REKVIJEM ZA DVOJE
Pojeftinio si mi dušu u tom bezgraničnom nizu
anemičnih pokušaja da svakom trenutku
udeneš nehaj za rever.
Da me okitiš za tuđe svatove
izlizanim slutnjama, mršavim čežnjama
i zabludama da si obećan drugoj.
Pojeftinio si mi suze
lažnim osmehivanjima slučajno zadenutim za uglove
prelepih usana kojima si druge ljubio.
Ako si i želeo da mi proveriš
gustinu uzdaha za iskipelim očekivanjima,
nisi imao bestidnosti dovoljno.
Pojeftinio si me, dragi
preskupim čežnjama koje smo iscrtavali
svako na svom platnu unutrašnje strane kapaka.
Gledali smo se iznutra,
svako zagledan u svoj beskraj,
dok smo se slutili zaustavjanjem slabašnih otkucaja srca.
Pojeftinio si mi život
dok si dalek gledao kako se iz mene istaču sati
i ulivaju u dane ugašene u sumraku prošlih noći.
Pojeftinio si me, dragi preskupim odsutajanjima
od glasova što su ti golicali nepca jureći ka nemosti
jer je tako udobije za sve.
U tom ludilu odricanja od sebe
mene si odenuo u neželjene providne haljine,
pokrio nagost, razotkrio dušu.
Besplatna sam, ljubavi,
Ali sam za tebe preskupa.
Preskupe su moje dubine za lepljive prste tvojih plitkosti.
Možeš mi samo golicati maštu ali mi ne možeš dodirnuti
tačku ključanja.
Krhki su tvoji pokušaji da izrasateš iz litice
sa koje se, veruješ, moja ljubav bacila u tvoje more.
Slabo je tvoje korenje za raskoš mog stabla.
Preskup je moj let za tvoje jeftino poniranje.
Moja je duša nepregledna
i ne možeš je zagrliti koliko god raširio ruke…
Pojeftinio si me, dragi
ali sam i dalje preskupa za tebe.
Zato,raduj se
gledajući me kako ti praštam
uzaludne pokušaje da mi rasitniš dušu
u bescenje.
Radujem se i ja dok ti vraćam kusur od želja.
Da imaš, da ti se nađe
dok drugima budiš kupovao jeftine snove…
Kad jednom budeš ispraznio svoju dušu od sitnine
budeći se bez snova
poljubiću te u plašljivo srce,
i voleću te
jednom nikada, jednom zauvek
kad ostanem sama u tebi.
© Jelena Ilić
