Моја Србијо бојиш ли се ?…Мајра

МОјА СРБИЈО… БОЈИШ ЛИ СЕ?

Не постоји океан довољан за “грех”
Што не следих вође слепо бахате
Док браће и сестре за скут им се хваташе
Остадох да молим Бога и сахате!

У галопу прођоше сви млади дани
А да не упознадох искреност и срећу
Тек по нешто злата из руку ми отеше
Са самоћом шетах уз љубави свећу!

И никоме не бех ни драга, ни мила,
У очима видех пожуду за страшћу
Зато сам се давно, баш одавно скрила
Од свих тих погледа тренутка за влашћу

Јер власт, свака власт је гнусна,
Свака власт ти душу пробада ко ножем
И слободу праву тихо одузима
А ти би да љубиш јер прошло је подне!

А ти би да волиш искрено из душе
И сва поља родна и нечије очи
Ти би да им душу предаш безрезервно
Ал’ се ипак рађе одзиваш самоћи!

Јер мало је оних што знају да воле
Сем да кључевима прокоцкају време.
О једина моја бојиш ли се ко ја
Да смо обе само усамљене жене?

Сандра Сања Мајра Миладиновићa

Живот без љубави… Миладиновић Сандра

 

 

 

ЖИВОТ БЕЗ ЉУБАВИ

Да нема снова не бих те знала
Без вере ја бих давно заспала
Свакодневица би ме опила тихо
Очи без сјаја, без смисла мисао!

И шетала бих као по жици
Док испод амбис дубоки зјапи
Да нема тебе били би исти
Ко пресликани сви моји дани…

Нестала бих увек кад прођеш
Да својим гласом дан ми обојиш
Знам не би могла то да поднесеш
Што и не слутим ни да постојиш

А мој би осмех ко привиђење
Остао безначајан за свету слику
Што воли вечност и бит те жене
Где снена дише у вечном лику…

Овако дани с’ тобом су дражи
И кад су олујни и тако болни
Да нема тебе многи би знали
Да нисам жива, и не постојим…

Баш као они!!!!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Ноћне принцезе … Миладиновић Сандра

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “Ноћне принцезе … Миладиновић Сандра”

БОЖУР и МИРИС БОЖУРА – Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић


Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић – две родољубиве песме

БОЖУР

Нису моја поља мала,
Ал ми нога даље хоће,
Тамо где су руке прадедова
Засадиле вечно воће.

Тамо где су земљу свету
Крвљу својом натапали
И гробове оставили
Као завет за потомке.

Плачу цркве, манастири
С крста златна суза сија,
Ка истоку поглед сетни,
Чека време димискија.

А оно ће да се врати,
Све на своје увек дође,
Само треба издржати,
Док зулумћар некуд прође.

Још су магле низ Косово,
И све „але“ сада ћуте,
Чекајући оне снију
Да Ситницу опет муте.

Ал Косово још увек се сећа,
Кад главама Турским беше сеча,
Кад је Божур са бојом од крви,
Крст Лазару направио први.

© Драгојло Јовић

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини далека,
док ломе колевку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић

Чекање тебе

Спаси ме туговања, Ти, вечно моје надање,
Песме бих стихом да ти љубав исплетем
Безнађе окончај ово, док славим твоје постање
и пут у ад, што даде да те у животу сретнем.

Kад очи обориш жалне, зажалити нећу што страдам
Плачи, душо моја, бисере, сужња из ропства избави
Ти буди прибежиште, животу у радости да се надам
Тескобе ми душу ослободи, пред клетвом љубави

Ни небо, ни земља, ни овај длан, пред тобом немају тајни
Вапим гласом молитве, свицима – сузама ноћи озвездан
Нека буде воља твоја, и бол ил` срећа с тобом – бескрајни
Сунце у дивним очима твојим срце ми дозива као бездан

Виленим, бела ми крила расту, бежећи од коби узалудно
просипам своју душу у ове речи, то кујем звездане снове.
Распет између страха и наде, ја Те сањам, а моје је срце будно
Сам и пуст, једино Ти ћеш знати. – Чекање тебе се зовем.

ОТИШЛИ СУ… – Љубодраг Обрадовић

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
нема оних што им бране.

Настави са читањем “ОТИШЛИ СУ… – Љубодраг Обрадовић”

Kaže udario me jer sam mu rekao jebo te otac

Kaže udario me jer sam mu rekao jebo te otac

E pa jebo ga još hiljadu puta

Ne idem ja ka tebi

To ide rakija ljuta

Ličnost bez ličnosti

Ja sa sobom neimam sličnosti

I ne krivim devedesete za to

Ni Slobu ni Đikija

Imam simpatije prema Hitleru

Ali kakve to veze sa njegovim delom ima

Nisam skins i nisam cigan al crn sam i nula

Idite u crkvu i držitem se svojih preambula

Volim Partizan ne volim Zvezdu al njih voli Hajduk Kula

Ćele Kula Miljković Desanka

Lektirus Bećković ministar Srećković

 

Sad sve moramo jer ništa nismo morali

Sad sve moramo jer ništa nismo morali

Da nismo malo bolesni

Da nismo malo robusni

Da nismo previše otpusni lista

Ne zovi me tako zovem se Miloš ne zovem se Rista

Ni Ristić ni Rile ni Gile

Ja se zovem Zoran

Ja se zovem Zoran

Ja se zovem Zoran

Zora sviće svaki dan

Ja se zovem Goran

Ja se zovem Goran

Ja se zovem Goran

Gori mi je svaki dan

 

Presipam pretapam prenosim

Presipam pretapam prenosim

Ne bih želeo da sam kap u rosi

Niti mi je romantično da idemo bosi

Oduvek sam bos i tries godina idem u gaćama

Hodajući od jednog do drugog zida sobe

Kidajući otvarače i nalepnice s flaša

Putajući koliko još imam da ne popijem

Da živim da izlazim da se bijem

Da glumim muflona Štoglju sa šalom oko vrata

Školovanog Zanzibara uglednog idiota

Svašta mi se po glavi mota

Što mi reče neko Ja ne bih brate bio u tvome mozgu

Slušam Koltrejna a drkam na Rozgu