Zavoleo je davno – Miško Pločić

Zavoleo je davno
Dok je još pupoljak bila
Dok je crne oči i prelepi osmeh
I svoju nevinost u grudima krila
Dok je još bosa trčala po livadama
I po njima brala cveće
Zavoleo je kao devojčicu
Koja se igrala sa leptirićima
I hvatala ih u letu
Zaljubio se u njezin nevini osmeh
I smedju dugu kosu
Pogledom joj pratih ko gazele hod
I crvenu haljinicu
Koja joj je lepršala oko nogu
Zaljubio se u nju, a da nisam
Ni znao to

Настави са читањем “Zavoleo je davno – Miško Pločić”

TAKO SI LEPA KAD SI PIJANA 🍷

TAKO SI LEPA KAD SI PIJANA…

Tako si lepa kad si pijana…
Držiš tu čašu tako visoko i tako elegantno.
Ispijaš to vino tako sporo, tako lagano, gutljaj po gutljaj.
Veruj mi anđele.
Tako si lepa kad si pripita.
Igraš kao da nikoga na svetu nema osim tebe.
Preplićeš vešto rukama, pucketaš tim tankim prstima, dok u jednoj ruci držiš kastanjete.
Igraš tim bosim nogama, lepa si tako pripita, žena si, al opet dete iz tvoje duše još nikud nije uteklo.
To dete koje se tako slatko smeje na glas i onda kad nije pravi čas.
Smeješ se na moje fore, na sve one neumesne šale, smeješ se zato što ima dovoljno alkohola u tvojoj krvi da ne plačeš. A znam, često noću zaplačeš onako trezna kad mene hvata san.
O, bože kako si lepa tako pripita…
S tim tragovima vina na tako sočnim tvojim usnicama.
Tako nežnim.
Tako ženstvenim.
A opet tako vatrenim, strastvenim.
Poljubi me tim usnama s ukusom oporog vina moja mala pijanduro.
Igraj, pleši moja bosonoga vilo, penji se na sto i napravi spektakl kakav do sada još svet nije video.
Pa tu čašu, koju tako elegantno i visoko držiš dok nazdravljaš baci na pod i razbij je na komade.
Ionako si poslednju kap iz nje ispila.
Ionako ti nije potrebna.
Znam, sutra će te boleti glava i biće ti muka od mamurluka.
Ali danas si moja.
Samo moja.
Večeras nećeš spavati sama.
Večeras si moja, samo moja, pijana dama.
I ostaćeš moja i kada budeš bila trezna.

 

Autor:Nina Miletić

Крушевац
Категорија: Одрасли песници

ДА ЛИ СИ СТВАРНА – Мирослав Мирко Стојадиновић


ДА ЛИ СИ СТВАРНА

У твојој љубави ко на морској пени
Одрекох се вечно ја свога живљења
Јер живот сам свој даривао жени
К’о морској сирени достојној дивљења.

Обнажену, страсну, из морских дубина
Као Афродиту доживех те јако
Губио сам даха од твојих милина
Тонуо и топио до безсвешћа тако.

Горела је ватра где сам те дотако
Стапала се самном љубљем сједињена
Од омила твога срећан би заплако
Да ли си сирена или само жена.

Јеси ли стварна и хоћеш ли доћи
Да срећан уроним у твоје дубине
Или ћеш крај мене мимоходом проћи
Живећу и тада за чедне милине.

Настави са читањем “ДА ЛИ СИ СТВАРНА – Мирослав Мирко Стојадиновић”

ДУВАЈ ВЕТРЕ – Љубодраг Обрадовић


ДУВАЈ ВЕТРЕ


“Дувај ветре, јаче, јаче,
да не чујем срце како плаче”.

Има ли на свету овом Бога,
има ли прaвде, или како за кога.
Зашто патња срце да стеже,
ниси једини, другима је теже.

На свету овом милиони пате,
траже срећу, али никако да схвате,
да је само занос, њихова слобода,
да им је давно подметнута нога,
да се точак среће,
за њих не окреће.

На свету овом милиони пролазе,
моћни их у пролазу газе.
Траг остане, у срцу, у души,
дуне ветар, траг се распрши.

Настави са читањем “ДУВАЈ ВЕТРЕ – Љубодраг Обрадовић”

Nisam ja od onih – Nina Miletić

NISAM JA OD ONIH 🌹

Nisam ja od onih, znaš.
Što flertuju očima, miluju te rečima, gutaju pogledima da bi te osvojile.
Nisam ja od onih.
Jakih, nesalomivih, čvrstih neodoljivih, kraljica flerta.
Nisam ja od tih.
Prepotentnih, nadmenih, provokativnih, iskusnih, rešenih da igraju igrice.
Nisam ja od onih.
Lavica , kraljica, jakih žena, zmajica, vatrenih osvajačica.
Jer ako tu u meni tražiš,na pogrešnu si naišao.
Nisam ja od onih, krvoločnih, na rat spremnih, željnih konkurencije, ratobornih, ljubomornih, na sve spremnih, ponekad čak i pakosnih.
Nisam ja od onih.
Osvajačica što svuda uglas trube da će da te osvoje, ljutih rivalki koje u svima i svemu vide konkurenciju i bore se za onog, koji već odavno njima ne pripada.
Nisam ja lavica, nisam ni kraljica , nemam ni titulu , nemam ni krunu.
Ja ako gledam da te sa nogu oborim, gledaću da to izvedem nekako tiše.
Kao lagano padanje kiše.
Jer nikad nisam pljusak bila.
Ja ako gledam da te zavedem, to ću drugačije da izvedem.
Samo se blago osmehnem, a onda glavu okrenem.
A druge mogu, čak i ako to požele, da se pred tobom u potpunosti obnaže.
Šta mari.
Jer ženina lepota ne sastoji se ni u seksepilu, ni u umeću flertovanja već u tome da svaka od nas mora da nosi devojčicu u sebi.
U tome je ključ prave ženstvenosti.
Da umeš da se osmehneš kao devojčica.
Da porumeniš kao devojčica.
Da se postidiš kao devojčica.
Iako odavno,to više nisi.
Tako da ja ću samo da te gledam ovim svojim očima i tiho, tiše, ma najtiše da ti se osmehnem.
A one, neka te proždiru halapljivim očima.
Nemam ja ništa protiv toga.
Slobodno one nek budu kraljice.
Ja ne potpadam u taj soj.
Meni je nekako draže , da budem i ostanem – princeza.
Jer nisam ja od tih, što umeju glasno da zavedu.
Umeti tiho da zavedeš, to je, ipak – privilegija.

Govorim tiho i nosim devojčicu u sebi.
Sa sobom.

  Autor:Nina Miletić

0

AФОРИЗМИ *др Михајло Ћирковић – Ћира

 

AФОРИЗМИ  *др Михајло Ћирковић

  1. Веру треба чувати и од неверника и од верника;
  2. Орао најлакше улови голуба отежалог маслиновом гранчицом;
  3. Једно сироче је у огледалу тражило црте мајке своје;
  4. ЗЛО слави победу ДОБРА јер га је оно тренирало;
  5. Увек смо побеђивали када се гуњ преодене у шињел;
  6. Коме припада награда, победника, у трци кентаура;
  7. Најбољи избор пута учине босе ноге;
  8. Пут сигурно проналази наше уточиште. Када хоће отвори се;
  9. Могао бих да оставим вино када би ме мисли оставиле;
  10. Творче, направи комотну обућу да прими и њену и моју ногу;
  11. Укључите у војну обуку и радост победе;
  12. „Много сте попили осећа се алкохол. Не то је од просутог“.
  13. Да ли те је Господ казнио или Ђаво наградио да будеш мрзитељ;
  14. Моја љубавна писма читала је као лектор;
  15. Паћеници се нај јаче боре за живот, јер га нису освојили;
  16. Живот треба живети као колекционар љубави, али и као експонат;
  17. Постала си самоубица. Убила си себе у мени;
  18. Док ми је животни сан био да постанем глумац, ја сам глумио живот;
  19. Жеља без воље је „пуста“;
  20. Краћи ми је живот за: од њеног одласка до њеног повратка;
  21. За мене није музика у њој, али је она у музици;
  22. Прељуба боли јер је поређење;
  23. Навика је опасност јер је чува филозофија која је није створила;
  24. Нај јаче оружје љубоморе је машта;
  25. Ако хоћеш да напредујеш даље, врати се себи.

                                     Др Михајло Ћирковић – Ћира

Први МИТИНГ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА…

На првом МИТИНГУ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА у организацији Културног центра Крушевац, у Крушевцу 18.06.2013. године у Белој сали КЦК учествовали су и Драгиша Ђурђевић и син Милан из Здравиња. Извели су пародију Бол болује баба Анка… Цео запис о МИТИНГУ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА погледајте на www.poezija.in. и уживајте у хумору.

Настави са читањем “Први МИТИНГ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА…”

СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић

img5
previous arrow
next arrow
 


ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ


Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас си у песми само моја.

Песму ти срце, ноћас поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је ту да нас обмане,
стварност је стварно сурова.
Песмом хоћу у снове одабране,
који зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…
Настави са читањем “СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић”

ЉУБАВНА БАЈКА – Јасмина Димитријевић

 

ЉУБАВНА БАЈКА

Срели смо се у сутону раном, освоји ме  твојих очију жар,
истога трена тада сам знала да си ми од Бога најдражи дар;
слутила нисам да ћу те срести кад се Сунце за хоризонт губи,
да ћу завoлeти очи снене, које ће срце вечно да љуби.

У глави звона за узбуну звоне, док срце немирно туче,
хтела бих нешто нежно да кажем, али ми  чудно речи  звуче;
немо се само ослањам о тебе, а душа лако подрхтава,
где се до сад’ крила љубав ова, мислила сам да чврстим сном спава.

Дал’  то птице певају песму љубави, што се само једном роди,
ил’ нам звезде осветљавају  пут ка срећи, што нас лагано води;
нико од нас сањао није да ће нешто овако да се деси,

целог живота тражили љубав, ал’ можда на погрешној адреси.
Ухвати ми руку, поведи тамо, где се Месец са Сунцем спаја,
створимо најлепшу љубавну бајку, у цветном врту нашега раја.

Настави са читањем “ЉУБАВНА БАЈКА – Јасмина Димитријевић”