Милоје Вељовић
ОЧИ МОЈЕ, ПРОГЛЕДАЈТЕ МАЛО
Живот ми се променио посве
Све би лепо у завежљај стало
Лутањима стигô сам до зида —
Очи моје, прогледајте мало!
Ветрови ме шибају жестоко
На грбачу сто ми мука пало
Тешке бриге множе се кô никад —
Очи моје, прогледајте мало!
Снови моји полако се руше
Сво је просто од мене се крало
Остала је још последња нада —
Очи моје, прогледајте мало!
У срце ме погађаше стреле
Није ми се посрећити дало
Вараше ме и време и жене —
Очи моје, прогледајте мало!
Чудна ме је опасала магла
Моје Сунце дуго није сјало
Мрак не води никога до циља —
Очи моје, прогледајте мало!
Многи су ми запалили свеће
Сто ђавола по мени је јало
Али није баш све тако црно —
Очи моје, прогледајте мало!
23.4.2022.
ПИЈЕ ВИНО ЈАРАН, А СА ЊИМ И ЈА
Пије вино јаран, а са њим и ја
Судбина је спојила нерадника два
По столу су чаше начичкане скроз
Ми немамо куд – прошô нам је воз!
Понављамо приче и врапцима знане
Волимо их, ипак, кô мајмун банане.
Иако смо гладни, срце пиће тражи
Оно нас још носи – оно нас још дражи!
Келнерке се смеше, намигују нама
Ми пијемо даље кô да нам је Слава
Почињемо песме, Боже нам опрости
И грицкамо чварке иако се пости!
Са Балкона дует разјарених жена
Галами ка нама: Гле наших кретена!
Видело се одмах да неће да стану
Морали смо зато мењати кафану!
О, кафане драге, хвала вам кô оцу
За смираје душе дале сте нам боцу.
Ноћас кô у бајци проводимо сате
И чекамо жене да нас кући врате!
23.2.2020.
ДЕТИЊСТВО
Детињства се често сетим раног
С вршњацима играо сам жмурке
Шпартали смо ливадама цветним —
Ишли кући по мраку и ћутке!
Грдише нас што газимо блатом
Што на дрво идемо високо
Што праћкама погађамо прозор —
Што нас кликер удара у око!
Рођендане славили смо редом
Мајке су нам је правиле баклаве
У срцу нам божићне бомбоне —
Оне што се вадише из сламе!
Око села носили смо лиле
Вече једно пре Петрова дана
Купасмо се у потоку хладном —
Чим отопли – после Ђурђевдана!
Чували смо пропланцима овце
Некада их јагњили у хладу
Из заструга мазали смо кајмак —
Са извора пили воду хладну!
Гањали смо по барама жабе
Лешњаке смо скупљали у торбе
Са откоса гурабије јели —
И скакавце вадили из чорбе!
Шараљицом шарали смо јаја
Молили се Богу испред јела
На причаће ишли смо у Цркву —
И палили ватре на крај села!
Сада кад је рогобатно време
Нико више не помиње виле
Нестали су доживљаји згодни —
И године што су срећне биле!
БОЖИЋНЕ ЖЕЉЕ
Бож`ја драгост подари ми риме
Ове ноћи кад ме несан ломи
Срце моје трепери кô струна —
Душа чедна ове речи слови!
Судбина ме шамарала често,
Али ипак нећу да је кунем
Срећу сањам из пепела живог —
Другачије нећу и не умем!
Христова ме оплемени храброст
Хладно срце не сме да ми буде
Пустим сузу да омалим ране —
И узимам што анђели нуде!
Моје жеље превише су скромне
Њима бежим из канџи распећа
Газим уз њих док ми боли ћуте —
Уз сваку је запаљена свећа!
Желим више од оног што може
Изненада пробуђени патник
Да се борим за будућност бољу —
Док прогледа окорели ратник!
Песмо моја, на свему ти хвала
Цело време била си уз мене
Лечила ме где год је то могло —
Текла си ми кроз мисли и вене!
