У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ – Андреја Врањеш

У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ

Ко се песником роди,
животом га радују ситнице,
с душом нежном живи као с грешком,
чуде му се куће и улице.

Залутао у буци простоте,
утеху –  светлост, стиховима боји,
живот цео крвари  песмама,
не намиче себи, јер  не зна да броји.

ОДЈЕК  У  СЕБИ

Ветар је разносио немире,
осмеси се множили у кланцима додира,
мириси  примали као гости,
враћао је тренутке из далеких прича.
Како живети јасно у мутно време, питао је себе.
Ломили му труд тихи и они прости,
вечно журио у сусрет себи,
да случајно тужан закаснио не би.

Настави са читањем “У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ – Андреја Врањеш”

ВИХОР- Душан Комазец

Огрезо у снази и бескрајно стамен,
с урликом што руди на врхунцу моћи
пред собом све ваља и док пршти камен
односи све чежње и сан летње ноћи.

Маме га даљине,па прикривен шумом
као ловац дрски прикрада се плену.
Охолошћу својом и силним зулумом
разбуђује зору, мами чедност њену.

Пустолов у души и бременит злобом,
неуморан као снови над узглављем,
хтео би тишину да учини робом.
Тек зачету битку да прогласи слављем.

Узалуд га прате у бескрајном низу
муње громовите и облаци снежни.
Разгали му душу плач дечји што близу
заруди, па вихор поста лахор нежни.

ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН – Драгојло Јовић 

ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН
 
Ој Србијо, моја мајко драга,
И Топлице завичају мио,
Анђеоска крила опет ми трепере
На кућноме прагу, људи моје вере.
 
Веровао ја сам у слободу душе,
Тих година кад сам у свет крено,
Желео да видим човека без јарма,
И висину жеље људских идеала.
 
Причали су тада да сам “луди Раде”,
Што по свету скита, Богу дане краде,
И да само неке, црне песме пише,
А да нико овде не станује више.
 
Широка су била поља мојих жеља,
Али младост је хтела много, много више,
Да песмама мојим из дубине душе
И народу моме помогне да дише.

Кад вечерас ту, на огњишту моме,
Са небеса плавих гледам у вас, браћо моја мила
Ево опет знадем да сва хтења моја,
Никад нису пала ни залудна била.

Настави са читањем “ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН – Драгојло Јовић “

Две народне песме: Благо мени и теби девојко и Живела СРБИЈА!

На једној приредби у Великој Ломници код Крушевца, пре десетак година велики мајстори музике: Драган Миљковић – певач, Радомир Јовановић – певач, Вуле Радмановац – хармоника и Зоран Милосављевић – фрула извели су ове песме.
Драган Миљковић – певач и Вуле Радмановац – хармоника
Радомир Јовановић – певач; Вуле Радмановац – хармоника и Зоран Милосављевић – фрула

Noćni tragovi

Još jedna noć
na licu boru ostavlja
kao vajar se vraća da
završi započet kip,
iskleše još neku liniju
juče zaboravljenu.

Još jedan vrtlog od misli
vuče za sobom sjaj iz oka
u noć koja se stapa sa
tamnim dubinama duše
plačući bez glasa.

Gube se mrvice sakupljene
na stolu tuđih želja
ostavljene za gladne ptice
promrzle od studi i slabe
za let na sunčan jug.

Ističe zadnja kap nadanja
skupljenih u ibrik stari
napukao od vremena i
kruženja od nemila i nedraga
ostala su samo parčad sjećanja.

Još jedna noć
đerdan od sati niže
jutro je sve bliže
novi se radja dan
dok umire neodosanjan san.

( jedna od pesama sa prvog sajta )

Rov

svežina već prohujalih strasti
jošte leži u zemlji kraj mene;
čekaj me pesmo, krvavi, saborče –
od tvog mesa ljubav ću krasti.

kao da je rat i ona hladna polja
zavejana maglom i barutom;
ti me ljubiš, najhladnije ženo –
nebesa, i gola od mene si bolja.

ja ispisujem preko očnih kapaka
pesmu poslednje kapi krvi, znoja;
a ti leti prevarena munjo –
kao da nikad nisi bila moja.

kao hladni dodir tvoga mesa
svežina prohujalih nadražaja;
u najhladnijoj zemlji, moja pesma –
bez tebe ostaje bez sjaja.

Sretna kao baklja

Danas sam sretna poput goruće baklje
Podnila sam žrtvu
Prolila sam suze i utopila neprijatelje
Talent sam zadržala u srcu
onaj koji ne možete vagati na vagi
Vratila sam svoje najmilije na njihovo mjesto
Stavila sam nekoliko lokota kako ih nitko ne bi ozlijedio
danas sam sretna poput goruće baklje
jer je ostalo pet minuta
do velike pobjede.