Moj – Vjera Mašović

Da si kap, Koja s neba pada; Da si sat, Koji otkucava sada; Da si kiša, Koja pada oko mene; Bila bih tiša Samo da sam kraj tebe. Da si zvezda, Što na nebu sja; Da si realista, Koji se drži tla; Da si sanjar, Koji nebu leti; Bio bi moj sanjar, Moj sanjar kleti.

Da si kap,
Koja s neba pada;
Da si sat,
Koji otkucava sada;

Da si kiša,
Koja pada oko mene;
Bila bih tiša
Samo da sam kraj tebe.

Da si zvezda,
Što na nebu sja;
Da si realista,
Koji se drži tla;

Da si sanjar,
Koji nebu leti;
Bio bi moj sanjar,
Moj sanjar kleti.

Otisla je jedna zena – Ana Berbakov Anee

Bila je u toj noci sama, vetar joj je mrsio kose. Obucena u belo kao dama, ali tuge se sa njom nose. Trcala je njemu ocarana, vicuci da ga voli. U suzama vratila se sama, bezala je od te boli. Otisla je jedna zena, tuzna i usamljena, bez ljubavi imalo. Otisla je jedna zena, jer … Настави са читањем “Otisla je jedna zena – Ana Berbakov Anee”

Bila je u toj noci sama,

vetar joj je mrsio kose.

Obucena u belo kao dama,

ali tuge se sa njom nose.

Trcala je njemu ocarana,

vicuci da ga voli.

U suzama vratila se sama,

bezala je od te boli.

Otisla je jedna zena,

tuzna i usamljena,

bez ljubavi imalo.

Otisla je jedna zena,

jer je bila nevoljena,

srce joj je ranjeno.

Otisla je jedna,

jedna zena uplakana,

i tuga place sa njom.

Bila je u toj noci sama,

vetar joj je mrsio kose.

Obucena u belo kao dama,

ali tuge se sa njom nose.

Nije mogla da ga preboli,

ni posle mnogo leta.

Patila je tiho u toj boli,

a sada za njom pelin cveta.

Nema kraja – Marina Adamović

drvo je načas zapevalo pa uzdahnulo iz oka mu kliznu kap pa još jedna pa reka trava se trže diže glavu zamirisa na vodu  sprženu zemlju drvo je kao ukopano pratilo šta mu se mučno sprema pogleda razbarušenu nežnost pokuša da stiša plač sklapao je kapke uzalud rukama predje preko lica ono opet posta iskričavo … Настави са читањем “Nema kraja – Marina Adamović”

drvo je načas zapevalo

pa uzdahnulo

iz oka mu kliznu kap

pa još jedna pa reka

trava se trže diže glavu

zamirisa na vodu  sprženu zemlju

drvo je kao ukopano

pratilo šta mu se mučno sprema

pogleda razbarušenu nežnost

pokuša da stiša plač

sklapao je kapke uzalud

rukama predje preko lica

ono opet posta iskričavo

pesma ga je izdala

pobegla u gnezdo

Zevsova strela je meni namenjena

kada padnem prekrij me rukama

usahnuću ali biću tu

tvoje je srce duboko za oboje

jednom ćemo se opet prepoznati

u svetlosnoj kiši meteora

i setićemo se da je svaki uplakani kraj

početak  smelog neobičnog jutra

suzama ovlažena trava

diže ruke i prihvati ono što je iz njenog tela raslo

Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Пеко ЛАЛИЧИЋ РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК Ф ФЕБРУАР ФИЈУКОМ ФРИЗУРЕ мења, ФИЛИП ФРУЛУ свира ФАЗОН би био да то могу и ја. ФИЈАКЕР крај ФОНТАНЕ чека да се огласи липа, да провоза мене и ФИЛИПА. Х ХАРМОНИКА свира, ХАЈТЕ децо амо да весело и сложно коло заиграмо. ХВАТАЈТЕ се у коло, ХИТРО руке дајте, ако играт’ не … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”


Пеко ЛАЛИЧИЋ

РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Ф
ФЕБРУАР ФИЈУКОМ ФРИЗУРЕ мења,
ФИЛИП ФРУЛУ свира
ФАЗОН би био
да то могу и ја.

ФИЈАКЕР крај ФОНТАНЕ
чека да се огласи липа,
да провоза мене и ФИЛИПА.

Х

ХАРМОНИКА свира,
ХАЈТЕ децо амо
да весело и сложно
коло заиграмо.

ХВАТАЈТЕ се у коло,
ХИТРО руке дајте,
ако играт’ не знате
друге погледајте.

ХВАЛА коловођи,
играчима ХВАЛА
и лаганој ХАРМОНИЦИ
што је ритам дала.

ХАЈТЕ децо амо,
ХИЉАДЕ нек вас има,
ХВАТАЈТЕ се у коло
намењено је свима.

Ц

ЦИЦА ЦРТА јабуку,
ЦВЕТКО ЦРВА.

ЦИЦА ЦЕПА ЦРТАНКУ,
ЦВЕТКО бере ЦВЕЋЕ.

ЦИЦА га неће,
стварно га неће.

Ех, да је среће
да их помири ЦВЕЋЕ,

ал’ ЦИЦА неће,
стварно неће.

Peko Laličić, ZAPIS O LEPOTI

Peko LALIČIĆ ZAPIS O LEPOTI Stojeći pred tobom u tvojim očima spazih najsjajniju zvezdu koja bljeskom označi da je nebo sišlo nisko i da je blisko sve što je prepoznatljivo u lepom i pitam se je li lepota klica prapočetka da li zbog nje i budućnosti vidim lice da li zvezde kružnim putanjama vode i … Настави са читањем “Peko Laličić, ZAPIS O LEPOTI”

Peko LALIČIĆ

ZAPIS O LEPOTI

Stojeći pred tobom
u tvojim očima spazih
najsjajniju zvezdu
koja bljeskom označi
da je nebo sišlo nisko
i da je blisko
sve što je prepoznatljivo
u lepom
i pitam se
je li lepota klica prapočetka
da li zbog nje
i budućnosti vidim lice
da li zvezde
kružnim putanjama vode
i ptice

dok ti u zenama leto gori
čudim se
što se drukčije zoveš
jer tvoja lepota
zorosvite zbori
pesmom obećane ljubavi
zbog koje
voda
u meni romori
lepotom
koje za jedan život ima

zbog koje i večnost postoji.

Biografije pesnika – Marko Milojević

Marko Milivojević Student sam druge godine Fizičkog fakulteta u Beogradu. Rodjen sam u Jagodini 21.06.1989. godine. Završio sam srednju školu u Beogradu, živim u studentskom domu Slobodan Penezić. Želim da saznam šta ljudi misle o mojim pesmama i ako ima neke nade za mene kao pesnika da se popravim i skoncentrišem.


Marko Milivojević

Student sam druge godine Fizičkog fakulteta u Beogradu. Rodjen sam u Jagodini 21.06.1989. godine. Završio sam srednju školu u Beogradu, živim u studentskom domu Slobodan Penezić.

Želim da saznam šta ljudi misle o mojim pesmama i ako ima neke nade za mene kao pesnika da se popravim i skoncentrišem.

Biografije pesnika – Ana Berbakov

Ana Berbakov Anee Rodjena sam 18. jula 1985. godine, u Kruševcu. Inženjer sam Ind. Menadžmenta, ali sebe karakterišem kao slobodnog umetnika. Živim u Kruševcu i bavim se pisanjem. Volim sport i umetnost. Poezija za mene je hedonizam i ja joj se divim beskrajno. Omiljeni citat: „Ona spava, iznad svakog zla“. Verujem u Boga, ali ipak … Настави са читањем “Biografije pesnika – Ana Berbakov”

Ana Berbakov Anee

Rodjena sam 18. jula 1985. godine, u Kruševcu. Inženjer sam Ind. Menadžmenta, ali sebe karakterišem kao slobodnog umetnika.

Živim u Kruševcu i bavim se pisanjem. Volim sport i umetnost. Poezija za mene je hedonizam i ja joj se divim beskrajno.

Omiljeni citat: „Ona spava, iznad svakog zla“.

Verujem u Boga, ali ipak Kunem se u Ljubav.

ČEKAM JUTRO – Omer KLIČIĆ

Na peronu nedokučivih tajni, Stojim kao izgubljeni osmi putnik. Oko mene sve šaroliko juri i žuri, Prema zvjezdama, u warpu nestaju. Iznenada nasta nestvarna tišina, Čuju se samo koraci srca moga. Oko sebe očima i  palim i žarim, Pripremam pistu za brod nadanja. Oficijelni spiker mi otkloni dilemu, Moj brod tek sutra sa jutrom dolazi. … Настави са читањем “ČEKAM JUTRO – Omer KLIČIĆ”

Na peronu nedokučivih tajni,

Stojim kao izgubljeni osmi putnik.

Oko mene sve šaroliko juri i žuri,

Prema zvjezdama, u warpu nestaju.


Iznenada nasta nestvarna tišina,

Čuju se samo koraci srca moga.

Oko sebe očima i  palim i žarim,

Pripremam pistu za brod nadanja.


Oficijelni spiker mi otkloni dilemu,

Moj brod tek sutra sa jutrom dolazi.

Ne mičem se sa perona, ni mikrona,

Za Boga dragoga, moj brod to zaslužuje!


Bihać, 14.03.2010 godine

Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Т ТАЊА, ТЕБИ кажем и не лажем, ТРИ су ми свете ствари: Домовина, слобода и ТИ и већ знају сви да сам у праву и да бих за вас дао и главу. ТВОЈ ТАТA Ћ ЋАО ЋАЛЕ, жеља ми разум мути, јер кад ЋИРИНА ‘ЋЕРКА свира ја немам мира, и ЋУТИМ, као Месец ЋУТИМ док … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”

Т
ТАЊА,
ТЕБИ кажем
и не лажем,
ТРИ су ми свете ствари:
Домовина,
слобода
и ТИ
и већ знају сви
да сам у праву
и да бих за вас
дао и главу.

ТВОЈ ТАТA

Ћ

ЋАО ЋАЛЕ,
жеља ми разум мути,
јер кад ЋИРИНА ‘ЋЕРКА свира
ја немам мира,
и ЋУТИМ,
као Месец ЋУТИМ
док не стигнем до ње.

У

У моју собу
УЛЕТЕ птица.
УНЕСОХ је У песму
коју понављају УРОШ и она
и понекад
моја УЧИТЕЉИЦА.

Daleko – Marina Adamović

dalekovidim morem koje talase niže do trnovitog neba zaplovila sam ka danu što mi je noću krenuo u susret putu se izbrazdao pravac pakao je udario u vreme raspalo se na bezbroj uspomena i previše prividjenja tako mokra i pogodjena gomilom rasprsnutih ideala zaspala sam u reči prepuštena mirisoj milosti uskovitlanih oblaka i pene zbog … Настави са читањем “Daleko – Marina Adamović”

dalekovidim morem

koje talase niže do trnovitog neba

zaplovila sam ka danu

što mi je noću krenuo u susret

putu se izbrazdao pravac

pakao je udario u vreme

raspalo se na bezbroj uspomena

i previše prividjenja

tako mokra i pogodjena

gomilom rasprsnutih ideala

zaspala sam u reči

prepuštena mirisoj milosti

uskovitlanih oblaka i pene

zbog kojih odbijam slamku spasa

draže mi je tu čekati dan koji

neće stići

nego biti u sebi koja

uzalud postojim