Ово је земља вечитих надања
где божур црвен рад’ разних душмана
из крви ниче због силног страдања.
Ово је Србија, не земља Бушмана.
Иако духом мало смо клонули,
премда крв нам је помало згрушана,
још се држимо, нисмо потонули.
Ово је земља Милоша, Душана…
Са разних страна овде смо ступили,
ал’ песма иста свима је појана.
Битно је само да су се скупили
потомци Лазара, Јанковић Стојана…
Ко’ душа меки у дану кајања
кад Свето причешће смерно примамо
свесни пролазног земаљског трајања.
У себи нешто небесно имамо,
јер преци наши поносни и смели,
сви нежни попут првог мајског цвета
за земљу ову пречасно су мрели
с погледом к’ небу попут сунцокрета.
Иако духом мало смо клонули,
премда крв нам је помало згрушана
још се држимо, нисмо потонули,
јер сви смо потомци цара Душана.
.
.
” …Иако духом мало смо клонули,
премда крв нам је помало згрушана
још се држимо, нисмо потонули,
јер сви смо потомци цара Душана. ”
Ви Душане спадате у оне Песнике који немају лошу песму и увек ме страх да не покварим нешто коментарима. Достојан потомак имењака. Моје Поштовање
Хвала вам Невенка на прелепом коментару.