Добродошли!
СТОП С. Јесењину Стоп! И нема више. Живот је прошо, зашто да се дише? У моме оку игра одсјај, снови се нешто множе. Да ли је то већ дошао крај, или се на други излаз, изаћи може? Дрхтим ко свила, разапет на нити славе. Моја је прошлост некад светла била, сад се сви труде, да … Настави са читањем “СТОП – Љубодраг Обрадовић”
СТОП
С. Јесењину
Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?
У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?
Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.
То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.
Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.
Љубодраг Обрадовић
SAM Stojim sam na putu, prašina i napred i pozadi, izbrisala mladosti trag. Imam samo sliku žutu, iz dana, kad bili smo mladi… Da li je ljubav ta bila laž?
SAM
Stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Imam samo sliku žutu,
iz dana, kad bili smo mladi…
Da li je ljubav ta bila laž?
Настави са читањем “SAM – Ljubodrag Obradović”