
Сва моја радост си.
Ваљда знаш да си мој,
Желим Ти добро јутро увек.
Миришеш на хлеб јутрос,
Деда Милутинове ђевреке из “Смедеревца “
И буреке из алуминијумских тепсија.
Шаке клизаве ид масти и
Лепљиве од теста
Утискују се у моју кожу као
Поскурник на славском колачу
Плетенице ми Твоје руке
Уплићу се са мном целом,
Кифлу од мене обликујеш док ме савијаш,
Вајаш ме као переце
Правиш од мене оно што нисам
Уролај ме као јуфкицу,
Гужвај као гужвару,
Изгрицкај као загорели окрајак Житопекове векне
Премазане машћу и алевом паприком.
Сети се укуса детињства…
Тако лако задремаш
Кад се спустиш на стари отоман
Уморан од боемског бдења…
Како ме подсећаш на детињство
И деда Милутина пекара
Деда уморан од ноћног мешења хлеба
Док дрема…
Кад му није време за спавање.
Мирис тек испеклог хлеба
На деду и Тебе ме подсећа
…
Настави са читањем “ДЕДА МИЛУТИНОВ ХЛЕБ и друге песме – Матилда Јанковић”