Добродошли!
Photographer: Tarlan Bayramov
Creator and copyright: Saša Milivojev
Saša Milivojev is a famous writer, poet, journalist columnist and political analyst… One of the most read columnists in Serbia, he is the author of five books, and numerous columns published in various daily newspapers. He is the author of the novel „The Boy from the Yellow House“ and of political speeches. His work has been translated into around twenty languages across the world.
Visit website: www.sasamilivojev.com
ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА Сви по некада добијемо инспирацију. Свима се по некад јави клик у глави. Свака песма има свога читаоца. Моје песме настају у првом трамвају. У трамвају путници док по мало дремају. © Јасмина Димитријевић |
 ЗАЈЕДНО Са нама кроз дане Кроз тугу и смех Јер сви смо ми људи Уместо светла Не брините децо С љубављу и вером © Даница Димитријевић-Петровић |
THERE IS NO MORE POETRY, IT’S OVER
The sun has stopped.
The mankind has fallen
Evil has carried the day
Blowing the angels away
One and all is just as lonely
The lost are wandering the world
Abandoned, heartbroken
Their traces, as if they never were before
There is Love no more
Somewhere, away from the wicked
Night is yearning for the sun
Where the endless pit finishes
Where the dream extinguishes
The wound has healed
The song rendered speechless
In pursuit of redemption
Poet was left voiceless.
Where there are no tears
no shoulder to cry on
no time to repent
no chance to forgive
Where there is no misery
Where stops all joy and treachery
What will be will be,
Not even a whisper of a prayer to sound
There is no more poetry – ring the curtain down.
.
Translated by Ljubica Yentl Tinska
Прочитајте више о самом догађају
|
Настави са читањем “КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково”
Konačiti u sjemenju ljeta
u drvoredu usamljenih
sa glasom tvojim
Септембар летње дане
скратио, па к’ јесени хрли.
Краљица најлепших боја
чека зору да сване,
јер тежи да пригрли себи
природе радове ране.
Танана душа моја
препуна разних хтења
с’ мајком се природом стопи,
а јесен најбољи сликар,
сва надахнута и с’ жаром
ту исту природу мења.
Док ходим стазом детињства
све око мене трепери.
Румена боја листа
жели још дуго да траје,
па неће да одлепрша
у бескрај, ка земљи црној
са гране што живот јој даје.
Суза у оку блиста
од среће, не од туге,
јер волим, а не знам зашто
јесење ноћи дуге?
Можда због звездица сјајних
које ко’ свици у шуми
баш свако вече пламте
и желе заједно са мном
чаробну јесен да памте?
U onim noćima usahnu skalini
Visoko izraste bijelina
Vrtnih ruža i ti usneš
U tamnim ogledalima
Настави са читањем “GONIČI U TVOJIM NOĆIMA – Mirko Popović”
БАЛЕРИНА
Твоје црне очи и покрети
Говоре ми ко си ти
Нежна и прелепа
То сад осећам
Док те гледам ја
Знам да постојим и ја
За сада ти си мој сан
Док те сањам
Ноћ ми дође као сунчан дан