www.poezija.rs

Kroz niti

 

Otvori vrata kad praporci

zvukom ogole tišinu.

Otvori srce da ljubav

nađe put u daljinu,

da budućnost obriše prašinu.

Kroz niti sunčevog sjaja

otvori muzičku kutiju –

nek’ pesma ljubavi zatalasa dan,

nek’ strune u prostoru

zablistaju blizinu,

a praporci svojim zvukom

nek’ ugase tišinu.

Ne lomi korakom led,

ostani u srcu, u ljubavi, u suncu,

tamo gde je toplo,

i jutro u trenu srećom

zameni tišinu.

Samo piši

Piši, nemoj plakati,
piši, nemoj čekati.
Piši — tako se sanja,
piši — tad rana je manja.
U suton kad mir čula budi,
u zoru kad rumen dan se rudi,
u noći kad zvezde slova tkaju —
piši, nek misli put svoj znaju.
Piši uvek — u mislima, srcu,
iznova, iznova, u istom krugu.
Duši olakšaj, pusti da diše,
ne daj ni tren da bez stiha prođe ti tiše.
Rođena nisi samo da dišeš —
već da osećaš i da sve to pišeš.
Piši sada, i piši zauvek,
nek vreme u rečima ostane dovek.

Празан сам.

Душа ми је празна.

Ја растрзан, уморан,

невероватно миран.

 

Све то прихватам као неминовност.

Сада ми треба само

мир и тишина.

 

Свестан свега ,

нарочито свога ега.

Размишљам као добровољац на фронту.

 

Све бих хтео…

само мало да одморим.

Могу ,

али ми треба одмор,

вековни.

 

Да схватим.

Да размислим.

Да застанем.

Да удахнем.

 

Па да онда ударим силно

и завршим оно што морам ,

 

да све оставим

како треба.

Када год и како год да дођеш

до краја свог замишљеног пута.

Чека те само обична тишина

која сумира све твоје потезе,

ставља их на кантар живота,

мери твоје ,

можда грехе или успехе.

 

Ако имаш среће,

уз тебе ће бити твоја породица,

жена и деца.

Колико год ти исправно радио,

жена ће имати некакве замерке.

 

А деца?

Њима су битне тантијеме,

лагодан живот паре

Ако немаш среће ,

бићеш сам.

Тада правиш још једну,

али велику грешку.

 

Кажеш:

„Па шта,

сам сам се и родио,

такав ћу и да умрем.“

 

Е онда карма преузима.

А ти си то …

прекасно схватио.

 Мојој Љиљани

Љубљена моја, све је исто,

Ушли су у сва прибежишта,
Само пркоси ово чисто
Слово, коме не могу ништа.

Покварили су све што хода
И отроваће све што лети,
Њихов је већ ваздух. И вода.
Одолева понеки Свети.

Плач који чујеш није туга
Смех није радост, све је игра –
Нечастиви се свему руга
Јашућ’ пониженога тигра.

Скровишта нигде, ни за лека,
Сем код анђела душе твоје –
Ђаво ће гонити човека
Јер негоњени мирно стоје.

Гони Бога у мојој вени
И гониће га немилице.
Јалов је ловац, док је мени
Тебе, и свете Ћирилице.

(19. јуна 2021. године)

(Објављује се у часопису СРБ по одобрењу листа ИНФОРМЕР)

Fotografije i tekst pesama možete pogledati na portalu Informer na navedenom linku.