СУЗО МОЈА, НЕ ЧАМИ ПОТЕЦИ – Милоје Вељовић

 


СУЗО МОЈА, НЕ ЧАМИ ПОТЕЦИ

Сузо моја, не чами – потеци
Својом капљом моје боли реци
Тужна сета утробу ми пара –
Душа ми је озебла од рана!
Данас кад је помен Светом Петру
Стихове ћу да пустим у етру
Описаћу једну мучну сцену
У зворничкој Каменици селу.
Сребреница српско страдалиште
И истине праве губилиште
Прошлог века деведесет друге
Беше кратер јецаја и туге.
Погибија малог Слободана
Мојом песмом није описана
Са речима које беху благе
Да је срочим не имадох снаге.
Данас ево срце риму прену
С тешком муком описат ћу сцену
Пред најездом бесне камариле
Кад бежаше Срби преко Дрине.
Злотвори су палили и клали
За милости скоро нису знали
Убијаше што су стигли редом
Из колевке и са косом седом.
Слободана срећа није хтела
Вратио се поново до села
Пса да пусти осталог на ланцу,
А мртвога нашли га у кланцу.
Имао је само дван`ест лета
Кад га уби Весели Елфета
На стомаку крст му насликала
И обе му руке пререзала.
Нашли су га после на ђубришту
И принели вечном коначишту
За њим мајка пресвисну од јада,
А монструми кажњени никада!
Мили Боже, шта натера људе
Да нејачи беспомоћној суде
Да имају животињски нагон
Да погазе и правду и закон?
Настави са читањем “СУЗО МОЈА, НЕ ЧАМИ ПОТЕЦИ – Милоје Вељовић”

ПЕСМЕ МОЈЕ УЗ МОЈЕ ГОДИНЕ

 

Милоје Вељовић

ОЧИ МОЈЕ, ПРОГЛЕДАЈТЕ МАЛО

Живот ми се променио посве
Све би лепо у завежљај стало
Лутањима стигô сам до зида —
Очи моје, прогледајте мало!
 
Ветрови ме шибају жестоко
На грбачу сто ми мука пало
Тешке бриге множе се кô никад —
Очи моје, прогледајте мало!
 
Снови моји полако се руше
Сво је просто од мене се крало
Остала је још последња нада —
Очи моје, прогледајте мало!
 
У срце ме погађаше стреле
Није ми се посрећити дало
Вараше ме и време и жене —
Очи моје, прогледајте мало!
 
Чудна ме је опасала магла
Моје Сунце дуго није сјало
Мрак не води никога до циља —
Очи моје, прогледајте мало!
 
Многи су ми запалили свеће
Сто ђавола по мени је јало
Али није баш све тако црно —
Очи моје, прогледајте мало!
23.4.2022.

  Настави са читањем “ПЕСМЕ МОЈЕ УЗ МОЈЕ ГОДИНЕ”

ПЕСНИК ИЗ ИНАТА – Милоје Вељовић

ПЕСНИК ИЗ ИНАТА

Као коса без прамена,
Као рука без рамена,
Као њива без семена
-Ја сам ватра без кремена!

Као лептир у оџаку,
Као мува у стомаку,
Као вода у бардаку
-Ја сам пливач у муљаку!

Као кристал у маркету,
Као поклон у пакету,
Као добош у рулету
-Ја сам слуга овом свету.

Као мајстор без алата,
Као шустер без заната,
Као владар без сената
-Ја сам песник из ината!

(C) Милоје Вељовић
Настави са читањем “ПЕСНИК ИЗ ИНАТА – Милоје Вељовић”

САЊАО САМ ДЕДА МРАЗА – Милоје Вељовић

САЊАО САМ ДЕДА МРАЗА

Сањао сам Деда Мраза
Путем што се бели
С кочијама и Ирвасом
Где поклоне дели.

Сањао сам Деда Мраза
С кићанкама медним
Раздраганог румен лица
И осмехом ведрим.

Сањао сам Деда Мраза
Како децу среће
Свакоме је поклон дао
Из шарене вреће!

Сањао сам Деда Мраза
Како збори слатко
Жели жеље кроз поруке
Да саопшти кратко!

Сањао сам Деда Мраза
Црвенилом шљашти
Око њега деч`је главе —
Ко цвеће у башти!

Настави са читањем “САЊАО САМ ДЕДА МРАЗА – Милоје Вељовић”