SUDBINA-Aleksandra Mladenovic

SUDBINA Jednom šakom daje, drugom oduzima kisele i nade šture ostaju međ’ njima. Čemu biti stamen?  Kojim vrhovima; kad lakše se tone s punim džepovima. Očima obema gleda, pa oba zažmure. opsena i oskud’ ljuti- ostaće da zure. Čemu biti vredan?  Kud proleća jure; kad lakše poneseš čim leđa se zgure. Jedared  sve prožme, i … Настави са читањем “SUDBINA-Aleksandra Mladenovic”

SUDBINA

Jednom šakom daje, drugom oduzima

kisele i nade šture ostaju međ’ njima.

Čemu biti stamen?  Kojim vrhovima;

kad lakše se tone s punim džepovima.

Očima obema gleda, pa oba zažmure.

opsena i oskud’ ljuti- ostaće da zure.

Čemu biti vredan?  Kud proleća jure;

kad lakše poneseš čim leđa se zgure.

Jedared  sve prožme, i jedared satre

reči gorke, slane u čergarske šatre.

Čemu odan biti? Koje palit’  vatre;

kad lako je sudbi očas plam da zatre.

Jednom nogom šutne,drugom razigrava

u trku i boju osta’ grdoba i strava.

Čemu biti silan? Kud nestaje java;

kad lakše je budnom da pevajuć’  spava.


OLIVERA – Ljubodrag Obradović

OLIVERA Sreo sam je samo jednom, a neki vrag me i sad njoj tera. Bilo je to u selu nekom. Olivera, Olivera… Telo bajno, oči sjaje, u svakom joj pokretu mera. Moj zanos i danas traje. Olivera, Olivera… Nudila je mnogo svakom i svakog uspela da otera. Ko još  za njom nije zaplako? Olivera, Olivera… Beše … Настави са читањем “OLIVERA – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović

Пеко Лаличић, НЕМИРИ – 1

Пеко ЛАЛИЧИЋ Н Е М И Р И – 1 Слутим твој незнани лик у огледалу мирис сенки свуда некуд одлазе снови празнина коју ми доноси ноћ продужава немир.


Пеко ЛАЛИЧИЋ

Н Е М И Р И – 1

Слутим
твој
незнани
лик
у огледалу

мирис
сенки
свуда

некуд
одлазе
снови

празнина
коју ми
доноси
ноћ
продужава
немир.

Пеко Лаличић, БИ ШТА БИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ БИ ШТА БИ Помахнитала разузданица разуздала се равницом плави ми снове обузима јаву одузима ме помахнитах бацих се у њу подивљалу дамаре да охладим попих је попи ме пресахнусмо заједно би киша сада течемо свако својим током


Пеко ЛАЛИЧИЋ

БИ ШТА БИ

Помахнитала
разузданица
разуздала се
равницом

плави ми снове
обузима јаву
одузима ме

помахнитах
бацих се
у њу подивљалу
дамаре да охладим

попих је
попи ме
пресахнусмо заједно

би киша
сада течемо
свако својим током

Dragoj Ja – Marina Adamović

poklanjam nogama satkani buket prošlosti ukrašen raznizanom perlom trepavica odlazim po  izdvojenom redu vožnje do cilja gde nema mesta za obe poslaću čitko pismo bez reči i ubaciti pramen ponoćnog bljeska da sagleda kako je samu sebe zgazila kao zamišljeni Mesec nade rastopljen u blatu tibi nunquam ignoscito

poklanjam nogama satkani buket prošlosti

ukrašen raznizanom perlom trepavica

odlazim po  izdvojenom redu vožnje

do cilja gde nema mesta za obe

poslaću čitko pismo bez reči

i ubaciti pramen ponoćnog bljeska

da sagleda kako je samu sebe zgazila

kao zamišljeni Mesec nade rastopljen u blatu

tibi nunquam ignoscito

(NE)DODIRLJIVA… – Omer KLIČIĆ

Taman krenem da te dotaknem a ti ljepotom bljesneš pa nestaneš poput duge si na dohvat ruku poznata bliska… nedodirljiva. Taman krenem od tebe a ti…mene promrzla obasjaš poput Sunca preliješ toplotom svojom… nedodirljiva… Taman krenem da nestanem a ti… kao munja sijevnu i gromovi silno najaviše sreću i… tvoju… dodirljivost! 08. aprila 2010.

Taman krenem

da te dotaknem

a ti ljepotom

bljesneš

pa nestaneš

poput duge si

na dohvat ruku

poznata

bliska…

nedodirljiva.



Taman krenem

od tebe

a ti…mene

promrzla

obasjaš

poput Sunca

preliješ

toplotom

svojom…

nedodirljiva…



Taman krenem

da nestanem

a ti…

kao munja

sijevnu

i gromovi silno

najaviše

sreću i…

tvoju…

dodirljivost!



08. aprila 2010.

Divlje ruze – Ana Berbakov Anee

Divlje ruže Setim se onog povetarca, koji mi je kose mrsio. Drhtala od tvojih poljubaca, kada si me nežno voleo. Pade s neba zvezda sjajna, kad si rekao da voliš me. Još si moja slatka tajna, a sada je ona uz tebe. Divlje ruže ja, za te ubraću, a opet sama, znam ostaću. I čujem … Настави са читањем “Divlje ruze – Ana Berbakov Anee”

Anne

Divlje ruže

Setim se onog povetarca,
koji mi je kose mrsio.
Drhtala od tvojih poljubaca,
kada si me nežno voleo.

Pade s neba zvezda sjajna,
kad si rekao da voliš me.
Još si moja slatka tajna,
a sada je ona uz tebe.

Divlje ruže ja,
za te ubraću,
a opet sama,
znam ostaću.

I čujem neki glas,
plače zbog nas,
uvila me tama,
nosi me na rukama.

(C) Ana Berbakov Anee

Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Пеко ЛАЛИЧИЋ РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК Ч ЧЕСТО ЧЕКАМ зору, ЧЕЖЊИВО ти изговарам име и пишем риме. Све ЧЕШЋЕ ЧУЈЕМ ЧЕТИНАРЕ кад у рану зору исцртавају твој лик на прозору. И дуго те ЧЕКАМ крај ЧЕСМЕ док раздрагане птице цвркућу моје песме. Џ ЏЕМПЕР црвени чини ме крупним па изгледам као ЏИН. ЏЕПОВИ су ми као ЏАК, … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”


Пеко ЛАЛИЧИЋ

РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Ч

ЧЕСТО ЧЕКАМ зору,
ЧЕЖЊИВО ти изговарам име
и пишем риме.

Све ЧЕШЋЕ ЧУЈЕМ ЧЕТИНАРЕ
кад у рану зору
исцртавају твој лик на прозору.

И дуго те ЧЕКАМ крај ЧЕСМЕ
док раздрагане птице
цвркућу моје песме.

Џ

ЏЕМПЕР црвени
чини ме крупним
па изгледам као ЏИН.

ЏЕПОВИ су ми као ЏАК,
нико не би рекао да сам ђак.
ЏИПОМ бих кроз ЏУНГЛУ пројурио
макар још једном батине добио.

И знам да ништа нема ЏАБЕ,
ал’ купићу ЏЕМПЕР фин
јер у овоме изгледам као ЏИН.

Ш
ШТА сада када знам азбуку,
кад ми је ШКОЛА ШАЛА
и с књигом под руку
планета бива мала?

ШАНСА ме чека још једна,
латиница ново је писмо,
то је ствар пажње вредна
без које ШКОЛОВАНИ нисмо.

И после тога вреди бити ШАМПИОН
и учити ШУМУ ствари
јер још има непознатих милион,
а ту су и рачунари.

ШИРОК је свет ШАРЕНИ,
много нас тога вреба,
да не останемо малени
језике учити треба.
Зато ћу учити даље,
нека ми ШКОЛА буде ШАЛА,
а с књигом под руку
и наша планета мала.