НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК – Љубодраг Обрадовић

НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК

бескрај и тама
у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак

волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт

Настави са читањем “НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК – Љубодраг Обрадовић”

KРИК СРПСКЕ МАЈКЕ – Драгојло Јовић

КРИК СРПСКЕ МАЈКЕ    

Зашто сте нам деци узели животе
Убили у трену дечји дан и сан,
Крвавих руку сад лутате светом,
Дрхти Српско срце над судбином клетом.

Чијом руком своју милујете децу
Или оном истом што сте нашу клали,
Пробуди ли вас у ноћи крик Српске Мајке,
Што јој дете распористе,
Мртвом челу крст урезасте.

Где ли у човеку живи звер
Или у звери човек се крије,
Како ли живи под овим небом
Неко што само зна да мрзи,
Камом и маљем жељан да убије.

Кад би могла да исприча Сава
Колико сте српских ви посекли глава,
Вековима реком плутају телеса,
Јасеновац плаче криком до небеса.

Крвнички сте занат изучили добро
Кроз вене вам змијски отров тече,
Из звери ће једном пробудит се човек
Бог вам неће дати да кољете довек.

Док костури Српске деце,
У јамама „лепе ваше“
Душом својом правду траже,
Прошло је време за логоре,
И крваве ноћне страже.

Док крик мајке Српске јечи
Крвници вам тумарају светом,
Тражећ негде мало бистре воде,
Да са руку сперу крв Српске слободе.

© – Драгојло Јовић

—————————————————————————————————

ZABORAVLJENI GROB SRPSKE DECE, ŽRTAVA USTAŠKIH KOLJAČA: Na parceli 142 na groblju Mirogoj počiva nekoliko stotina malih mučenika ubijenih na Kozari 1942. godine (VIDEO)

HRVATSKA
18.08.2019. 15:02h

Parcela broj 142 na zagrebačkom groblju Mirogoj krije tela zaboravljene srpske dece koja su stradala od ustaškog noža u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

 

ZABORAVLJENI GROB SRPSKE DECE, ŽRTAVA USTAŠKIH KOLJAČA: Na parceli 142 na groblju Mirogoj počiva nekoliko stotina malih mučenika ubijenih na Kozari 1942. godine (VIDEO)

Život nekolike stotine mališana prekinuo je zao naum Pavelićevih koljača. Istoričar Đorđe Bojanić, koji se kroz svoj rad bori protiv zaboravljanja naše istorije smatra da 90 odsto Srba ne zna da ovo mesto postoji.

Настави са читањем “KРИК СРПСКЕ МАЈКЕ – Драгојло Јовић”

ČIKO!

 

Starci često izlaze u šetnju.
Zabavljaju se u parkovima.
Gledaju izloge
opisujući šta im se sviđa na
nekom proizvodu.
Šaljivo komentarišu generaciju suprotnog pola.
Obično ne nose sat.
Obazrivo prelaze ulicu.
Vraćaju se kući što kasnije jer je dom
susret sa sobom.
Svim ovim pokazuju koliko se plaše smrti.
Straha ne bi bilo kada bi se okrenuli
i zavirili u upitno,
mukom otvoreno
mlado oko koje bez stida
plače.
Čiko, pomozi!

POETSKA KRATKA PRIČA – ČUDO

Zamišljala je da je ptica.
Nije ništa zamišljala, letela je gradom i razgledala. Znate, ona je čudna vrsta ptica – ni selica, ni stanarica. A nije mogla ni da zamišlja. Kako bi se to ptičjim jezikom saopštilo?
Povremeno bi sletetala na žbunove svoje mladosti i ostavila pero.
Nije ga namerno ostavljala , samo je opadalo.
Ljudi bi bacili po pogled -dva i šapnuli “lepa ptičica”.
Zašto su to činili? Pa neko je ustrelio olinjalu pticu, ali je nije bacio..ne; bio je “prisatojan”. Iskopao je grob, napravio spomenik od ruža u procvatu i na trn okačio sliku ptice dok je još bila ptić.
Taj “neko” nije ni pretpostavljao da ptice ne umiru! Eno, gore, još se vide krila kako po oblacima ostavljaju nešto nalik na poeziju.
A ona… zamišlja da je živi pesnik… zaista čudno… zaista…
(a ko tvrdi da čuda nisu jedina moguča? Ko?)

ODANOST

Moj prijatelj ima prijatelja
koji se nikada ne odvaja od njega;
Zajedno pričaju,
zajedno ćute.
deli sa njim
bogatstvo i tajne.
Mesec mu je,
i Sunce, i vetar.
Ne zamera mu ništa,
niti ga povređuje.
To je doživljaj za
žive rane i krvoslap.
Jutros sam videla
kako je sišao sa njim
negde daleko,
tamo duboko
u cilj odanog prijateljstva
Grob

ODMOR

Krećem na odmor.
Molila sam za veće vozilo da bih sve muke i nevolje udobno smestila .
Ne mogu ih ostaviti nikome.
Navikle su da se ne odvajamo, tako lakše provodimo i noći, i dane.
Upoznale smo se kako su se rodile. Ljuljuškala bih jednu, pa drugu i osećala da im prija.
Sada, vezane smo tako čvrsto da se predstavljamo kao rođake.
Crtaju mi poruke po moždini kada se uspavam, pa i u snu ostajemo zajedno.
Poseban je razlog što ih i na letovanje vodim:
ako me talas proguta, moraću bilo kako da se izvučem jer će na obali plakati i dozivati me do beskraja!

Kolona tuge

i ništa nije kao prije

bježimo cestom oluja nas bije

tuđi sami preplašeni

kome smo se zamjerili

kolona duga a još veća tuga

gladni žedni bosi

lede nam se kosti

plače nejač, stari suze rone

zar da ostave gdje su svoj na svome

sin im je na straži

koju tuđin gazi

nepravda je velika stradanje se pamti

nemoj neko da se usudi sve ovo da zaboravi

i dok gori svjeća u novoj tuđini

majka tiho moli da prestane da boli

Zagrljaj-Aleksa Stojčić

Te nežne ruke,

oslobode me muke,

čuvaju od buke,

u njima nikada nema frke.

 

Toplina tela,

ljubav kao da se rađa iz pepela.

Radost u duši,

sve prepreke ruši.

 

Radujem mu se svakoga dana,

posle njega zaceli se svaka rana,

od njega iskrenost je sazdana,

zagraljaj nema mana,

reci laži i prevara on je brana.

 

Trčim u naručje,

jer ne znam drugčije.

Osećaj sigurnosti,

šake bez grubosti,

osećaj prelazi u stanje ludosti.

 

Osmeh na licu,

posadili smo sreće klicu.

U očima sjaj,

glasno govore: ,,Nikad ne odustaj!’’.

 

Volim da grlim

i volim da me  grle,

jer samo tako

izgradicemo zamkove i kule.

 

Dan bez njega je izgubljen,

mozak pogubljen,

čovek je u zagrljaj prvo bio zaljubljen.

 

Definicija čvrste veze,

iskren zagrljaj bez obaveze,

to je simbol: prave lepote,

jedine i neponovljive dobrote,

šlaga na vrhu torte.

 

Tražimo prave ljude,

iskrene i lude,

da sa njima podelimo taj osećaj,

kojem nikada ne želimo kraj.

 

Neću prestati da grlim ljude,

neka bude kako bude,

to je deo moje iskrene požude,

zagrljaja neka bude svugde.