Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском


Др Бранко С. Ристић, рођен је 1961. године у Великом Шиљеговцу (Крушевац). Основну школу и Гимназију завршио је у родном месту и Крушевцу. Студије књижевности и магистериј завршио на Филолошком факултету у Скопљу. Постдокторске студије завршио у Софији, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради на Учитељском факултету Универзитета у Приштини (Косовска Митровица).Пише поезију и прозу. Бави се научним радом, преводи са бугарског, руског и македонског језика. Објавио књиге: Поезија: Анатомија једног зашто?, Долази чекање, Ни име на себи, Распет у сну, Молитва за Косово; Студије и огледи: Ванчо Николески (отац македонске књижевности за децу), Бајке (интерпретација српске народне бајке у млађим разредима основне школе), Рецепција књижевности за децу, Интерпретативни метод и нумеричка закључивања у поезији Пеје К. Јаворова (време, симбол, боја), Дидактично и литерарно у поезији и прози за децу Ванче Николеског, Тумачење лирике (студије из српске и бугарске књижевности), Тумачење књижевности за децу; Преводи са македонског: Панорама македонске поезије 1965 – 1995; Димитар Башески: Тестамент (поезија); Бранко Црвенкоски: Небеска места (поезија); Преводи са бугарског: Никола Вапцаров: Песме (двојезично), Д. Х. Ч. Чудомир (пет књига прича), Веселин Стојанов (роман), књиге поезије: Грише Трифонова, Маје Далгачеве, Ивана Матанова, Сибиле Алексове, Светослава Георгијева, Ивана Габерова, Михаила Белчева.Члан је друштва књижевника Војводине, члан Савеза бугарских писаца и редовни члани Бугарске академије наука и уметности (БАНИ). Добитнок је Златне значке КПЗ Србија, Међународне награде за књижевност НИКОЛА ВАПЦАРОВ.Ради на Учитељском факултету Призрен у Лепосавићу. Живи и ствара у  Великом Шиљеговцу и Новом Саду.

 

Др БРАНКО С. РИСТИЧ е роден през 1961г. във Велики Шилеговец  (Крушевац). Основно училище и гимназия завършва в родното си място и в Крушевац. Литература и магистратура завършва във Филологическия факултет в Скопие. Докторат завършва във Философския факултет в Нови Сад. Работи в Учителския факултет на Университета в Прищина (Косовска Митровица).
 
Пише поезия и проза, занимава се с научна работа, превежда от български, руски и македонски език. Издал е книгите с поезия: „Анатомия на едно защо?”, ”Идва очакване”, „Безименен”, „Разпнат насън”, „Молитва за Косово”, изследвания и есета: „Ванчо Николески” ( баща на македонската литература за
деца),”Приказки”(интерпретация на сръбски народни приказки за основното училище), „Интерпретативен метод и мислови мотиви в поезията на Пейо Яворов(време,символ,цвят), „Дидактика и литература в поезията и прозата за деца на Ванчо Николески”,”Тълкуване на лириката” (студии за сръбската и българската лирика), „Тълкуване на лириката за деца”.

Преводи от македонски: „Панорама на македонската поезия 1965-1995, Димитър Башески:”Завет” (поезия), Бранко Цветковски „Небесни места” (поезия). Преводи от български: Никола Вапцаров:”Песни” (двуезична), Д.Х.Ч. Чудомир (пет книги притчи), Веселин Стоянов (роман), книги с поезия на Гриша Трифонов, Мая Дългъчева, Иван Матанов, Сибила Алексова, Светослав Георгиев, Иван Габеров и Михаил Белчев. Член на дружеството на писателите на Войводина, член на Съюза на българските писатели и редовен член на Българската Академия на Науката и Изкуствата(БАНИ). Носител на златна значка на КПЗ на Сърбия и намеждународната награда за литература”Никола Вапцаров”.

Работи в Учителския факултет на Призрен в Лепосавич. Живее и твори във Велики Шилеговец и Нови Сад.

МОЛИТВА ЗА КОСОВО

10

Знам Господе доброта је
Твоја велика велик си
Ти, мој Господе у
праштању.
А што је људски створ на земљи,
до Божји слуга и раб Божји,
 којега Ти створи удахну му
живот, па пусти у свет.

Хвала Ти, Господе на
свој благодети што
је изли у нас. Хвала
ти и за срџбу, да ње
не беше,
не бисмо знали
да смо грешни. То
нас врати молитви и
вери Православној.
Опрости Оче,

а ми нећемо заборавити, Хвала Теби,
Пресвети на свој Љубави и благодети
до сада што нам даде. Али те још ово
молим, Господе сачувај нам нашу
Свету Земљу Српску и сатри некрста.
Свјати Боже, Свјати Крепкиј,
Свјати Бесмертни помилуј
нас.
Настави са читањем “Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском”

КОЛКО Е МАЛЪК СВЕТА односно КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Поезија српских и бугарских песника

Одлучили смо да у наредним данима у издањима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то: сајту www.poezija.rs, и у часопису за поезију ПоезијаСРБ представимо једну изузетну поетску књигу у припреми КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ односно КОЛКО Е МАЛЪК СВЕТА за коју пишу песници из Крушевца и Хаскова. Књигу су припремали: Регионална библиотека “Христо Смирненски” из Хаскова и Културни центар Крушевац (у коме сам ја у то време, 2012. године био директор, а затим главни и одговорни уредник).

За почетак ћемо навести по имену и презимену све песнике који су објављени у пробном примерку књиге који је промовисана у Хаскову 7. 9.2012. године у Регионалној библиотеци “Христо Смирненски” из Хаскова под називом Премиера на литературен алманах “Поетите на Хасково и Крушевац”.

У књизи пишу:

  • Песници из Хаскова: Августина Янкова, Божидар Грозев, Ели Видева, Христо Лалев, Ивайло Балабанов, Мина Борисова Карагьозова, Нина Момчилова, Петър Марев, Петър Ванчев, Петър Василев и Росица Станева.
  • Песници из Крушевца: др Бранко Ристић, Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Јелена Протић-Петронијевић, Љубиша Бата Ћидић, Љубица Петковић, Момир Драгићевић, Небојша Лапчевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Снежана Драгићевић и Мирослав Мића Живановић.

Све песме су са српском преведене на бугарски и обратно са бугарског на српски језик. У наставку, наредних дана на овом сајту представићемо по једног песника са биографијом и поезијом на оба језика: српском и бугарском./Љубодраг Обрадовић/

Настави са читањем “КОЛКО Е МАЛЪК СВЕТА односно КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Поезија српских и бугарских песника”

ТВОЈА УЛИЦА – Богдан Јевтић

ТВОЈА УЛИЦА

Сви путокази моји,
воде ка
улици твојој.
Руке раширене,
спремне,
за загрљаје искрене.

Застајао сам
испод твојих прозора,
и отвореног балкона,
да ослушнем мелодију
твога гласа,
која ми душу таласа.

Настави са читањем “ТВОЈА УЛИЦА – Богдан Јевтић”

Naslov knjige kao sudbina jednog naroda – juGmedia

DRUGI PIŠU: Naslov knjige kao sudbina jednog naroda

Autor: Zoran Jovanović

Objavljeno: 09.01.2021.  u 13:14
Na Badnji dan, u javnosti se pojavila prva zbirka pesama Dragana VeličkoviĆa iz Velike Sejanice, koja već sam naslovom privlači ozbiljnu pažnju ljubitelja poezije širom Srbije.  „Na hlebu i vodi“, naslov je ove knjige poezije, koja gotovo sudbinski oslikava život ljudi, radnika i seljaka koje Veličkovic  sa mnogo emocija opisuje u svojim pesmama. 

Настави са читањем “Naslov knjige kao sudbina jednog naroda – juGmedia”

НАГРАДЕ – Књижевни конкурс ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021.

ВИРТУЕЛНО ПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА ЗАКАЗУЈЕМО ЗА 14.02.2021. ГОДИНЕ  и то Уводни део у 18:15 сати, Награде у 18:45 и забршни део у 19:15 на  www.poezija.rs и на YouTube .

Због дужине снимка и боље сихронизације слике и тона видео смо поделили на 3 дела: Уводни део, Награде и Завршни део. Нудимо Вам и измиксовани аудио запис целог програма, који можете преслушати кад пожелите.

Препоручујем Вам у сваком случају и видео и аудио варијанту јер свака има своје предности…

Одлуке жирија на конкурсу
ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021
Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 9 до 11.2.2021. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Мирослав Живановић, песник – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан; Слађана Бундало, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је следеће одлуке:

 

https://www.poezija.rs/a-knjizevni-konkursi/ljubav-i-vino-vecita-inspiracija-2021-najava-za-16-02-2021-u-1815/
ЉУБАВ И…

Posted by Ljubodrag Obradović on Четвртак, 11. фебруар 2021.

Настави са читањем “НАГРАДЕ – Књижевни конкурс ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021.”

ДЕВОЈАЧКЕ СУЗЕ – Душан Комазец

Поноћи без речи, дани без видика.
Ко може да спречи немир који лута
кад у свакој сени обрис драгог лика
нестаје и бежи од светла крај пута?

Молитвом подиже полен са даљина,
разбуђује задње чежње на умору.
Похита ненадно тамо где је тмина
да му повод буде буђења у зору.

Трепере још снене, расплинуте росе.
Упијају мирис земље влажне, црне
док благим додиром расплетене косе
милују га нежно.Ноћ бескрајна трне.

Запаљена искра ко’ латица цвета
у очима сненим, па још једна нова.
Дан им прохујао са мирисом лета
на крилима јужних, пијаних ветрова.

Стигла позна јесен, ромињају кише.
Данак мамном лету суро време узе.
Најлепше стихове хтела би да пише.
На папиру, само девојачке сузе!

(C) Душан Комазец

НЕЧИСТА КРВ – ЧИСТО РЕДИТЕЉСКО УМЕЋЕ – Драгослав Граочанкић

ЧИСТО РЕДИТЕЉСКО УМЕЋЕ

Премијера драме НЕЧИСТА КРВ Борисава Станковића на Великој сцени Народног позоришта у Београду, 12. априла 2019. године – Редитељ: Милан Нешковић. Адаптер: Маја Тодоровић

Ко је веровао да мекана и господствена Борина душа, расплакана после кафанске упадице да са својим сељачким темама са обода српског географског простора и слабим познавањем правописа неће нигде стићи – може изнедрити непатворену, дивовску књижевну снагу и минуциозну психолошку опсервацију, те донети на српску књижевну сцену моћне, громадне, титанске, никад показане ликове и њихове опаке односе, незабележене у светској драматургији!
Упадицу је по писменом сведочењу поузданог Синише Пауновића, у освит 20. века изрекао у Скадарлији чувени драмски писац и лисац Душан – Дуја Николајевић, чије су се социјалне драме на сцени Народног позоришта гледале на „карту више“, а онда конкурисале Нушићевим комедијама, па је тако био ауторитет и за оне чија су имена у том трену далеко надмашивала Борино. Иако су највећи зналци српске драмске књижевности још зарана Бору придруживали онима који обећавају, мишљење и свест о Бориној светској књижевној вредности нису одвећ брзо сламали неверицу да је такав писац баш Србима запао. Ни Скерлићев чувени позитиван приказ премијере/праизведбе КОШТАНЕ у Народном позоришту није београдску књижевну чаршију могао довољно опоменути на писца који је у њу рупио! Чемер, бестијалност, агресивност, усијана жеља за дохватањем, по било коју цену, женске лепоте, пути и љубави, здружени са самоуништењем и бруталним насртајима на туђ (али и свој) живот, изронили су пред запрепашћене гледаоце којима ни на крај памети није било да таквих ликова и таквог поимања живота може уопште бити, поготово у тим домаћинским српским пределима познатим по марљивости њихових житеља, патријархалном реду и радиности. Борини ликови и њихови ломови застрашивали су (надилазили су оне из КОШТАНЕ који су се још могли разумети и уз песму лакше прихватити) и гледалиште и критику, а нарочито оне који о тој снази, проклетству, анималности и усуду нису могли ни са сцене да буду информисани, све и да су са ње добијали увиде у врхове светске драмске књижевности које је Народно позориште тада усцењивало. Призоре из те велике, туђе драмске литературе сви су држали за магловите и измишљене, а Борине сцене за могуће, стварне, преписане из самог живота, па им се због тога крв ледила у жилама!

Настави са читањем “НЕЧИСТА КРВ – ЧИСТО РЕДИТЕЉСКО УМЕЋЕ – Драгослав Граочанкић”

ЗАШТО ? – Љубодраг Обрадовић

 

ЗАШТО ?

Зашто се будим мислећи на тебе,
кад је пролеће и другу виђам?
Зашто ноћи проводим ко месец,
кад се теби та светлост не свиђа?

Зашто пишем песму
и желим да је прочиташ?
Зашто кад си ти млада
и по машти не скиташ.

Зашто минуте и вечност губим,
гледајући чари сјајног ти тела?
Зашто варам своја осећања?
Кад си то и чиме ме завела.

Да ли је то само жеља за новим,
прост нагон још једна обмана?
Да ли за тобом за будућност горим
или те у пролазу ко и друге волим?

Одговор је сасвим прост,
судбина је то.
Ти си мој најслађи сан
и увек ћу те волети,
јер те данас волим.

Настави са читањем “ЗАШТО ? – Љубодраг Обрадовић”