“ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2021.” – Конкурс и одлуке жирија

Виртуелни видео снимак неких награђених и пристиглих песама, можете погледати премијерно 28.06.2021. године у 20:00 сати.

За сада, као најаву, можете преслушати аудио запис целог вируелног догађаја…

… И ексклузивно, као бонус YouTube снимку, можете погледати и чути неке од песама. Прво песму Данијеле Јевремовић која је добила ПОХВАЛУ за квалитет поезије за своју песму ПОЉЕ БОЖУРОВА…

…А затим ће Сандра Милидановић отпевати песму Еј драги, драги…

…Наравно, ту је и песма Јасмине Димитријевић коју говори Сава Илић – председник Удружења Српски писаца Швајцарске, а на самој слици је Јасминина ћерка Даница Петровић – Димитријевић…


Одлуке жирија на првом виртуелном међународном поетском конкурсу за 2021. годину под називом “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ”

 

Гласањем виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 16 до 20. 6.2021. године, жири конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2021.” у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песникиња – члан; Саша Милетић, песник – члан; Драгојло Јовић, песник – члан и Сандра Миладиновић, песникиња – члан донео је следеће одлуке:

Одрасли песници:

1. место освојио је Мирослав Мића Живановић из Крушевца за песму: ДАН ПОСЛЕ;
2. место освојио је Мирослав Мирко Стојадиновић из Макрешана за песму: РАСПЕТО МИ КОСОВО;
3. место равноправно деле:

  • Јован Бундало из Београда за песму: ВИДОВДАН;
  • Љиљана Тамбурић из Крушевца за песму: ПОНОВО ЋЕ БОЖУРИ ЦВЕТАТИ и
  • Дејан Петровић Кенац из Вучака за песму: РЕЦИ МИ КНЕЖЕ ЛАЗАРЕ.

Млади песници:

1. место освојила је Јована Марковић, Крушевачка гимназија за песму: ВИДОВДАН
2. место равноправно деле:

  • Невена Терзић из Руденице за песму: ГДЕ и
  • Алекса Јаџић за песму: НА ВИДОВДАН

Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:

  • Данијела Јевремовић;
  • Слађана Бундало;
  • Латинка Ђорђевић;
  • Снежана Марко Мусинов;
  • Невенка Алиспахић;
  • Богдан Јевтић;
  • Марина Адамовић;
  • Јасмина Димитријевић и
  • Душан Комазец

Остали учесници првог међународног конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2021” добиће захвалнице за учешће на конкурсу.

Све песме можете прочитати на линку: “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2021”

Наравно, сви награђени ће добити, после Видовдана, до краја јула 2021. године, виртуелним путем (на свој мејл), ДИПЛОМЕ, ПОХВАЛЕ, ЗАХВАЛНИЦЕ и књиге у пдф-у из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Погледајте како изгледа радна верзија диплома, похвала и захвалница које је дизајнирао Зоран Станисављевић…

Настави са читањем ““ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2021.” – Конкурс и одлуке жирија”

ТРЕНУТАК СРЕЋЕ – Душан Комазец

Тренутак среће,
умор и бол.
Чежња што призива
тај прошли дан.
Затварам очи,
да л’ све је сан?

Призивам разум
да влада мном’.
Да стиша вапај јаук и бол,
ал’ срце неће, јер појми све
и мада гасне чудесни плам
неће да крене
у нови дан.

ЛЕПОТА  ЦЕЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ЛЕПОТА  ЦЕЛА

Постоји ли цела лепота?
Ако је далека, питома је варка,
скривену треба препознати,
лажна се крије иза фантазије.

Кад жена лепоту носи,
свуд је има,
у оку, торзу, осмеху, коси,
лепота је цела, када се разноси.


Настави са читањем “ЛЕПОТА  ЦЕЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

ŠETAŠ STRADUNOM I GLEDAŠ GOLO NEBO – Mirko Popović

 

Putuj po tragovima lišća
koje je voljela. Nek se podižu vode
neka val se razlijeva žilama
i žalima bezglasja koja ostaju
per omnia saecula

Настави са читањем “ŠETAŠ STRADUNOM I GLEDAŠ GOLO NEBO – Mirko Popović”

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић

                 
Песму говори Миодраг Динуловић

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ

Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.

А ти си се смејала
и говорила
како је то глупо,
јер имена луда
налазе се свуда.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…

А кад би знала,
не би се смејала
писању мом,
шапутању мом,
патњама мојим.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…

А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу, у срцу…

Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав, шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.

Настави са читањем “ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић”

Skini prsten s desne ruke_-_miško pločić

Skini prsten s desne ruke
Ne nosi ga reda radi
On se nosi kada crkva kaže
I kadionica kad okadi…

On se nosi dokle ljubav traje
I kako vera zapoveda
Ne nosi se tek onako
Ne nosi se radi reda…

Skini prsten,ne laži sebe
Ako je ljubavi došao kraj
Nek svako krene putem svojim
Uz poslednji zagrljaj…

Skinuću i ja prsten s ruke
Jer on je bio simbol ljubavi
Nema zašto da stoji na ruci
Kad ne volimo se više ja i ti…

Crkva je nekad spojila nas
Sa ta dva prstena
Ne treba sad da rušimo joj volju
Kad nestalo je tog sna…

Skini prsten s desne ruke
Skinuću i ja sa moje
Nek nam Bog oprosti što nismo znali
Da čuvamo ljubav za nas dvoje.

СТАРИНА – Јасмина Димитријевић


СТАРИНА


Погурено седи испред кућног прага,
замишљено гледа у пусту даљину,
Још би нешто хтео, ал’ нестаје снага,
утонуше мисли у сетну давнину.

До скоро је била њему кућа пуна,
сад је гнездо празно, одлетеше птићи,
срце му заигра ко на ветру струна,
– зар су тако брзо морали отићи.

Често себе пита шта му се то збило,
тежа је самоћа и од смрти црне,
хтео је да свије све под своје крило,
од свега му оста судбину да куне.

Уморним рукама од тешкога рада
он дуван завија у лист од  папира,
тело му је старо, ал’ је душа млада,
још срце трепери кад цига засвира

Можда ће још  једном кад крај се  дошуња,
сви дoлeтет’ њему из далека света,
да се срећни свију испод старог гуња,
да стари са њима још једном прошета.

Дрхтавим прстима он бркове суче,
још по нека суза из ока потече,
на кoлeну рад би да нуна унуче,
док живота река у недоглед тече.

Настави са читањем “СТАРИНА – Јасмина Димитријевић”