Добродошли!
Бјеше новембар
Бјеше новембар.
Јесен се спустила међу људе
додирујући их као сликар кистом
своје раширено платно.
Бјеше новембар, кише су свратиле
на прозоре чекања
као зов слутње, немира.
Имала је лице што прича и када ћути,
поглед што до дна душе одшета
имала је стрепњу неизречену на уснама
постојан изглед тешког чекања.
САН O…
Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.
Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.
Саша Милетић, Крушевац
АФОРИЗМИ
• Да је Косово наше доказаће будуће епске песме.
• Брже не можемо у Европу. Стар смо ми народ.
• Седење на две столице највише жуља.
• Имамо слободу говора. Али, боље је да ћутимо.
• Истребљени народ је најпитомији.
• То ђубре мора да одлежи.
• Наши роботи су направљени од крви и меса.
• За њега нема зиме, све док његови пале и жаре.
• Неком секира падне у мед, неком на трећи пршљен.
Настави са читањем “АФОРИЗМИ – Саша Милетић”
Драги Пријатељи, Ево ме поново у Загребу и још сумирам утиске са три промоције које сам имала. И могу рећи да сам веома задовољна, срећна и желим да се захвалим многим пријатељима који су ми помогли око промоција, а то су радили из прикрајка, од срца без великог експонирања. Један од њих ми је рекао да је величина човека у томе да се не хвали, ако некада нешто некоме помогне. Били су ми ветар у леђа и знам да ће то увек бити, без икаквих задњих намера. Хвала им од срца, дошла сам до пута којим даље корачам сама. Знам да нећу погрешити. Човек кој ми је највише помогао, а никада није јавно рекао да ми је ментор својим саветима, Мирко Стојадиновић, рекао ми је: “теби ментори не требају, довољно си квалитетна да и даље гураш сама. Ако поклекнеш, имаш праве пријатеље који ће те подићи. “Хвала драги пријатељи на помоћи, ускоро излази нешто ново од мене, а шта ће то бити нека до штампања остане тајна…
Јасмина Димитријевић, Загреб, 1.11.2021.
Настави са читањем “Три промоције књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА и ДИВЉАКУША”
После свега остаће записано да су у Милошевом конаку у Будиловини испод самог Козника 09.08.2015. године својом поезијом, Удружење песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу представили: Горан Минић, Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, Књижевни клуб Багдала Љубиша Бата Ђидић, а Књижевно друштво Раде Драинац из Прокупља: Љубиша Красић, Србијанка Станковић, Милош Стојиљковић и Саша Миловановић. Пажљива публика били су сликари који су на Кознику истог дана насликали своја дела за будућност: Милка Гочманац из Бруса, Жаклина Милићевић из Бруса, Срба Чајић из Бруса, Живадинка Чајић из Бруса, Влада Бекрић из Бруса, Миша Грбић из Блаца, Алексеј Поповић из Бруса, Гоца Поповић из Бруса, Рада Јеличић из Бруса, Љубиша Бата Ђидић из Крушевца, Ратко Тодосијевић Баћо из Крушевца, Мира Ковачевић из Крушевца, Сања Црхоглавац Јовановић из Бруса, Тања Црноглавац из Бруса, Александар Милановић из Бруса и Марија Симић из Крушевца. Још једном се показало и доказало да се поезија и сликарство тако складно преплићу и допуњују…
Остаће записано и да је Козник одувек дах српске историје и традиције, да у кљуну козничких орлова доноси надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…
И остаће записано, да су сликари сликали тог 09.08.2015. године, да су песници истог дана говорили своју поезију, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотом и слика и изговорене поезије. Цео догађај организовао је Центар за културу Брус на локацији Козника и ресторана Милошев конак у Будиловини. Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је по 16 пут окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015*. Ове године на манифестацији су се својом поезијом у два круга представили Песници из Крушевца, Бруса и Прокупља. Програм у Милошевом Конаку осмислио је и водио Љубиша Бата Ђидић песник из Крушевца, а манифестицију је отворила директорка Центра за културу Брус Смиљана Алексић.
СЛИКАРСКА
Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.
Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.
Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.
Да сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.
Не кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.
Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.
Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.
Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.
Смиљана Алексић – директорка Центра за културу Брус
Дружење песника и сликара у Милошевом конаку у Будиловини
Настави са читањем “ПоезијаСРБ на манифестацији КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015.”
Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад. Наш мејл је: pesnik@poezija.rs
Добродошли!
Поштовани посетиоци, драги песници,
У прилици смо да Вам представимо коначну верзију новог часописа ПоезијаСРБ број 17. Часопис је отштампан, а Ви га можете преузети бесплатно на линку испод корица часописа. Ако имате додатних питања и примедби пишите нам на мејл: pesnik@poezija.rs
Слике за корице Првослава Пендића Пенде Како до часописа ПоезијаСРБ број 17.
|
Презмите бесплатно часопис ПоезијаСРБ |
Сва моја радост си.
Ваљда знаш да си мој,
Желим Ти добро јутро увек.
Миришеш на хлеб јутрос,
Деда Милутинове ђевреке из “Смедеревца “
И буреке из алуминијумских тепсија.
Шаке клизаве ид масти и
Лепљиве од теста
Утискују се у моју кожу као
Поскурник на славском колачу
Плетенице ми Твоје руке
Уплићу се са мном целом,
Кифлу од мене обликујеш док ме савијаш,
Вајаш ме као переце
Правиш од мене оно што нисам
Уролај ме као јуфкицу,
Гужвај као гужвару,
Изгрицкај као загорели окрајак Житопекове векне
Премазане машћу и алевом паприком.
Сети се укуса детињства…
Тако лако задремаш
Кад се спустиш на стари отоман
Уморан од боемског бдења…
Како ме подсећаш на детињство
И деда Милутина пекара
Деда уморан од ноћног мешења хлеба
Док дрема…
Кад му није време за спавање.
Мирис тек испеклог хлеба
На деду и Тебе ме подсећа
…
Настави са читањем “ДЕДА МИЛУТИНОВ ХЛЕБ и друге песме – Матилда Јанковић”
Чежња у повоју мами шеталиште
што устукло чами, па жеља нејака
разбуди се с’ надом због душе што иште
повечерјем одјек несталих корака.
О заблистај пуста! Жеље су све веће
због погледа мамних и најлепших снова.
Уздахом походи оног ко те неће.
Кад уминеш прва, зарудићеш нова.
Извори се, као река што све плави
и израсти као занос духа ратни.
С’ појутарјем сненим походе најави.
Све обгрли као ђердан оковратни.
Ал’ не буди клатно које откуцава
поноћ и спокоје разбуђује чисте,
јер грех је повоје оног који спава
одмотати, кад су јаве свима исте.
Јутарњу тишину прекинула је оштра звоњава старог сата који је чланове породице Видојковић будио већ скоро пола века. Миливој је тај сат купио кад је почео да ради као пружни радник и ево, дочекао је с њим и пензију. Временом се навикао на рано, свакодневно устајање, па му сат није ни био толико потребан. Једино, кад се добро напије па тешко устаје а јутарње пешачење до Сталаћа, радног одредишта, дође му као добар начин трежњења. Кад би сишао по мраку устаљеном стазом низ Високи брег, па Колиним браником, пре него што прескочи поток он би застао и поново се умио бистром ратевачком водом. Она освежи и зими, а поготову лети. Сада, када је у пензији, тај сат му је био још мање потребан. Понекад само послужи укућанима кад се спремају рано ујутру за путовање аутобусом. Свим становницима села Плочника то је, иначе, једини излаз ка Крушевцу, као и Параћину. Миливој је свој радни век и своју пензију заслужио пешачећи свакодневно Плочник – Сталаћ. Лето, зима, сунце,
киша, дубок снег, понекад и до појаса, али напредовало се. Аутобуси су сада били бржа, једина и стална веза ових села са светом.
Тако је тог јутра Љубомира тргао и пробудио звук тог старог, али још увек ефикасног предмета и прекинуо диван сан у коме је видео себе као подофицира у Љубљани, како врши смотру одељења везе чији је био командир. Баш у тренутку кад је наилазио капетан Дрљевић и спремао се да му преда јутарњи рапорт, оштар звук сата је прекинуо тај диван сан. Љуба, како су га сви звали, још се радо сећао тих војничких дана и у себи носио тешку и непреболну рану што је одлучио да скине униформу и врати се у своје село због родитеља. Могао је да се активира и остане као водник у том лепом граду, Љубљани, али жудео је за својим селом, родитељима, сиротињским имањем, врзинама, својим шљивама и њивама.
Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ””
Iz Antiohije srce te u svet vodilo
hodajući za Gospodom svetlo te pratilo,
na putevima reč Gospodnju propovedao
sa apostolom Pavlom za anđelima hodao.
Mnoge zemlje prošao, lečio bolesne podizao,
nosio mir, ljubav, Hrista slavio dušom blistao,
carevima govorio presto vam je prašina
carstvo nebesko je večno a ostalo trulež i mrtva dolina.
Ruku ti dirnula nebeska sila
naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice,
apostola Petra i Pavla,
služio si samo jednog gospodara
ljubio si tron nebeskog cara.
Sveti Luka na krilima anđela
do Egipta si stigao
za Hrista po vatri bi bos hodao,
carstvo nebesko si na zemlji želeo
od ljubavi prema bližnjem kao vulkan plamteo.
Ubiše te oni kojima si ljubav, mira, davao
Hrista im srcu približio,
za duše im spas tražio i noćima se molio.
Idolopoklonici ubiše te u Tebi Beotijskoj
a ti ode u rajske oblake večnoj
ljubavi Histovoj.
Настави са читањем “SVETI APOSTOL I JEVANĐELISTA LUKA – Miroslav Krnjeta”