СЕТА – Андреја Ђ. Врањеш

СЕТА 

Кад би знао ко се игра,
играчкама његовим,
испод Зенице неба,
у улици што подсећа на реку,
само што по њој барке не плове,
него разни планови теку.
Рекао би му шапатом тихо,
да играчке чува,
приче су оне тајне,
које се у старости лове,
чувај их за туге нове,
чувај за туђе и своје снове.
Настави са читањем “СЕТА – Андреја Ђ. Врањеш”

ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – Родољубива поезија ПоезијаСРБ

У просторијама СПС-а у Крушевцу, 23.6.2023. године одржано је ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ, посвећено борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм су организовали Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и ГО СПС Крушевац. Присутне песнике и посетиоце програма је поздравио Синиша Максимовић – председник ГО СПС-а Крушевац. Програм су водили Данијела Јевремовић члан Управног одбора  и Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ. У програму су учествовали чланови Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Боривоје Бора Видојковић, Миљко Шљивић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, као и сарадници и пријатељи овог удружења из Крушевца Вељко Стамболија и  Љубиша Шапоњић.

Данијела Јевремовић је прочитала песму ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ – Градимира Карајовића, члана извршног одбора ПоезијеСРБ који због болести био спречен да присуствује овом митингу поезије.  Даница Гвозденовић прочитала је песму ВОСТАНИ СЕРБИЕ – Бранка Мијатовић из Шапца, песму ДАН ПОСЛЕ Миће Живановића, песму СВЕТИ САВА – Томислава Милетића и једну своју песму. Мирко Стојадиновић је прочитао песму ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојла Јовића, песму ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА мр Ратка Тодосијевића и једну своју песму.

На крају програма говорили су Гвозден Ђолић из Александровца и академик др Раде Биочанин. За Музички тренутак и овога пута били су задужени Љубиша Боровац и Дејан Живковић, који су одабрали одличан репертоар.

 


ВОСТАНИ СЕРБИЕ

Давно беше, али још се памти,
кад хероје рâђа српска мати;
кад се рâђа јунак до јунака,
којима се поносила мајка.

Колену се с колена прèноси,
како Србље вазда се пòноси;
чојством својим, својом крсном славом,
Лазаревом с` ореолом главом.
Настави са читањем “ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – Родољубива поезија ПоезијаСРБ”

ŠESTI DAN

Oprosti Bože grešan sam bio,
gorko se kajem, uzalud postim;
dušu sam svoju mržnjom blatio,
nemoćan dušmanu da oprostim.

Pružih mu ruku iskrenog srca,
savest mi reče, daj čovek budi;
jednom rukom u potiljak puca,
drugom sablju zariva u grudi.

Mladoj lozi zatrovaše čokot,
ognjem tame dušman zemlju žari;
grožđe jede sad đavolji okot,
za vinograd niko i ne mari.

Bože sveti da l’ te nešto davi,
da l’ te duša sad tišti i mori;
što veliku grešku Ti napravi,
pa čoveka šestog dana stvori.

autor
Jovica N. Đorđević
24.06.2023g.

КАП ВЕСЕЉА – Душан Комазец

Опет руди „јесен”, а ми скупа у том
преплитању снених, неукротних хтења.
Премда жедни среће, у „безгласју жутом”
не исписмо нити једну „кап весеља”.

Све је могло бити друкчије, а није,
да су неке нежне заискриле речи.
Сад нас само ветар безнадежја мије,
дах најцрњих слутњи снове нам лелечи!

Охолости рујне сејали смо семе
без спознаје шта би из њег’ могло нићи.
Док тугом мирише ово тешко време
наша праскозоја кљуцају детлићи”!

Ми смо, туђе среће „живели” к’о своје,
призвали бездушно пролеће без плама.
Лето претопили у јесење боје
које зима мами снежним пахуљама.

Иако смо исти ти си ипак кривља,
јер си прва тихом запловила реком!
На почетку краја изничеш све живља.
У походе нове крећеш с недореком?

Сачувај тихоту док минеш охола,
окамени мисли у најлепше нити!
Преточи „вапаје” немира и бола
у пехар чемера, из ког ћемо пити!

ЗАГЛЕДАН ДАЛЕКО – Андреја Ђ. Врањеш

ЗАГЛЕДАН ДАЛЕКО

Супрузи Миљи


Застао  је,  гледао у  жену,
познату  блиску, у сатену плавом,
 кад  сећања ненадана крену,
кад лепоту гледаш оседелом главом?

Ако она није, очи ће се застидет варљиве,
зар још  мисли  теку у  смислено давно,
вратит немогуће, није изводљиво,
усне, лице , тело, биће  раздрагано.

Зато кренимо намо, кад заболе дани,
склонимо се у зоре лење, у бесане  ноћи,
тамо гда је наше освануло дело,
где на зиду сваком,  видиш
слику драгу, видиш миле очи.

Настави са читањем “ЗАГЛЕДАН ДАЛЕКО – Андреја Ђ. Врањеш”

ПОПЛАВА – Сандра Миладиновић

ПОПЛАВА

На велика врата сви би
Без грашка зноја ширили крила
А празне приче причају неке
Како кроз муке вија се свила!

Срећу радо купили сви би
Срљајућ душом у шаци таме
И тако лако продали је
Да неосвојена весели дане!

Настави са читањем “ПОПЛАВА – Сандра Миладиновић”

Сан

У возу посматрам лица уморних путника,
Крај мене пролазе сенке, перони,
Шарени балони.
У трену селим се у кожу витеза, ратника,
Крај њега пролећу сећања, тела,
Велика дела.
Сад сам на леђима ждребца, прелепог ата,
Јурим зеленим стазама, сновима,
Пурпурним пољима.
Поглед ми пада на огромна сатенска врата,
Отварам, корачам, пролазим,
Где ја то долазим?

У сан у сну улазим кротко и спокојно,
Да некога не увредим,
Ако посматра, ако замера,
Ако жели да ме повреди,
Ако му је то намера,
Да му не дам разлога,
Да зло проговара,
Да ме оговара,
Што у сну у сан могу да ушетам,
Да ту будем сам, срећан и радостан.

У сну усред снова ми не може ништа,
Тај неко што увек посматра,
Што све жели да контролише,
Свиме манипулише,
Ту ми заиста не може ништа,
Ту је моје уточиште,
Моје склониште.

И ту у сну усред бисерних снова,
Чим врата затворим, чим се осамим,
Умилни жамор ме топло обгрли,
Ту су и други искрени осмеси,
Сви су се скупили, сви побегли,
Да би сви заједно у сну у сновима,
Судбину бољу себи скројили.

APRILSKO VEČE

Ostani noćas, nikud ne idi,
pusti da čežnja nebo zarudi;
nek telo tvoje od strasti bridi,
pa sutra opet njegova budi.

Ostavi srcu još jednu ranu,
pusti da tiho čeznem u sebi;
ne ostavljaj suzu isplakanu,
znaš da to nikad podneo ne bi.

Haljinu cvetnu zorom obuci,
nek rosno jutro oči ti mije;
na licu novu čednost navuci,
kao da ništa ni bilo nije.

Pa njemu budi ljubav do veka,
nek vreme tiho ko reka teče;
ja ću iz prikrajka, iz daleka,
sanjati naše aprilsko veče.

autor
Jovica N. Đorđević
17.06.2023g.

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20


Преузмите и Часопис за поезију – ПоезијаРСБ број 20. у пдф-у на линку:
Download

Поштовани песници и посетиоци сајта,

Ускоро ћемо одштампати јубиларни Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20. До тада погледајте како изгледају корице новог часописа. Аутор обе слике на корицама је Првослав Пендић – песник и сликар из Крушевца. Преузмите и Часопис за поезију – ПоезијаРСБ број 20. у пдф-у како би сте могли да погледате своје радове и обавестите ме до 25. 6. 2023 године на мејл: poezijasrb@poezija.rs ако уочите неке лекторске грешке или погрешне податке везане за Ваше радове.
Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20”

ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ у Крушевцу

У просторијама СПС-а у Крушевцу, Обилићева 30, одржаће се 23.06.2023. године у 18-00 часова ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ, посвећено борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм ће организовати Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са СПС-ом Крушевац. Програм ће водити Данијела Јевремовић. У програму планирамо да учествују песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и њихови чланови из Ћићевца и Бруса. Присутне ће поздравити и Синиша Максимовић, председник ГО СПС Крушевац. За музички тренутак биће задужени Љубиша Боровац и Дејан Живковић.

 

ВЕРУЈ

Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.