ja pred zaključanim rukopisom:
ono što je bonacom valove ukrotilo
tražiš u pješčanom beskraju
tražiš u sjenci druge strane izdisaja
ali nitko te ničem ne podučava
Да ли си некад – Драгојло Јовић
ДА ЛИ СИ НЕКАД
Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.
Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.
Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.
И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.
Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.
И све би зрачак и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.
GOSPODAR MILOŠ-Miroslav Krnjeta
Hej Miloše bojeva junače
ostao si da liješ narodnu suzu
ostavio glavu na milost pašinom topuzu,
u bitkama prvi,izranjavani Srpski vuče.
Pevaj guslaru gudi u žicu
neka pamte pokolenja kako barjak drži
i bije turske kapetane u gradu Užicu,
vojvoda Miloš ognjem janjičare sprži.
Vide ti se glava na Stambol kapiji
ti prevari Pašinu jatagan kafu
Pašino srce voli zlato,svilu i kadifu
hej Miloše ti u šume skupljaš čete po Srbiji.
Pa u Takovu zboriš,valja braćo ginuti,
za slobodu vojevati,raju od kolca štititi,
nek se diže šuma i gora,trava i čičak
sve u boj na LJubič i Čačak.
Hej Miloše borbom vaznese Srbiju trijumfu
tvoja ruka vaskrsne državu u hatišerifu,
raji skinu jaram,svoju njivu oru zorom,
Srbi te junače zovu gospodarom.
Pevaju Srbi vino piju pesme odjekuju
doneo si sunce slobode u Srbiju,
otišao veliki kneže u dovre Nemanjića
ostavio pečat Srbije,gospodar Miloša Obrenovića.
UTIHNULA PESMA – Miroslav Krnjeta
Slušao sam raspevanu pticu
koja samo u proleće peva,
gledao sam malu zlaticu
cvrkutanjem deli sreću iz gajeva.
Sada cvrkuće u kasnu jesen
plamen pesme se lagano gasi
zlatna boja je sve manje krasi,
jesenji vetar guši poj blaženi.
Nema je u proleće sreću ne deli
sedi na goloj grani tiho šapuće,
tuguje,pevati više ne želi
niko ne čuje ljubav pesme u proleće.
Izgubila sjaj zlatnu lepotu
opustele krošnje bez pesnika životu,
vesela igra po gajevima prestala
melodija duše zanemela i zauvek nestala.
Dajte mi vina – En Fišer – pseudonim (Ružica Radulj)
Dajte mi vina
Dajte mi vina!
Dajte mi vina!
Da ramena svoja otkrijem,
da tajnu u vinu sakrijem.
Dajte mi vina!
Dajte mi vina!
Da ga tiho u mraku pronađem,
da mu svaki milimetar kože
kao svetost naiveću dam na dar!
Dajte mi vina!
Dajte mi vina,
da ga pod suknju sakrijem.
Dajte mi vina,
jer istina nekad u
čaši se skriva.
Настави са читањем “Dajte mi vina – En Fišer – pseudonim (Ružica Radulj)”
БОЛИ, ПА ПРОЂЕ… – Љубодраг Обрадовић
БОЛИ, ПА ПРОЂЕ
Лептир је, лети… Пада киша, дави се у сопственом зноју, јеца. Не осећа више ништа, ни бол – ни жудњу, ни љубав – ни тугу, али њено присуство осећа. Свака ћелија несвесно осећа ћелије блиске и… Свашта још. Одједном пада… Литице грозне га лупају као боксер врећу за тренинг, постао је бубањ, камење га лупа, пуцају ребра, звони… Тону чари, па празнина… Буди се.
Ништа, Све је ко зна кад предвиђено и записано у неком непознатом, а величанственом гену земљу што окреће.
Школа. Крушевачка гимназија. Велики одмор. Девојке и младићи изашли у пространо двориште. Леп је, сунчан дан. Све девојке су лепе, младост је увек лепа. Младићи налећу… Као пчеле на мед. Боре се за најлепши цвет.
Станко Радовић и Ранко Митровић бацили су око на један цвет, прелепу Ружу Станојловић. А она је стала са Ранком и нешто чаврљјају. Кад их виде Станку се смркну небо и притрча им… Без пардона отпоче туча. Два овна на брвну. Око њих младићи и девојке, гледају и навијају. Судар…
Станку се помрачи свест. Пропаде у бездан. Неко је позвао хитну помоћ. Запишташе сирене…
NE VIDIŠ, ALI JE OSETIŠ – Jasmina Dimitrijević
NE VIDIŠ, ALI JE OSETIŠ
Ni sebi nisam umela objasniti prazninu u duši koju sam osećala. Bila sam poput izduvanog balona, robot, koji mehanički radi. Da me je neko pitao šta mi fali, ne bih znala da odgovorim. Nešto mi je nedostajalo a šta, ne, to ni sama nisam znala. No, i pored toga, uspevala sam da održim dobar odnos prema svima, trudeći se da zadržim ponašanje jedne dame. Ponekada bih samu sebe upitala; kada sam naučila tako dobro da glumim? Dolazilo mi je da vrištim a ja sam se smejala. Samo usnama… Kako to drugi nisu primećivali? Ili su me tako malo znali, da nisu mogli razgraničiti stvarnost od glume, ili ih možda nije ni interesovalo šta se sa mnom dešava? Pravili smo se da smo svi dobri prijatelji, ali da nekoga od nas upitaš nešto lično o onom drugom, verujem da bi ostao zatečen. Jednostavno smo se poznavali ali, nismo se znali. Međutim, u jednom trenu sve se promenilo.
Настави са читањем “NE VIDIŠ, ALI JE OSETIŠ – Jasmina Dimitrijević”
C’est l’amour (То је љубав) – Моника Стојанова
C’est l’amour (То је љубав)
Лутајући земљом, корен своје место открива,
продирајући у душу љубав у ћелијама се гнезди,
поносно се диже до неба, пуштајући лист надом прекривен,
кроз додир нежан и пољубац сладак зрна појављују се као звезде.
Јасна кап са изданка винове лозе мелодично капље,
док гудало жице виолине нежно милује,
љубав тихо цвета у срцу где први пут ступа,
и тај одсјај грожђаног сока светлуцави жар распламсава.
Као глисандо вода се у вино ствара од зрелог грожђа,
материја у души када прође филозофија је света,
скидајући тајну првог дрхтања кроз плесни рад,
јер само са вином љубав може у било ком облику да слети.
Напуните црвеним вином пехар живота златан и стар,
заједно са љубавном нотом отвориће ти душу своју,
та мистична, ароматична течност божански је дар,
подсећање на то како љубав изгледа у својој искреној боји.
Да ли је Човечанство променило ову боју са бесом и љубомором,
да ли је декор раскошан као лажни вео преко љубави стављен,
хоће ли материјом духовност да засени и зароби,
Зар се не може зауставити ово што се данас ради?
Као лоза, и љубав у души се сади, ниче и сазрева,
оплеменујући сваку мисао, оживљавајући сваку реч,
вино кроз грло жедно свог подвига слави и пева,
јер није пијанство кад вино искрену мисао лије.
А када године као allegro, vivo или presto прођу за час,
сећање у вечности оставиће траг као кап вина без гласа,
онда оно осећање радости што одзвања у души као бас,
подсећа да наздравимо: за љубав, за живот, за нас!
© Моника Стојанова из Скопља, Република Северна Македонија
Категорија: Млади песници
Настави са читањем “C’est l’amour (То је љубав) – Моника Стојанова”
POETSKI KONKURS – “Kapija mojsinjskog neba”
15.04.2022.
PROŠAO JE ROK ZA SLANJE PESAMA ZA POETSKI KONKURS MOJSINJSKA SVETA GORA.
JAVILO SE 86 PESNIKA IZ 8 DRŽAVA , ŠTO NAS VEOMA VESELI.
OBJAVIĆEMO SPISAK TAKMIČARA . U SLUČAJU DA NEKO KO JE POSLAO PESME NIJE SLUČAJNO IZOSTAVLJEN TAKO DA MOŽE DA NAM SE OBRATI.
ZA NEKOLIKO DANA PESME POD ŠIFROM PROSLEĐUJU SE ŽIRIJU.
REZULTATE ŽIRIRANJA OBJAVLJUJEMO 15.5.2022.
Настави са читањем “POETSKI KONKURS – “Kapija mojsinjskog neba””
МОМЕНАТ – Љубодраг Обрадовић
МОМЕНАТ
У моменту загасном,
наслоњен на литице светлосиве,
дрхти блед, загледан у неповрат.
Малочас је испод букве
изустио збогом,
жедно чекајући слободу,
а сад, кајући се,
тоне у ништавило.
Самоћа ће очи да му ископа
поготком у слабине,
а крупне капи
потопиће га, слути.
Птица пролете и запева,
осветли очекивано,
па неста.
У моменту бледом и бедном,
стао је и сам блед и бедан,
уз девојку врелу
и прекинуо са собом…
А кад се окренуо и снашао,
видео је,
да му је сапутница жена,
за сва времена!
Проклео је све…
И будућност и младост и љубав,
а испало је да је живот
проклео њега.