OMAŽ LJUBAVI – Jasmina Dimitrijević, SRBIJA

OMAŽ LJUBAVI

Nacrtaj mi jedan osmeh na lice,
reci da me voliš.makar bila laž,
tepaj k`o nekad ” moja golubice”,
podarimo ovoj ljubavi omaž.

Duša mi odavno rastanak sluti,
u grudima bol neprebolna stoji.
Čudni su nekada životni puti,
kad` se zadnji minut ljubavi broji.

Gledam ti u oči,iako boli,
tražeći u njima još ljubavi plam.
Izgubih onog koga srce voli,

a htela sam celi život da ti dam.
Sa čašama vina proslavimo kraj,
poljubi me još jednom za oproštaj.

Настави са читањем “OMAŽ LJUBAVI – Jasmina Dimitrijević, SRBIJA”

ОД ЗИМЕ ТОПЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ОД ЗИМЕ ТОПЛА

ХАРФА
Јесењину

Живео је песмом  да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан, поезијом дише.

Из живота љубављу побего,
крајем стихова, римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним, обојио јесен.

Настави са читањем “ОД ЗИМЕ ТОПЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

АФОРИЗМИ – Душан Комазец

Од врана ни трага ни гласа, а неко нам попио мозак?

У Србији је све на продају. На ред је дошао „паризер”!

Диплому је купио из „цуга”!

Многи су као мали стекли докторску дисертацију?

Сазидао је „кућу” од онога чиме су га каменовали!

Ако (про)дамо Метохију, Патријаршија ће постати пећ!

Народ ћути, јер је остао без речи!

„Прост” човек избегава знање. Смета му да мисли!

Мржња влада само непотпуним умом!

Због „апетита” нам се губер смањио!

Да ме је волела удала би се за другог!

Жене воле да не сачекају одговор на своје питање!

Неки међу нама раде на црно. Немају издавачку кућу, а баве се издавањем!

Нас је уставило твоје остајање!

Produžen 15. međunarodni književni konkurs Zlatnog pera “Osmehom mi dođi”

Produžen 15. međunarodni književni konkurs Zlatnog pera “Osmehom mi dođi”

Dragi autori, naš novi konkurs je otvoren do 30. aprila 2023. godine.

Književni klub “Zlatno pero” Knjaževac nakon uspešno završenog 14. konkursa organizuje 15. po redu Međunarodni književni konkurs pod nazivom “Osmehom mi dođi” za najlepše radove, a tema je slobodna. Šaljite pesme, pisma, anagrame, priče, haiku, haigu, odlomke, ilustracije, aforizme.

Za najbolje ćemo, kao i do sad, pripremiti posebna priznanja, a za sve ostale knjige, diplome i članske kartice našeg kluba. Svi autori koji žele zbornik sa svojim radovima uplaćuju, a cena zavisi od broja i dužine radova. Radovi mogu biti pisani ćirilicom i latinicom, a nakon štampe će dobiti knjige na kućnu adresu uz plaćenu poštarinu za sve bivše YU republike.

Radove i sva pitanja šaljite isključivo elektronskom poštom, tj. mejlom zlatnopero14@yahoo.com

Настави са читањем “Produžen 15. međunarodni književni konkurs Zlatnog pera “Osmehom mi dođi””

NIJE MI TEŠKO-Zdravka Pap

Nije mi teško
biti sam i star
i gledati mladost
kako raste i buja.

Nije mi teško
bos i gladan
nositi koru hleba
i dati gladnom.

Nije mi teško
deliti ljubav
i gajiti nadu,
i biti ono što jesam,
i ne glumiti budalu.

Nije mi teško
nositi kaput
pun mrava
zgaženog života.

Nije mi teško
učiti, grliti,pevati
i moliti ako treba.

Nije mi teško
ono što moram,
teško je biti
usamljen u borbi
protiv nepravde i laži,
koja krvari u reči,
seva i raznosi
istinu koja plače
i bori se i ne da mira.

O, Bože moj,
tako mi je milo
kad istina
ubedi nepravdu
da je sluša.

KOLO SREĆE – Vesna Stojković

Kolo sreće

Kažu ljudi sve će proći, posle kiše sunce grane.
Sreća mora jednom doći, vedar dan će da osvane.
Strpljenje nam treba samo.Proći će i ove muke.
Sunce ima moć nad tamom.Ugušiće bol, jauke.
Ljudi svi su uštumeli, nit’ daleko, niti blizu…
Postali su kao zveri, jedni druge samo grizu.
Narod ćuti, stisne zube, navik’o je, mora tako,
Dok, na vlasti sve,, dangube”, zarađuju novac lako.
Sad nam,, oni “, dragi Bože, gule kožu sa grbine.
Jer tako se njima može… A narod će da pomine.
Na leđa nam stave breme, k’o magarcu  teški samar.
Došlo neko ,, gadno” vreme, lupaju nam stalno šamar.
Poltroni i ulizice… K’o burgija vrti para.
Dobijaju propusnice. Novac vrata im otvara.
Ljudi dobri i pošteni…Kroz prozor im ulazi glad.
Sami sebi prepušteni. Zavladala beda i jad!
Hej čoveče, probudi se…Pokreni se i digni glas.
Ne moraš da trpiš više, kucnuo je zadnji čas!
Uzmi stvar u svoje ruke,budi kovač svoje sreće.
Zar ti nije dosta muke? Kolo sreće nek’ s’ okreće!
Vesna Stojković

MACA

Zašto je ova maca posebna?
Ima rep kao i svaka druga
četri noge sa belim noktima
šarenu dlaku mekšu od pamuka.
njuščicu nežnu baki za poljubac.
Ne šeta više s ponosnim ušima.
Ne liže stomak sa mačićima
Ona je zasvagda ovekovečena
Sve je postalo sasvim drugačije
leži kraj jele i gleda u nebo
dok juče oblak virio kroz prozor
pre no što je – ima li te Bože?!
sa vrha zgrade bačena na pločnik
Eno krvi, vidiš li je bako?
Tvoje crne i
Plave macine
May be an image of 9 people, people standing and outdoors

СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈИ

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња  сета.

Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.

Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.

Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.

Планове грозне почнем да кујем,
у заносе чудне да падам.
А пролеће ме оплакује,
“та чему ти можеш да се надаш”?

Окренем се, бежим,
а славуј  ме песмом прати.
Она сад са другим лежи,
а ти ту патиш!

Она сад другом тепа
и нуди своје чари.
Она није више твоја степа,
њом сада други крстари.
Настави са читањем “СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ

Бранко Мијатовић

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА

Самотног ме расанила мис`о,
у сред тмуше кад ушара лови;
стотине сам сличних већ запис`о,
али ова за најбољу слови.

Шта је човек и зашто се рађа,
смрт  на њега пре рођења чека;
вазда мука к`о да се порађа,
од живота човек нема лека.

За пар труни радости се живи,
горе – дoлe живот нас окреће;
шта згрешисмо и зашта смо криви,
да свенемо к`о ливадско цвеће.

Што сам рођен да к`о песник трајем,
да к`о клошар гробног места немам;
на стратишту засијаће сјајем,
костур што га ја за вечност спремам.

Засијаће целом српском роду,
и свим иним часним народима;
што се борих њима за слободу,
кад се згоди зло међ` нељудима.

На мом гробу неће бити цвећа,
јер знамен се мени неће знати;
нико мени неће палит свећа,
иак` моме роду све ћу дати.

У камен ми мис`о уклесана,
мис`о моја моћнија од мене;
не мож`с учит, већ је богодана,
осим ње ће све живо да свене.

Тело моје црницом кад скрију,
немој за мном, немој сузе лити;
па кад вином боема прелију,
мисо моја за навек ћеш бити.

Оставићу песме небројене,
у књигама и у рукопису;
мисли моје ничим обојене,
никад никог повредиле нису.

Читај песме што писах их теби,
како голуб голубици слеће;
да не вoлeх ни писао не би,
а ти моје самртно прoлeће.

© Бранко Мијатовић 2020. године.
Из необјављених рукописа.

По мишљењу жирија са нашег сајта ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ је песма:

  • У КАМЕН МИ МИСО УЛЕСАНА – Бранко Мијатовић.

Затим следе:
2. место: -БАЛАДА О РАТНИКУ – Јовица Ђорђевић;
3. место деле: – БРОД ЖИВОТА – Мирко Стојадиновић и – ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – Драгојло Јовић .
Настави са читањем “ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ”