“ВИДОВДАН 2021 – ПоезијаСРБ” & СУПЕС

После једногодишње паузе, ове 2021. године манифестцију СУПЕС реализоваћемо поново у месецу јуну 2021. године под именом “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ” и то у два термина и то:

  • 1. Виртуелно представљање 28. јуна 2021. у 20:00 часова на сајту www.poezija.rs, односно на youtube, свих песника који су послали своју поезију на конкурс “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ”;
  • 2. Одржавање СУПЕСА у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару (у термину који ће накнадно бити одређен, зависно од здраствених околности везаних за Ковид 91) и на коме ће моћи да учествују и победници са конкурса “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ” у обе категорије (млади и одрасли песници)…
  • Све детаље и сам конкурс објавићемо до 15. маја 2021. године на сајту www.poezija.rs .

До тада погледајте како је изгледао СУПЕС 2006. !

У Дому културе у Треботину 2006. године одржана је и манифестација СУПЕС 2006. Манифестација се традиционално одржава сваке године у оквиру ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, која се у мају одржава у Дому културе у Треботину и етно кући Слободана Стојановића у Жабару,  почев од 1997. године). Од 2013. године у манифестацију се активно укључује као суорганизатор новоосновано Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Погледајте како смо реализовали СУПЕС 2006. године заједно са изложбом слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2006.

Настави са читањем ““ВИДОВДАН 2021 – ПоезијаСРБ” & СУПЕС”

ЗИМА- Душан Комазец

Прекрива зима обрис јесени сиве,суре,
јер мекан као душа тихо провејава снег.
Друмови болно јече због коња који јуре
да пре сутона раног стигну на далеки брег.

Образи дечји пламте док сенке хитре језде,
па им у оку блиста дрворед златних јела.
Певају песме нежне, једно уз друго се гнезде
и траже у даљини обрис маленог села.

Испред њих црна сенка. Ко’ хрт за жељним пленом
одважно смешним трком проходи нестали пут,
лајави авлијанер који долином сненом
ниском растињу љуби одавно увели скут.

Кућерак сам у даљи. Пред њим моћан ко’ земља
салашар стари маше, нуди им грлени смех.
Од туге да л’ је саздан, ил’ чудесног безвремља?
Шта је самоћа моћна,да л’ благослов или грех?

Отац стамен ко’ стена нежним погледом зари
чуперак, што испод капе изниче као цвет,
док у немој даљини гаврани црни, стари
вију по небу суром свој, можда последњи лет.

Недалеко од села сумрак их нагло хвата.
Са дахом ледног ветра мећава креће снежна.
Мајка бела од снега широм отвара врата,
испреже коње, љуби дечија лица нежна.

Уз одсјај петролејке, са шољом врућег млека
крај старе, топле пећи тону у најлепши сан.
За њим пристиже други баскрајан као река.
Јутром их буди нови, сунцем необљубљен дан.

РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА – Драгослав Граочанкић

 

РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА

Ни макац!
Довде је некако ишло,
сада одједном – тајац.

Лако је кад иде,
кад једну реч
сустиже друга,
кад је од њих
несносна хука,
кад неко други
пише, јавља
води преко сваког јаза
и бука.

Хајд’ сад,
кад је све стало
и онемоћало,
кад нема ниједне птице,
макар једнокриле,
а некмоли виле.

Шта сам и коме
згрешио?!
Увек сам други образ
окретао,
кога све нисам гађао
хлебом!

Настави са читањем “РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА – Драгослав Граочанкић”

У сусрет Струшким вечерима поезије

Светлана Ђурђевић – У сусрет Струшким вечерима поезије

ЈА

У сиво свитање мрзим себе.
Двоумим се, ломим, кидам душу
и вапим за далеким, чврстим
и сигурним дланом безбрижности.

У том утрнулом часу бесне борбе
благословеног мрака и раздевиченог дана,
олуја бола струји и пустоши ме
и боли, како само сурово боли!

И боли, и носи, и губим,
губим највреднији део себе,
а подмукло кукавичко свитање
цери ми се у лице и
све више разголићује.

И осећам како ме бесна олуја бола
истискује из мирног мора спокоја
и одваја од усидреног брода
равнотеже и варљиве,
као кула у песку, изграђене среће.

У сиво свитање стојимо, голе,
једна наспрам друге –
истина и ја.

Настави са читањем “У сусрет Струшким вечерима поезије”

Један испуњен дан

Јована Живковић

Мислим да је данас
Сунце прикрило читаво небо,
Поносно стајем под њега, стављам наочаре
И свет гледам својим очима,
Корацима лаким тад газим булеваре
Срца пуштам бас и премотавам на најјаче,
Иде моја најлепша песма,
Враћа ме срећама,
Брише освајаче,
Води победама,
Срцем ме даје овом тренутку,
Враћа ме сећањима,
Тад грабим их и хватам  под руку,
Тражим смирај да их сакупим,
Да се не уплаше пред лепотама,
Да до срца мог дођу у муку,
Да немире одвуку,
И појачају у оку сјај,
Да не побегну,
Да их мисли не растргну,

Настави са читањем “Један испуњен дан”

pesma protkana sumrakom

tvoja je kuća
bila na bregu
večno odana
mraku i snegu
za tvoje se
misli kaže
da pri mesecu punom
lepota zna
ženski da laže
sumrak je opkolio
tvoje šume
dan ti nikad
ne prilazi
vele da se plaši
i da ne ume

tako grandiozno peva
svetinja glasnik večnog znanja
što u nemir
i vrućicu tera
boli i kad šušti lišće
pod dodirima
uličnog fenjera

u daljini znaš da potok
protiče pod stopama duha
pesnik je egzotičan
ma koliko
čamio i voleo
u svetu bludnom
on je zlatni otok

i njegov je sumrak
što ti kuje
pesmu na rastanku
kraj basamka
uši mu trnu
od ljubavi
prestaje da čuje
svoj poziv i nemilu dušu
sobom truje

Лесковачки културни центар – КОНКУРС за најлепшу песму написану на дијалекту

Лесковачки културни центар
расписује КОНКУРС
за најлепшу песму написану на дијалекту

 

Лесковачки културни центар вас позива да пошаљете до 3 своје ауторске песме које су писане на вашем локалном говору. Право учешћа имају сви аутори којима је српски матерњи језик.

Приспеле радове ће прегледати селектор и изабраће најбоље песме, које ће бити објављене у посебној публикацији ˗ збирци дијалекатске поезије.

Поред тога, селектор ће изабрати 15 песника који су послали најбоље песме и ти аутори ће учествовати на манифестацији ,,У ритму дијалекта“ која ће се одржати 26. јуна 2021. године у Лесковачком културном центру.

На крају манифестације биће изабрана најлепша дијалекатска песма овогодишњег програма, чији аутор ће бити награђен новчаном наградом од 10.000 динара.

УСЛОВИ КОНКУРСА:

  • Аутори треба да пошаљу најмање једну, а највише три песме које су написане народним језиком, тј. било којим дијалектом којим се говори на територији наше земље.
  •  Радове слати на мејл ana.jovic@lkc.org.rs, са назнаком За конкурс.
  •  Поред текста песама, у мејлу доставити и следеће податке: име и презиме аутора, град, број телефона, назив дијалекта на коме је писана поезија.
  •  Слањем радова на Конкурс учесник гарантује да су послате песме његово ауторско дело и даје право Лесковачком културном центру да послате текстове користи у сврху промоције манифестације (објављивање у електронским и штампаним медијима и сл.).

Конкурс је отворен од 5. маја. 2021. до 5. јуна 2021. године.

Настави са читањем “Лесковачки културни центар – КОНКУРС за најлепшу песму написану на дијалекту”

Sudba – Marina Savović

Meni je njega Bog poslao
Bog mi ga je i uzeo
Tako čisto tako jasno
Me je video
Me je razumeo
Nista snažnije nisam osecala
Niti cu
Toliko sigurnosti
I toliko prepoznatosti
U toplini pogleda
I blizini duse
Neko sasvim moj
I nečija sasvim ja
Sav i sva.

Milovao me je vecnost
Pre nego sto mi je pružio ruku
U njegovoj reci
Vec su bili svi naši razgovori
I neizgovoreni
Sanjali smo naše zivote
Prosle i buduce
A ovaj nam je… iskliznuo
Ovaj nas je ocarao
I prevario

Niko tako predan
Tako prozorljiv
Do moga bića nije krocio
U zagrljaj me uneo
Kao u Nebeske dvori
Prelazila vlasima kose
Preko njegovog lica
Da bih ga budila iz sna
I od bolesti nesanica

Pricala o radosti, o sreci
O našoj deci
O ludilu nenormalne ljubavi
Beskrajne
Reci i reci kotile se u smehu
I zaboravu i secanju
Vodio me je
Tako čvrsto u svoj neznosti
Bio je moj štit i moje koplje
Prizvala sam ga tako lagano
Bozanski
I pojavio se, zasijao
Obljubio
I kao zvezda, nestao

Jecaj
Kroz jedan
Dah
Ostao je dodir
Smrti
I od mene
Prah…

(C) Marina Savović

САЊАО САМ – Љубодраг Обрадовић

САЊАО САМ

Сањао сам твоје усне,
сањао сам косу, тело.
Ја сам у сну био везан,
везало ме моје село.

Сањао сам твоју свадбу.
Ти у колу, лице бледо.
Дадоше те другом момку,
прекрише ми срце ледом.

Видео сам патњу твоју
и осмех младића срећног.
Не, не! Ти то ниси хтела.
То је превара, превара.

Настави са читањем “САЊАО САМ – Љубодраг Обрадовић”