Добродошли!
Решио се Растко трона
и земаљске бедне славе.
Више воли јеку звона
него круну поврх главе.
Лечио је боне људе,
учио је српску децу
да нам царство вечно буде.
Хвала њему, хвала свецу.
На Врачару Синан паша
спали мошти Светог Саве
да утихне вера наша,
ал’ још јаче Срби славе.
Векови су прохујали
у голготи српског рода,
ал’ моћници нису знали:
Светосавље је слобода!
Gordi je kamen od reči nad nama,
čeka te tama u znaku svom;
U lepoti koja čami sama.
U ljubavi koja nema dom.
Pričekaj na sreću u noći,
kad zvezde spevaju stih o nama;
Možda ćeš sam, iz pepela doći
na kočijama bez srama!
Kao oluja, nek zaori se smrt!
Što crnim slovom obeleži nas,
ne pružaj ruke u daleki vrt,
jer pod cvećem leži spas.
Zaćuti o nadi na velikom tronu;
Možda Bogovi daju nam znak.
Kad sva čekanja i poljubci klonu,
reči će biti svetlost za mrak . . .
НОВИ ДАН, ДАН ПАТЊЕ
Вечерње небо тамном плавети се своди…
звезда по звезда се пали… сазвежђа цела
Даница и Месец у трену заблисташе.
Само у оку мом, изгледа.
И већ корачам миришљавом, цветном ливадом:
расплићем уплетене, угрљене цветове.
Зазујале пчеле, зашаренили лептири, просуо мирис…
рај се спустио и полегао по Божјој земљи.
Опише ме мирис и лепота, нека Божја снага
и у том заносу потрчах пољем испуњен моћи:
оном уплетеном, угрљеном цвећу падаше латице
и све: пчеле, лептири, бубе утихнуше… мук.
Раширених руку винух се у плавет неба
до Сунца, чини ми се, за јатом распеваних птица.
Понесен лепотом и песмом, прилегох на облак
да сакупим снагу за још веће висине, далеки пут…
Зрак јутарњег Сунца роди Нови дан, дан патње:
погледах у ноге: безосећајне, немоћне… мртве ноге.
Кроз зрак излазећег Сунца заискри крупна суза…
паде у прашину, с е што је душа претвори се у блато…
Дуле Пауновић Мајданпек 25. јануара 2021.год
СВЕТИ САВА
Чуј ме, Христе Боже! Ја, твоја слушкиња патим
и на рубу пропасти одавно се клатим.
Зло ми Свето одузе! Зло ми боли даде!
Чуј ме, Христе Боже! Пружи трачак наде!
О, где ли си нестао, Анђеле Чувару?
На леђима терет поста искушење
-срце поднет’ неће. Тражим искупљење.
О, где ли си нестао, Боже, господару?
И у тмини себе, где дуго ме нема
остала је нада да ће бити боље,
остала је нада и ова поема…
Чуј ме, Христе Боже! Имај миле воље.
Немој ме се одрећи, немо сузе зборе
и икона заплака.Погледах ка горе.
Тада видех светлост што донесе мира,
што отера демоне и осећај хира.
Та икона Свеца као да ће рећи,
као да ће прозборити и савете дати,
„Буди мудра, дете, ти мила си срећи,
твоја душа нема због чега да пати!“
У чуду сам, станем. Да л’ сан је ил’ јава?
Прекрстим се, помолим, беше Свети Сава.
Па полако, венама, проструји ми вера,
нови живот започе, моја нова ера!
Дух поново оживе – прођох васкрсење,
Свети Сава од тад’ значи ми спасење!
u modri beskraj u kojem
ne diše zemlja
uramim zatišja
zimskoga dana.
Настави са читањем “SVATKO IMA SVOJ PROPLANAK – Mirko Popović”
Pesmo ne škrgući zubima!
Ne budimo na ljubavi škrti;
Ovaj će cvet plakati večno
odan zvezdama u tuđoj smrti.
Skladu nesklada crna,
tvoje oči krojač rubi.
Senka igra po nožu kao srna,
al ne seče mrak usna koja ljubi.
Srećo, ti ne skrivaj mene
iza kulisa mekane kiše,
već pod nebom u otvorene vene,
saspi melodiju koja mnome diše!
dok preko tvoga praga ne protječe vrijeme
niti se glas udaljenih vječnih bregova
otkamenjuje
Настави са читањем “DISATI S TVOJIM ZAUSTAVLJENIM TRINAEST – Mirko Popović”
ПЛАНЕТО ПЛАВА
Каква ли те превара покреће,
кад са собом вртиш толико несреће,
од када се плава у свемиру видиш,
нагрђена, за туђе се стидиш.
Хоћеш ли се икад,
окретати чила,
одагнати немир
и бити идила.
На небу нага,
бескрајем се храниш,
небеска сага,
ко` да неког тражиш.
Кратак осврт на пјесму:
Намјера ми је да са пјесмом од младости нит повучем и наставим све до старости и клупе у парку. Из ове пјесме издвојио сам другу строфу, у којој уједно спајам све незвано што у старости долази! И хладилом оковано тијело и преплашен поглед од сретања! А вријеме као поток жубори, из шумског се извора разлије и настави да вијуга, у рукавцу застане и кроз равницу преко каменог облутка у даљини као понорница нестаје! У пјесми сам упоредио старост са кратким корацима и живот са временом које незауставно пролази, испраћа и дочекује. Када се тијело од кратких корака умори, године су старост савладале. Уморан сам од кратких корака!
ЧОВЈЕК И СМРТ
Човјек је борац који побједе слави и до посљедњег се трена смрти не предаје!
МИР И ТИШИНА
Истрошен од кратких корака,
И вида који гасне
Посрћем и тражим купу у парку,
Да дрхтан тијело одморим,
И одбјеглу снагу поново вратим.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
У мени све замрло,
Хладило лице оковало,
А поглед као да ноге има,
Стидан од сретања у страну бјежи,
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Некад сам у пролазу
Баш на овом мјесту,
Крајичком ока, стидно
У бијеле косе гледао,
И шешире до пола главе упале
Што брадом и рукама дрхтним
Штап чувају.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Ево, и ријеме је промјенило боје,
На гранама лишће пожутило
Као слике из прошлости моје.
Или се небо није умило,
Или су криве наочаре сузне.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
О, моје памтило очајно
Да ли сам врата закључао,
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила.
Мир и Тишина!
/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/
SIGURAN SAM
Siguran sam,
Onaj glas milog Andjela,
Jutros što jedini ispuni
Sva naša čula, magle potera
I donese nadu, a snivao nisam,
To Ti si bio.
Siguran sam,
Ponovo braniš nejač rodjenu
Na zemlji ovoj jada i tuge,
Ovde gde radosti postaše nejasne,
I tudje i druge,
Daleke od razuma,
Daleke od nas.
Siguran sam,
Pomažeš pravednim da pute pronadju,
Otvaraš ponovo skrite vidike,
I mene vodiš na pute daleke,
Najmilu ponovo, opet, da vidim,
Nju najlepšu, dobru, najtoplog srca;
Da opet budemo čarobne, bliske,
Najlepše pesme najdražih duša…
Pa hvala za pravce i dane što dodju.
Siguran sam,
Uvek ćeš biti najlepša zvezda,
Nju samo gledam, onu što čujem,
Onu što volim, u srcu čuvam.
Hvala ti Andjele za sve što činiš,
Hvala na svemu,
A ja to znam.
Darko,
Bgd, 24. jan. 2021.
