЕМА (од првог до данас), ГАРАВИ СОКАК (неколико година), СЕЋАЊЕ НА БРАНКА МИЉКОВИЋА, МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ, ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ Ниш. Редовно објављивана и присутна у НОЋ БОЕМА из Инђије.
Члан је Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје, затим Мирослав Мика Антић из Инђије, Књижевне заједнице Југославије, СКОР-а из Београда и члан је Удружења писаца Србије и новинар Новог пута из Јагодине. Члан је Удружења књижевника Србије.
За свој књижевни рад награђивана је са више диплома, повеља и захвалница, добитница је награде ПОЕТА ПРИМУС, културолошког пројекта Јухорско око, а за ликовну уметност и допринос на обнови свеколике српске духовности, додељена јој је СТАТУА ОД БРОНЗЕ 1999. године. Била је председник Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје. Своју књигу КРОЗ ВЕТАР издала је 2008. године. ОЧИСТИ ЗЕНИЦЕ је њена трећа књига. Живела је и стварала у Ћуприји.
У свом председничком раду имала је изузетну сарaдњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Та сарaдња је била обострана и састојала се у безбројним дружењима на књижевним манифестацијама у Ћуприји и Крушевцу. На заједничкој манифестацији ова два удружења ДУША ТРОМОРАВЉА у Ћићевцу 2019. године, Милка Ижогин је добила награду Кондир госпође Јелице.
ОСРЕЋЕНА СРЕЋА
Кад се најмање
Надаш
Она дође
И загрли Те
Снажно и бескрајно
То траје …
Осрећена срећа је ту!
Од чега је саздана?
Од искрености
Од лепоте руку
Од искрених мисли
Од среће виђења
Осрећена срећа
То су моја деца
И њихова деца
Моје љубави
Мој следећи дан
Кад се најмање
Надаш
Она дође
И загрли те
Снажно и бескрајно
То траје …
Осрећена срећа је ту!
© Милка Ижогин
Настави са читањем “Милка Ижогин – Биографија”