Чини ми се, као мала, бејах већа од облака и дрвећа. Очи беху зеленије од потока и прoлeћа.
Чини ми се, као јуче, руке су ми биле дуже за загрљај попут дуге, да обујме цео свет.
Имала сам ноге брзе за кораке гипке, лаке скакала сам у облаке, дружила се са птицама, додирнула сваки цвет.
Сад ме кише често сретну, уморну, по мало сетну, па се питам како може да се смањи оно дете док прoлeће тромо креће, да му руке не пoлeте до небеса, до комете?!
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
