Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .
Види све чланке од Ljubodrag
6 мишљења на „KONKURS – Krajinski književni Klub“
Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait...
Баш је лепо видети конкурсе за писану реч (поезију и прозу), широм наше лепе земље. Али, нешто ми баш није јасно (признајем да сам глуп), да аутори свугде морају нешто да плате. Да ли смо толико “богати” садашњим писањима да је дошло време да се увек мора да плати ако неко има нешто лепо да напише и остави за будуће нараштаје. Да ли се то комерцијала преселила у све поре друштва и стигла и до писане речи. Поређења ради, ако је дете талентовано за неки спорт, родитељи морају богатство да дају, ако имају, да би дете било спортиста. Наравно, то није новост. А сад, ако дете зна да пише мора да има и паре да плати да му се написано негде објави. Да ли смо материјална или духовна сиротиња. Молим паметније да ми тај феномен мало појасне, јер упркос моје времешности, стално се сударам са самим собом шта је нормално а шта под винклу није.
Срећно вама који пишете, па још имате и пара да платите. Они који само знају да пишу нек оставе у аманет потомцима да рукописе објаве у неким другим временима. Хвала онима који ми буду нешто појаснили, али стварно да буде примерено и јасно.
Слажем се да је непримерено да писци који преко ових конкурса финансирају свој рад, уместо да награђени добију неки ауторски хонорар!
Као уреднику сајта који објављује конкурсе, у дилеми сам да ли да објављујем конкурсе који имају разне котизације за објављивање песама. Мишљења сам да је добро знати за сваки конкурс, па онда, као песник, одлучити да ли ћеш учествовати или не. Ево неких чињеница:
1. Рецимо, сваки песник сам прочита конкурс и одлучи да ли ће учествовати!
2. Разна наша удружења и Књижевни клубови која раде те конкурсе немају много сопствених пара, али не требају претеривати са ценом котизације за једну књигу!
Иначе, добро би било да Министарство културе, градови и општине који улажу у културу препознају праве пројекте и у њих уложе значајнија средства како писци не би морали да улажу сопствена средства у објављивање књига!
Moja ćerka je učestvovala na tom konkursu Pesničke rukoveti, dobila obaveštenje da će joj se štampati pesme u Zborniku, ona je uplatila za dva primerka i od tada nikakvih vesti. Slala sam mail da bih videla o čemu je reč, ali odgovor nikada nisam dobila. Imam prava da sumnjam da se radi o običnoj prevari i iznuđivanju novca.
Poštovana Vesna. Mi smo smao na sajtu http://www.poezija.rs objavili njihov konkurs i druge detalje ne znam. Kako se zove Vaša ćerka, da ih i ja upitam o čemu se radi! Pozdrav Ljuba
Наравно да се у потпуности слажем са мишљењем господина Јовића. Због чега би неко, ко рецимо има квалитетну песму био лишен могућности учествовања на било ком конкурсу поезије? Због новца којег можда нема? Можда ће баш због тог разлога зборник бити „ оскрнављен” недостатком много квалитетније поезије? Да ли је битан квалитет или новац? Битнији је новац, што баш и није нормално. Ако неко није способан да организује конкурс нека га не организује.
Много већи проблем је жирирање на већини конкурса, где су сваке године исти песници чланови жирија, који понекад нису дорасли задатку који је пред њих постављен или нису објективни, па награде скоро увек добијају „имена” или пријатељи а не песме које ту награду заслужују.
Мени лично једини конкурс, на којем сам „баш ” желео да освојим награду био је „Конкурс духовне поезије Раковица”, због златника са ликом Светог Саве, који за мене има немерљиву духовну вредност. Ове године ми се „посрећило”, јер сам освојио треће место , (Прво друго и треће место осваја златник) али под именом Душан Кецман? Превид уредника или …
На крају сам морао „доказивати” да је то моја песма, а требало је само да препишу податке. Извињење је уследило два дана после одржавања сабора у Раковици, али у зборнику изгледа нема мог имена. (није ми још уручен)
Нешто је труло у држави Данској!
Баш је лепо видети конкурсе за писану реч (поезију и прозу), широм наше лепе земље. Али, нешто ми баш није јасно (признајем да сам глуп), да аутори свугде морају нешто да плате. Да ли смо толико “богати” садашњим писањима да је дошло време да се увек мора да плати ако неко има нешто лепо да напише и остави за будуће нараштаје. Да ли се то комерцијала преселила у све поре друштва и стигла и до писане речи. Поређења ради, ако је дете талентовано за неки спорт, родитељи морају богатство да дају, ако имају, да би дете било спортиста. Наравно, то није новост. А сад, ако дете зна да пише мора да има и паре да плати да му се написано негде објави. Да ли смо материјална или духовна сиротиња. Молим паметније да ми тај феномен мало појасне, јер упркос моје времешности, стално се сударам са самим собом шта је нормално а шта под винклу није.
Срећно вама који пишете, па још имате и пара да платите. Они који само знају да пишу нек оставе у аманет потомцима да рукописе објаве у неким другим временима. Хвала онима који ми буду нешто појаснили, али стварно да буде примерено и јасно.
Слажем се да је непримерено да писци који преко ових конкурса финансирају свој рад, уместо да награђени добију неки ауторски хонорар!
Као уреднику сајта који објављује конкурсе, у дилеми сам да ли да објављујем конкурсе који имају разне котизације за објављивање песама. Мишљења сам да је добро знати за сваки конкурс, па онда, као песник, одлучити да ли ћеш учествовати или не. Ево неких чињеница:
1. Рецимо, сваки песник сам прочита конкурс и одлучи да ли ће учествовати!
2. Разна наша удружења и Књижевни клубови која раде те конкурсе немају много сопствених пара, али не требају претеривати са ценом котизације за једну књигу!
Иначе, добро би било да Министарство културе, градови и општине који улажу у културу препознају праве пројекте и у њих уложе значајнија средства како писци не би морали да улажу сопствена средства у објављивање књига!
Moja ćerka je učestvovala na tom konkursu Pesničke rukoveti, dobila obaveštenje da će joj se štampati pesme u Zborniku, ona je uplatila za dva primerka i od tada nikakvih vesti. Slala sam mail da bih videla o čemu je reč, ali odgovor nikada nisam dobila. Imam prava da sumnjam da se radi o običnoj prevari i iznuđivanju novca.
Poštovana Vesna. Mi smo smao na sajtu http://www.poezija.rs objavili njihov konkurs i druge detalje ne znam. Kako se zove Vaša ćerka, da ih i ja upitam o čemu se radi! Pozdrav Ljuba
Наравно да се у потпуности слажем са мишљењем господина Јовића. Због чега би неко, ко рецимо има квалитетну песму био лишен могућности учествовања на било ком конкурсу поезије? Због новца којег можда нема? Можда ће баш због тог разлога зборник бити „ оскрнављен” недостатком много квалитетније поезије? Да ли је битан квалитет или новац? Битнији је новац, што баш и није нормално. Ако неко није способан да организује конкурс нека га не организује.
Много већи проблем је жирирање на већини конкурса, где су сваке године исти песници чланови жирија, који понекад нису дорасли задатку који је пред њих постављен или нису објективни, па награде скоро увек добијају „имена” или пријатељи а не песме које ту награду заслужују.
Мени лично једини конкурс, на којем сам „баш ” желео да освојим награду био је „Конкурс духовне поезије Раковица”, због златника са ликом Светог Саве, који за мене има немерљиву духовну вредност. Ове године ми се „посрећило”, јер сам освојио треће место , (Прво друго и треће место осваја златник) али под именом Душан Кецман? Превид уредника или …
На крају сам морао „доказивати” да је то моја песма, а требало је само да препишу податке. Извињење је уследило два дана после одржавања сабора у Раковици, али у зборнику изгледа нема мог имена. (није ми још уручен)
Нешто је труло у држави Данској!